ИстокРС, Радио Невесиње, 24.6.2018, Сјећања на храбре устанике и часног официра са Трусине

Помен на Трусини, спомен на Јунски устанак, 1941. Фото: Радио Невесиње, ИстокРС

Поменом погинулим устаницима, полагањем вијенаца, историским часом и културно- умјетничким програмом данас је на Трусини обиљежено 77 година од Јунског устанка 1941. године када су храбри горштаци, борци за слободу, под командом поручника Крсте Ђерића зауставили усташе у њиховом злочиначком походу на српски живаљ у Невесињу.

Свечаност су организовали Општинска борачка организација и Одбор за обиљежавање Јунског устанка.

Код спомен обиљежја часном официру и српским јунацима који су се супроставили усташкој хорди и најезди фашизма служен је помен, а потом су вијенце положиле делегације општина и општинских борачких организација из Невесиња и Берковића, чланови Равногорског покрета отаџбине Српске и потомци и родбина невесињских устаника.

Предсједник Општинске борачке организације Синиша Шиповац нагласио је да овај догађај показује колико је битно јединство у српском народу. Он је указао и на погубне посљедице каснијег братоубилачког рата позивајући данашње генерације да наставе борбу за истину, православље и Републику Српску.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић рекао је да су Срби кроз историју учествовали у многим бунама и ратовима, али да су тек у посљедњем отаџбинском рату војевали под истом заставом.

− Резултат тог јединства је Република Српска за коју се треба борити и у миру уз дужно поштовање према јунацима који су је стварали − истакао је Авдаловић.

О Јунском устанку у Херцеговини говорили су историчари Предраг Остојић, Милан Савић и Милан Никчевић. Они су нагласили да је отпор Невесињаца на Трусини усташкој хорди и најезди фашизма важан догађај у српској историји који још увијек није добио пажњу какву заслужује.

Храбри невесињски устаници су под командом поручника Крсте Ђерића 24. јуна дочекали усташе на Трусини и водили борбе све до 6. јула. Убили су злогласног Павелићевог поглавника Мију Бабића и спасили српски живаљ од покоља. Ђерић је 24. марта 1942. године постао жртва комунистичког терора.

Захваљујући потомцима и људима добре воље надахнутих патриотизмом поред Споменика Краљу Петру Првом Ослободиоцу прошле године је довршено и освјештано још једно спомен обиљежје које ће трајно свједочити о часном официру и српским јунацима .

У културно-умјетничком дијелу програма наступили су народни гуслар Мирослав Шиљеговић и пјесници Којо Ковачевић и Миливоје Шиповац.