За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 20. 8. 2023, Чудесна повест – Како је Милан Копанић постао Хусо Бећиревић
Неимар света, чије име није препоручљиво помињати узалуд, по свом, вишем науму, увек или скоро увек уреди да бар неко преживи калварије, трагедије, масакре. То је посебно уочљиво у судбини Срба током геноцидног терора у злогласној Независној Држави Хрватској. Понеки од недокланих несрећника извлачили су се (или су их извлачили)…
РТРС, Срна, 20. 8. 2023, Владика Методије на Крнову служио помен припадницима Југословенске војске (у отаџбини)
Његово преосвештенство владика будимљанско-никшићки Методије данас је на Крнову код Никшића служио помен страдалим припадницима „Гвозденог пука“ Југословенске војске у отаџбини, које су црногорски партизани већином убили без оружја и бацили у вртаче и провалије 25. и 26. августа 1944. године. Након опијела и помена током којег су прочитана имена…
Глас Српске, СРНА, 20. 8. 2023, Обиљежене 32 године од убиства српских цивила у цапрашким селима на Банији
У Храму Светог Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је, поводом 32 године од страдања српских цивила у цапрашким селима на Банији, служен помен за жртве и положени вијенци у оближњем парку на спомен-плочу са именима страдалих српских цивила. Предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији Милан…
Спутњик, 19. 8. 2023, У миру било горе него преко Албаније: Пола века од смрти српске хероине Милунке Савић
Као добровољац борила се у Балканским ратовима и Првом светском рату од 1912. до 1918. године. Била је пример смелости и јунаштва у опасним и тешким борбама. Враћала се у ратне походе и након бројних рањавања, а њеном руковању бомбама дивили су се и припадници непријатељских снага. Петог октобра навршиће… СРНА, 20. 8. 2023, Обиљежене 82 године од хрватског усташког терора у Заједницама [Мапа]
У спомен-подручју Заједнице у Трнопољу код Приједора данас су обиљежене 82 године од усташког терора над више од 400 цивила, међу којима је била већина Срба. Ријеч је о једном од првих стратишта поткозарског народа у Другом свјетском рату. У Цркви Свете мученице Марине служена је литургија, а потом и…
Глас Српске, 20. 8. 2023, Спомен-чесма Мијовићима у Улобићу на Јахорини подсјетник и опомена
ЈАХОРИНА – Почетком августа, на дан Светог пророка Илије у јахоринском селу Улобић, уз присуство најближе родбине, освештана је спомен-чесма и одржан парастос четворици Мијовића, који страдаше у Другом свјетском рату као припадници краљеве војске, односно Југословенске војске у отаџбини (ЈВУО). На чесми су уклесана имена тројице рођене браће Драга,…
Не заборављамо – Памтимо
Владимир ФРОЛОВ: Јадовно – српска VIA DOLOROSA
Априла месеца, навршило се 75 година када је са „радом“ почео најмонструознији од свих многобројних логора за Србе у НДХ, одмах по усвајању хрватских расних закона у Сабору.
Акламацијим је најпре усвојен закон о забрани ћирилице, па потом о утамањивању Срба!
Ретки, још живи потомци побијених Срба на тој велебитској заравни, узалуд чекају истину о том злочину „цементирану“ још тезама хрватских комуниста, који су били сумњив зачин у крајинској, српској антифашистичкој борби, али зато истинско цвеће у „братству-јединству“ бравара Broza!
Још средином тридесетих година прошлог века, у ком[...]
Срна, 16. 1. 2024, Ивановић: Половина заробљених подлегла мучењу у сребреничким логорима
Бивши логораш, Илија Ивановић из села Ћосићи, који је на данашњи дан 1993. године рањен у нападу муслиманских снага, а потом и заробљен, каже да је преживио страховиту тортуру у сребреничким логорима у којима је преминула половина од 30 заробљених Срба из Скелана и околине.
"Попио сам више мокраће него што сам појео хране док сам био у логору... Ја сам преживио, а половина од 30 заробљених није. За та мучења и злочин нико није одговарао. То показује какво је правосуђе БиХ и да такав суд није потребан, уколико ће штити злочинце из једног народа", рекао је Ивановић у Скеланима, гдје је данас [...]
РТРС, Срна, 15. 5. 2022, Брођани се сјећају првог прогона Срба у БиХ
Први прогон више хиљада Срба у БиХ прије 30 година из општине Брод обиљежен је данас пјешачком походом до локалитета Липа гдје су се 1992. године зауставили и одбранили од напада регуларних хрватских снага које су биле потпомогнуте паравојним муслиманско-хрватским јединицама.
Тада је протјерано више од 12.000 Срба из општине Брод, а имовина је попаљена и опљачкана.
Више од 200 људи данас је учествовало у пјешачком походу у знак сјећања на дане страдања и егзодус српског народа са подручја општине Брод 1992. године, а придружило им се десетине бициклиста и маратонаца.
Начелник општине [...]
Политика, 1. 3. 2024, Хероина добија споменик
На углу улица Браће Јерковић и Мештровићеве постављен постамент на који ће бити подигнуто обележје Милунки Савић.
Хероина Милунка Савић, једна од најпознатијих и најхрабријих ратница у нашој земљи, добровољац из балканских ратова и Првог светског рата, на пролеће би требало да добије споменик. Обележје ће се налазити на месту где је била фонтана између улица Браће Јерковић и Мештровићеве, и ту је већ постављен постамент.
Споменичка фигура је висине од око 2,40 метара, израђена у бронзи, тако да би обележје са постаментом требало да буде високо око четири метра. Како и доликује, Милунка ћ[...]
СРНА, 3. 8. 2024, Српска памти - Рајчевић: Дивосело симбол уништења Срба у Хрватској
Српско село Дивосело код Госпића један је од симбола етничког чишћења Срба у Хрватској – оно што је у том селу 1941. године започео шеф Независне Државе Хрватске (НДХ) Анте Павелић завршио је 5. августа 1995. године предсједник Хрватске Фрањо Туђман – у Дивоселу више нема никога, изјавио је Срни некадашњи професор у Госпићу Миле Рајчевић.
"Дивосело је пред Други свјетски рат имало 3.000 становника, а данас нема никога. Оно што су започели Павелић и НДХ, довршио је Туђман и етнички очистио. У моме Дивоселу више нема никога", рекао је Рајчевић поводом 29 година од етничког чишћења Срба које ј[...]
