За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 7. 8. 2023, Злочин на Петровачкој цести без казне: 28 година од бомбардовања избјегличке колоне [Фото, FB]
У мјесту Јањила, на Петровачкој цести обиљежено је 28 година од бомбардовања српске избјегличке колоне у погрому “Олуја”. Хрватска авијација убила је тада најмање 12 лица, међу којима и четворо дјеце. Хрватски авиони, на путу између Петровца и Кључа, ракетирали су километарску колону српских избјеглица. Десет особа убијено је на…
Вести онлајн, 6. 8. 2023, Сећање на страдале у “Олуји” (2): Препороди ме камен Земуника
У годинама после “Олује” Крајишници су се расули по целом свету, а чини се да их је највише отишло пут Петог континента. Мада не постоје прецизни подаци, процена је да их је у Аустралији најмање 45.000. Један од њих Дамир Јавор (55), родом из Земуника Горњег, већ 22 године је…
Политика, 6. 8. 2023, Владимир Којић: Повлачење официра ЈНА са парастоса солунцима на Крфу
Када се са брода изнад Плаве гробнице огласила сирена, стари солунски јунаци бацили су са палубе венац њиховим друговима који почивају на дну мора. Гојко Шантић је рецитовао песму „Стојте галије царске” и није било душе која није пустила сузу Затекао сам се у Хиландару у вријеме одржавања јубилеја 70…
РТРС, 6. 8. 2023, Обиљежено 28 година од страдања Срба у Новом Граду и Сводни
Мост спаса – овај назив мост који повезују Нови Град и Двор добио је, јер је преко њега у августу 1995. године прешло више од 100 хиљада Срба са Кордуна, Баније и Лике, бјежећи пред хрватском војском. За шест цивила, које су погинули у нападу хрватске авијације на избјегличку колону,…
СРНА, 5. 8. 2023, Владика новобрдски Иларион: Окренути се Богу и презрети зло
ПРЕБИЛОВЦИ – Његово преосвештенство епископ новобрдски Иларион поручио је у Пребиловцима на предавању „Нови завјет пребиловачки“ да се треба окренути Богу и презрети зло. Епископ је рекао да се у Пребиловцима сагледава истина о цијелом свијету, као и у светом граду Јерусалиму, да се ту види да је истина овог…
Глас Српске, 5. 8. 2023, Откривен споменик народном трибуну у манастиру Гомионица
У манастиру Гомионица, данас је откривен споменик нашем највећем народном трибуну, Петру Кочићу, а овом догађају под називом „Кочићев повратак у Гомионицу“, уз велики број књижевника, свештенства, професора и гостију, присуствовао је и градоначелник, Драшко Станивуковић. Том приликом, како је саопштено из Градске управе, градоначелник је поручио да како задужбинарство…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 21.9.2021, Бољанић: Остала је капа да свједочи о пријатељству Срба и америчких пилота
У Бољанићу код Добоја прошле седмице обиљежено је 77 година од највеће акције спасавања савезничких авијатичара у окупираној Европи у Другом свјетском рату. Доносимо вам причу о капи америчког пилота која је тренутно једини материјални доказ тадашњих дешавања у овом озренском селу.
Капа је припадала Ђорђи Софренићу из Бољанића, који је у вријеме спасавања савезиничких пилота имао 10 година. Његов син Зоран капу је сачувао до данас.
- Један од пилота је покојном оцу поклонио пилотску капу у знак неке пажње и захвалности мјештанима Бољанића за учињено, за спасавање, за храну - прича Зоран [...]
![НСПМ, РТ Балкан, 13. 6. 2023, Њујорк тајмс (1982): Егзодус Срба је главни проблем на Косову, националисти желе велику Албанију [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14559-350x200-no.jpg)
НСПМ, РТ Балкан, 13. 6. 2023, Њујорк тајмс (1982): Егзодус Срба је главни проблем на Косову, националисти желе велику Албанију [Мапа]
Исељавање Срба није обичан проблем јер је Косово срце српске историје, културе и вере, пише амерички лист далеке 1982. године, преносећи да Срби трпе личне увреде, оштећење гробова и паљење сена, сечу дрва и друге нападе на имовину како би били натерани да оду
Увреде, застрашивања, скрнављење гробова и други видови притисака на Србе на Косову и Метохији нису новијег датума, већ трају деценијама. Тачно пре 40 година, чувени "Њујорк тајмс" је писао како Срби напуштају тадашњу аутономну покрајину, уплашени и забринути за своју безбедност.
Тог 12. јуна 1982. лист пише о Данилу Крстићу и његовој [...]
ИН4С, 28. 7. 2024, Српска војска под вођством Стефана Дечанског потукла бугарску у бици код Велбужда - На данашњи дан
На данашњи дан 1330. године српски краљ Стефан Дечански потукао је до ногу у бици код Велбужда (данашњи Ћустендил у Бугарској) војску бугарског цара Михајла Шишмана и тако онемогућио оств арење његовог договора са византијским царем Андроником III Палеологом да Бугарска и Византија заједничким снагама нападну Србију.
После овог страховитог пораза Бугара, Византија није ни ушла у сукоб. Битка код Велбужда означила је велики преокрет, од тада до битке на Марици 1371. Србија је најјача држава на Југоистоку Европе.
Андроник је извео неке мање акције почетком јула 1330. године, а онда се улог[...]
![РТС, 10. 1. 2023, Монографија Меморијалног комплекса „12. фебруар“ – прво бекство из нацистичког логора [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11514-350x200-no.jpg)
РТС, 10. 1. 2023, Монографија Меморијалног комплекса „12. фебруар“ – прво бекство из нацистичког логора [Мапа]
Прво успешно бекство из неког нацистичког логора организовано је пре 80 година у нишком логору, некадашњем складишту Црвеног крста. Поводом годишњице, Народни музеј у Нишу објавио је монографију Меморијалног комплекса „12. фебруар“, аутора Небојше Озимића.
Само пет месеци по оснивања, у нацистичком логору „Црвени крст“ у Нишу било је хиљаду затвореника када је у хладној фебруарској ноћи 1942. организовано прво бекство.
„То довољно говори о поимању људи који су били овде, њиховом поимању слободе и живота. Њих 147 је кренуло на жице, на позив Бранка Бјеговића, и од њих 147, 105 је успешно [...]
Глас Српске, 11. 1. 2025, Небојша Мићић: У логору у Добоју била и два великана српског глумишта
У аустроугарском логору у Добоју отвореном 27. децембра 1915. године, према доступним подацима, страдало је више од 12.000 интернираца од њих 45 хиљада колико је кроз њега прошло.
Услови живота били су крајње нехумани, логораши су претрпјели страшне патње, а аустроугарске власти спроводиле су драконске мjере, често дjелујући без икаквог суђења или правног поступка.
Дјеца су умирала масовно, а услови у логору били су погубни, посебно за најмлађе.
Током априла 1916. године забиљежено је да је страдало 611 дјеце млађе од 14 година.
Добојска Голгота и добојско острво Видо, како је називан овај[...]
