За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, Танјуг, 20. 2. 2024, Београд чува Србе у Албанији
Министар без портфеља у Влади Србије задужен са координацију активности и мера у области односа са дијаспором Ђорђе Милићевић примио је данас представнике Удружења Срба “Јединство” из Албаније, којима је обећао помоћ владе на пројектима који су усмерени на очување националне културе, традиције и матерњег језика. Како се наводи у…
СРНА, 18. 2. 2024, Српска памти: Свједочанство Стане Митрић и убијеним синовима
Фондација „Визуелни архив српског страдања“ снимила је свједочанство Стане Митрић о херојству и мучеништву њена два сина чији су посмртни остаци ексхумирани из масовне гробнице у Мркоњић Граду која је отворена у априлу 1996. године. Ова фондација у сарадњи са Републичком организацијом породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила,…
Medija centar 016, 17. 2. 2024, Црквена општина Бојник: Помен невино страдалим у Другом светском рату [Мапа]
Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је помен невино пострадалим Пусторечанима. Дејан Антић: Дан сећања на страдале цивиле у Бојничком масакру, ове године први пут ушао у државни календар важних историјских догађаја БОЈНИК – Дан сећања на страдале цивиле у Бојничком масакру, ове године је први пут ушао у…
Политика, 17. 2. 2024, СПЦ у Хрватској после 1945: Лички рат против Бога
У Плитвичком Љесковцу, на изворишту Плитвичких језера, усташе су 1941. срушиле цркву Лазарицу, педантно, скидајући камен по камен. Демонтажу храма, под присилом, извеле су три групе Срба који су, после, скоро сви побијени. У лето 1991. тадашњи Епископ горњокарловачки Никанор (Богуновић) осветио је нове темеље. Потписник ових редова разговарао је…
ДИЦ Веритас, Happytv, 17. 2. 2024, Породица Олујић убијена само зато што су Срби: Хрвати су на данашњи дан изрешетали Радомира, Аницу, Милену (16) и Марка (13)
Они су упали у кућу Србина Радомира Олујића са циљем да ликвидирају њега и његову породицу, затим опљачкају, а кућу минирају експлозивом Породица Олујић ликвидирана је 1992. Зверски су је убили припадници хрватске паравојске ХОС. Хрватско правосуђе је, после 24 године, на смешне затворске казне осудило Томислава Мадија, Марија Јурића,…
СРНА, 16. 2. 2024, Боснић: Потпишимо петицију за Резолуцију о геноциду над Србима у НДХ [Иницијатива]
Покрет Срба Крајишника позвао је све држављане Србије да се одазову потписивању петиције да у парламенту Србије буде донесена резолуција о усташком геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској /НДХ/ како би коначно била исправљена вишедеценијска неправда према страдалима и спријечен све отворенији ревизионизам. Онлајн петицију под називом „Петиција…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 5. 4. 2025, Ноћ када је НАТО од Алексинца направио „српску Хирошиму”
Мирно вече у Алексиначком Поморављу је 5. априла 1999. претворено у смрт. У ноћи ужаса, када је погођено срце градића на Моравици и Јужној Морави, убијено је 12 житеља овог града
На данашњи дан пре 26 година у 21.35 авиони НАТО алијансе сравнили су пројектилима Алексинац са земљом. Био је то други напад, јер су прве бомбе испаљене на овај град 26. марта увече, око 20.15. Мета је била индустријска зона између ауто-пута Ниш–Београд и Јужне Мораве и центра варошице – Пољопривредни комбинат, главна аутобуска станица, погони конфекције, две ауто-школе, познати мотел „Морава”... Срећом, нико те в[...]
Danas, 3. 6. 2025, “Једино да сруше нас, па онда наше куће”: Мештанин села на северу Косова за Данас о намери албанског градоначелника да исели 17 породица
Седамнаест српских породица у Лешку код Лепосавића добило је обавештење општинских власти да се иселе из својих кућа до Видовдана, без образложења и алтернативе за становање. Мештани Лешка тврде да су спремни да бране своје домове животом, јер друга средства немају, нити им ико друге методе жалбе нуди.
У обавештењу које им је урученао, налаже се да су станари у обавези да изнесу личне ствари, намештај и користан грађевински материјал у року од 30 дана, јер ће њихове куће бити срушене.
То обавештење потписао је председник општине Лепосавић Љуљзим Хетеми, а станарима га је уручила његова замен[...]
Слободна Херцеговина, 18.6.2017, У Лијевче пољу освештан споменик херојима Југословенске Краљеве војске у Отаџбини
У суботу, 17.06.2017.године, у Лијевчу пољу на триторији општина Србац и Градишка одржан је помен и освећен споменик погинулим припадницима Југословенске Краљеве војске у Отаџбини из Гацка и Црне Горе.
На простору Лијевче поља у прољеће 1945.године од почетка априла до краја јуна страдали су четници нападнути од здружених снага; усташа, домобрана, њемачких снага и партизана. У једном кратком времену опкољени са свих страна гинули су за заклетву Краљу и Отаџбини.
У цркви у мјесту Разбој Лијевче у 10,00 часова, општина Србац, одржан је помен на св. Јоаникија Липовца који је овдје последњи [...]
Политика, 27. 6. 2024, Споменик посвећен младости страдалој у ратовима деведесетих
На четрдесет гранитних плоча у Улици Мишка Крањца урезано је 1009 имена оних који су живот оставили на Космету, 43 имена погинулих војника у оружаном сукобу у Словенији и 90 имена страдалих Раковичана у ратовима од 1991. до 1999.
На Дан ратних ветерана, на Видовдан, сутра тачно у подне у Раковици у Улици Мишка Крањца 2 биће освештан и откривен јединствен споменик на нашим просторима посвећен погинулим и несталим борцима на Косову и Метохији у борбама од 1998. до 1999. године.
На четрдесет гранитних плоча урезано је 1009 имена оних који су свој живот оставили на Космету. Међу њима је и 10[...]
![Вечерње новости, 12. 9. 2023, Пре 107 година почела битка на Кајмакчалану: Јуриш јунака на ’Врата Србије‘ [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16252-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 12. 9. 2023, Пре 107 година почела битка на Кајмакчалану: Јуриш јунака на ’Врата Србије‘ [Мапа]
КАЈМАКЧАЛАН је са висином од 2.525 метара, у касно лето 1916, представљао је тактички и стратегијски кључ српског дела Солунског фронта. Без његовог освајања није се могло даље ка Битољу.
То су знали и Бугари, па су Кајмакчалан јако утврдили, бранећи га без обзира на жртве, такорећи до последњег човека.
Српске трупе налазиле су се око Островског језера у Грчкој, а на линији Старков гроб - Старков зуб - Сиви брег - Кајмакчалан - Кочобеј - Флока, куда је пролазила државна граница Краљевине Србије, а Бугари су имали добро утврђене положаје на доминантним висовима, са којих су са лакоћом угр[...]
