За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 29. 12. 2023, Документ немачког вође о нападу на Југославију стигао у Србију, у Влади чекају примопредају
ЧУВЕНА Хитлерова Директива 25, којом је 27. марта 1941. немачки фирер наредио нападе на краљевине Југославију и Грчку, а која је недавно купљена на „онлајн“ аукцији у САД – стигла је у Србију! Директиву је у Америци од аукцијске куће, на стотинак километара од Вашингтона, преузео наш дипломата на Светог…
Политика, 28.12.2023, Саво Штрбац: Протестном нотом на студентску трибину
“Добар дан. Зовем из велепосланстава Републике Хрватске у Београду. На телефону привремена отправница послова Натали Лулић. Требам господина Саву Штрбца. ” “Ја сам. Изволите.” “Да ли је истина да је 14. просинца на Правном факултету у Београду одржана трибина под називом ‘Правни субјективитет Републике Српске Крајине’?” “Јесте. Све о тој…
СРНА, 28. 12. 2023, У Београду представљена књига Битка за Возућу 1992-1995.
У Српском културном центру „Ћирилица“ у Београду вечерас је представљена књига „Битка за Возућу 1992-1995″ аутора Ненада Цвјетковића, којa документовано и чињенично говори о возућкој епопеји и надљудској борби Срба из долине Криваје за своја огњишта. Књигу је представио организатор, предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији Јован Чакаревић,…
Вести, Танјуг, 28. 12. 2023, Српско културно наслеђе на удару
Историчарка уметности Јасмина Ћирић рекла је данас да ове године буквално није прошао ни један месец да није било некаквог противправног упада у баштину Српске православне цркве или баштине која је документационо под Републичким заводом за заштиту споменика културе Србије. Ћирић је за Танјуг нагласила да се све то може…
Покрет за одбрану Косова и Метохије, 27. 12. 2023, Митра Рељић: Праштај светла самотнице!
Боли ли помесну Цркву кад јој насилно и обноћ промене њен исконски и столећима крепљени идентитет? И те како, јер као што верни народ кроз литургијско сабрање постаје Црква Христова, тако и Црква упија верујуће биће баш оног народа који сабире, почиње на њега да личи. Потраје ли њено отуђење,…
РТ Балкан, 27. 12. 2023, Опасна тактика: На КиМ тренутно не пале и не руше српске цркве, сада их проглашавају за „католичке“
„Ми се налазимо пред опасним процесом брисања и фалсификовања једне цивилизације“, каже Живојин Ракочевић, новинар и књижевник из Грачанице Непуне две деценије после мартовског погрома када је широм Косова и Метохије запаљено и разорено 35 цркава и манастира, пре тога и после тога још више од 120, стање на Косову…
Не заборављамо – Памтимо
СНО у Америци, 3.11.2021, Писмо градоначелнику Крагујевца
Serbian National Defense Council of America
СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА У АМЕРИЦИ
Founded 1914 ▪ National Headquarters
5782 North Elston Ave., Chicago, IL 60646-5546
Phone: (773) 775-7772 ▪ Fax: (773) 775-7779 ▪ Web: www.snd-us.com
Град Крагујевац
Градоначелник Г. Никола Дашић
Трг слободе 3
34000 Крагујевац
Поштовани Г. Градоначелниче,
У име Српске народне одбране у Америци, организације основане 1914. године која брине о заштити српских националних вредности како у Америци тако и у Отаџбини, као што је то радио и наш први председник проф. Михајло Пупин давних година, пре[...]
![Блог наставника, 20. 10. 2023, Дамир С. Живковић: Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац 1942. [Мапа] На данашњи дан](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16977-350x200-no.jpg)
Блог наставника, 20. 10. 2023, Дамир С. Живковић: Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац 1942. [Мапа] На данашњи дан
Села Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац смештена су уз пут Приједор–Дубица, испод саме Козаре. Ова најмногољуднија села приједорске општине током Другог светског рата претрпела су огромне губитке страдајући током сваке непријатељске офанзиве.
Повод за геноцидни злочин у овим селима био је неуспех офанзиве на Козару 1942. године. Злочин су извршили припадници Друге усташке сатније Осме усташке бојне предвођене сатником Батинићем. Злочин је почињен без употребе ватреног оружја, ножевима, секирама без иједног испаљеног метка.
У периоду од 20. до 23. октобра страдало је 388 житеља Великог [...]
![Глас Српске, Рубикон, 03. 8. 2024, Рубикон специјал: Од Јасеновца до Олује [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21574-350x200-no.jpg)
Глас Српске, Рубикон, 03. 8. 2024, Рубикон специјал: Од Јасеновца до Олује [Видео]
Читав двадесети вијек је био вијек страдања, вијек патње. Свако српско стратиште јесте повезано, свака рана је дубока. Врхунац пакла јесте било стварање и постојање НДХ, а наставак геноцида усљед заборава је злочиначка акција „Олуја“.
Миле Будак аутор усташког плана за српско становништво „једну трећину убити, другу протјерати, а трећу похрватити (покатоличити)“, није ни свјестан колико му се остварила стратегија. Колоне избјеглица из Олује су колоне потомака оних који нису свирепо убијени у Јасеновцу. Сем валуте, химне двије хрватске државе везује и геноцидна политика у којој су настали и у [...]
Политика, 30.4.2017, Обележена годишњица страдања Срба у логору Јиндриховице
ЈИНДРИХОВИЦЕ - Годишњица страдања у логору Јиндриховице у Чешкој Републици у Првом светском рату, где лежи 7.100 Срба и 189 Руса, обележена је одавањем почасти и полагањем венаца у маузолеју -спомен костурници страдалим Србима.
Државна делегација Србије одала је почаст страдалим Србима у Јиндриховицама, месту где је у Првом светском рату био највећи логор, не само у Чешкој, већ на територији целе Аустро-Угарске, кроз који је од 1914. до 1918. прошло више од 40.000 људи.
Чувар костурнице Дејан Ранђеловић из Зајечара, који живи у оближњем месту Карловим Варима, већ 27 година брине о том ме[...]
Прокупље на длану, 21.1.2017, Коста Војиновић херој Топличког устанка
Коста Војиновић се сматра вођом Топличког устанка и од првог до последњег дана сва дешавања су се везивала за њега и његову чету. Иако је Коста Пећанац био тај који је требало да води устанак, нестрпљив да сачека наређење тадашње српске владе, Војиновић је кренуо у устанак, који је захватио не само Топлицу, већ и околна начелства. Ово је његова биографија.
Војвода Коста Војиновић Косовац, рођен је 13.5.1891.године у Смедереву у чиновничкој породици. Његова фамилија је била пореклом из околине Вучитрна. Рано је остао без мајке, а отац је радио у Пореској управи. Волео је да своје слободно вр[...]
