За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 8. 8. 2023, Поуке и поруке страшних српских годишњица: Заборав, опроштај, братство и јединство, узроци и последице [Мапа]
После Другог рата, Дивосељани су опростили, ширили братство и јединство, заборавили своје жртве, докрајчили цркву коју су усташе минирале, 90-их куће у селу су попаљене и порушене. Дивосело код Госпића сада је пусто, у селу живе само мртви Док је у ноћи између 4. и 5. августа у православној цркви… Глас Српске, СРНА, 8. 8. 2023, Служен парастос убијеним Србима из Јежестице
БРАТУНАЦ – Код споменика у братуначком селу Јежестица данас је служен парастос и прислужене свијеће за покој душа 39 убијених мјештана у одбрамбено-отаџбинском рату, међу којима је осам жена, као и за Србе из овог села страдале у Другом свјетском рату. Од 1942. до 1945. године убијена су 162 припадника…
Вечерње новости, 8. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ЈУНАЧКА ПОГИБИЈА СЛАВНОГ ВОЈВОДЕ – Добровољачки одред војводе Вука Поповића био је састављен од најбољих војника
У САВЕЗНИЧКОЈ офанзиви на Солунском фронту изузетно тешке и крваве борбе водиле су се на Кајмакчалану. Трајале су пуних 19 дана. На саму планину нападала је Дринска дивизија, а лево од ње, на Старков Гроб, Дунавска дивизија, ојачана Првим тимочком пуком. Напредујући корак по корак, током тродневних жестоких окршаја, трупе…
Политика, 7. 8. 2023, Чедомир Антић: Петнаест година извештаја о правима Срба
У осам суседних и околних држава, од којих три са симболичним бројем становника српске националности нису биле у саставу југословенске државе те једној територији под заштитом УН која је део Србије, живело је 1991. око 2,6 милиона Срба. Гледано без становништва остатка Републике Србије, чинили би у то време трећи… Спутњик, 7. 8. 2023, Чемерно – планина која чува једну од најкрвавијих тајни српске историје
Чемерно, планина која у самом свом имену као да носи сав чемер, патњу и страдања српског народа те ратне 1915. Страдања, које би било још страшније да није било јунаштва војника Четвртог пешадијског пука другога позива који су својим животима штитили одступницу Прве српске армије. Штитили су, не само војску…
РТРС, 6. 8. 2023, Обиљежен празник Светих новомученика пребиловачких и свехерцеговачких [Мапа]
У Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима обиљежен је празник Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и владика новобрдски Иларион, викар патријарха српског. Дан сјећања на око 4.000 српских жртава које су устасше у љето 1941. убили…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 19. 11. 2024, Навршене 33 године од убиства 10 Срба у Огулину
Навршиле су се 33 године од убиства три српска цивила и седам заробљених припадника Територијалне одбране у саставу крајишке војске које су у Огулину убила двојица припадника Хрватске војске, саопштено је из Документационо-информационионог центра "Веритас".
У саопштењу се подсјећа да су 19. новембра 1991. године 22 цивила српске националности са подручја општине Огулин приведена на информативни разговор у ресторан Полицијске станице у Огулину.
"Прије него што је и започео разговор са приведенима, у просторије ресторана ушао је тада активни војник Хрватске војске Младен Пушкарић звани Сти[...]
![СРНА, 15. 11. 2024, Српска памти: Одата почаст жртвама усташког покоља 1943. године у Јеловцима [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23174-350x200-no.jpg)
СРНА, 15. 11. 2024, Српска памти: Одата почаст жртвама усташког покоља 1943. године у Јеловцима [Мапа]
У Цркви Успења Пресвете Богородице у Мокром код Пала данас је служен парастос и одата почаст за 173 цивилне жртве из Јеловаца и околних села, од којих је 63 дјеце млађе од 14 година, које су усташе звјерски убиле прије 81 годину.
Након парастоса одата је почаст српским цивилима на мјесту изградње споменика жртвама усташког терора у Јеловцима.
Потомак страдалих у овом селу Којо Вучићевић рекао је новинарима да се током комунизма деценијама ћутало о усташком терору јер се у тим временима није смјело причати о томе шта се тачно десило.
„На данашњи дан за два сата на једном мјесту је убиј[...]
РТ Балкан, 15. 10. 2023, Исповест директора избегличког центра крај Ужица: Много је то несреће за под једну капу
Љубиша Ковачевић је био управник избегличког центра кроз који је за десетак година, несрећних 90-их, прошло 30.000 људи, од тада многи су умрли, а много њих се расуло широм света
Љубиши Ковачевићу данас би најлакше било кад би све некако могло да се заборави, да нестану из сећања и оне бараке, и завежљаји и прње, и сва она сиротиња, трактори и мотокултиватори покривени најлонима и церадама паркирани у дворишту и сав онај чемер и туга и несрећа које је годинама гледао на лицима тих људи.
"Много је то несреће за под једну капу", рекао ми је једном Љубиша.
А не може да се заборави. Враћају[...]
РТВ, Танјуг, 28. 4. 2023, Почела конференција "Јасеновац - Аушвиц Балкана" у Скупштини Србије
БЕОГРАД - Научна конференција "Јасеновац - Аушвиц Балкана - Преживела деца логораши сведоче" отворена је данас у Скупштини Србије, и одржава се до 30. априла у знак сећања на преживелу децу логораше из Јасеновца.
Првог дана конференције професор Илија Кајтаз је прочитао предлог њену Резолуцију о усташком инфантициду Независне Државе Хрватске над српском, јеврејском и ромском у дечијим логорима смрти (1941-1945).
Кајтаз је најавио да ће Резолуција бити достављена на Дан победе 9. маја Уједињеним нацијама.
У резолуцији се подсећа да је у окупираној Европи током Другог светског рата само[...]
СРНА, 9.4.2018, Деветнаест година од Битке за Кошаре
НАТО и албански терористи почели су на данашњи дан прије 19 година офанзиву на караулу Кошаре и друге војне положаје на српско-албанској граници, гдје су малобројни српски војници успјели да се одупру вишеструко бројнијем непријатељу.
Одбрана Кошара спријечила је копнену инвазију на Србију и онемогућила прекид комуникација међу српским формацијама.
Српска војска је одолијевала нападима све до 14. јуна 1999. године, када се по Кумановском споразуму повукла са Косова и Метохије.
Циљ напада са албанске стране била је копнена инвазија на Косово и Метохију и пресијецање комуникације између[...]
