За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 28. 2. 2024, Слобода као света дужност – Помен устаницима на Бранковачком вису
Kрајем фебруара 1804, предвођени протом Матејом и Јаковом Ненадовићем окупило се око 700 устаника који су пошли у борбу против турских завојевача Бранковина – По традицији, Месна заједница Бранковина организовала је на Бранковачком вису код Ваљева помен и полагање венаца на споменик устаницима који су пре 220 година, крајем фебруара…
Политика, 27. 2. 2024, Обележено 107 година од Топличког устанка
Био је то једини устанак у некој држави окупираној од централних сила током Великог рата, трајао је непуних месец дана Прокупље, Куршумлија – Низом културних манифестација у Прокупљу и Куршумлији обележено је 107 година од Топличког устанка, народне буне против бугарске и аустроугарске окупације за време Првог светског рата. Државна…
Политика, 27. 2. 2024, Филм о шабачким страдалницима [Мапа]
Пројекат реализовали „Холокауст центар” и ђаци четири основне школе, а подржало Министарство културе Шабац – Култура сећања изузетно се негује у Шапцу, граду-страдалнику у оба светска рата, а допринос томе ових дана дали су и ученици четири основне школе и Удружења грађана „Холокауст центар”, реализујући пројекат „Прошлост у објективу”, који…
Политика, 26. 2. 2024, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе
Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник. На њега, Момчила Гаврића (1906–1993), најмлађег војника, потом и најмлађег подофицира Великог рата (поднаредника Шестог артиљеријског…
Danas, 26. 2. 2024, Пре рата нисмо имали музеје, а онда су дошли Немци и затворили их све…
Књига „Окупирана култура“ о културним добрима Србије за време нациста и колаборациониста Стереотип да пре Другог светског рата нису постојали музеји, установе и институције културе у Србији да тај сегмент културног живота код нас почиње тек од нових власти и Другог светског рата побија књига „Окупирана култура“ које је из… ИН4С, 26. 2. 2024, На данашњи дан почео Топлички устанак
На данашњи дан, 26. фебруара 1917. године, у окупираној Србији, почео је Топлички устанак против бугарских и аустроугарских трупа, изазван масовним терором, пљачком и паљевином села и присилном регрутацијом. Окупатори су узвратили суровим репресалијама – побијено је око 20.000 људи, а у Топлици је уништено 55 села. Јабланичко-топлички устанак је…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 25.5.2018, Горажде: Пронађени посмртни остаци породице Вукашиновић
САРАЈЕВО, 25. МАЈА /СРНА/ - Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Никола Перишић изјавио је да су у мјесту Горња Буквица у општини Горажде пронађени посмртни остаци Милоша, Јованке и Грозде Вукашиновић које су са још пет чланова породице на данашњи дан 1992. године на кућном прагу убили припадници такозване Армије БиХ.
Перишић је рекао да је ексхумацији вршена 22. и 23 маја.
"С обзиром на локацију гдје су посмртни остаци пронађени, огромна је вјероватноћа да је ријеч о Милошу, Јованки и Грозди Вукашиновић који су нестали након напада такозване Армије БиХ", рекао је Пери[...]
![Нови Репортер, 28. 9. 2011, Слободан Дурмановић: Злочини над Србима у Коњицу – сведочење једног инсајдера [из Архиве, Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20520-350x200-no.jpg)
Нови Репортер, 28. 9. 2011, Слободан Дурмановић: Злочини над Србима у Коњицу – сведочење једног инсајдера [из Архиве, Мапа]
Осмог септембра ове године бивши припадник резервног састава СЈБ Коњиц Миралем Мацић признао је у Суду БиХ да је у мају 1992. године, по наредби претпостављених, убио једног српског цивила на подручју Коњица, док је негирао остале тачке оптужнице у којима се терети да је убио још два српска цивила и учествовао у мучењима Срба у логорима у Коњицу, за шта су, иначе, већ раније осуђена тројица Бошњака у Хашком трибуналу. Овај догађај можда не би био од великог значаја за правду да Мацић на истом судском рочишту није обелоданио и имена наредбодаваца убистава, те најавио да ће открити улоге утицајн[...]
Искра, 30. 7. 2025, Владимир Умељић: Тисућгодишња култура и национ логораша
Данашња „За дом спремна!“ Хрватска жустро и консеквентно пориче Србоцид своје претходнице 1941-1945. Какве јаме а поготову некакви концентрациони логори?! Зар нису већ у време Првог светског рата постојали логори смрти за Србе у Аустро-Угарској – Нежидер, Добој, Јиндриховице, Болдогашоњ, Неђмеђер, Шопроњек, Арад, итд?
А тек у Бугарској? Арханлиското, Варна, Горње Пачарево, Гоморџина, Горња Џумаја, Главнате Милово, Унровненије, Добрич, Маровци, Дунавски депо, Јувирин депо, Карлово, Некурделс, Немичерево, Нарежданик депо, Пловдив, Плевен, Риска, Рушчук, Софија, Сливен, Татар Пазарчик, Хесков (Х[...]
![РТ Балкан, РТС, 8. 5. 2024, Државна делегација први пут у логору Нежидер у Аустрији: Место страдања српских интелектуалаца [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20271-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, РТС, 8. 5. 2024, Државна делегација први пут у логору Нежидер у Аустрији: Место страдања српских интелектуалаца [Мапа]
Кроз логор је у периоду 1914−1918. године прошло више од 17.000 интернираца, међу којима су били и Сима Пандуровић, Милутин Миланковић, Јелисавета Начић
Државна делегација и Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије први пут су обишли логор Нежидер у Аустрији, положили венце и поклонили се сенима страдалих међу којима је највише Срба.
Овај аустроугарски логор за интерниране цивиле током Првог светског рата био је један од највећих те врсте. Настао у зградама и коњушницама старе хусарске касарне, временом је дограђиван, тако да се у њега могло сместити око 15.000 интернирац[...]
Вечерње новости, 7.10.2017, Предали се партизанима, завршили на дну јаме
На златиборском брду Церова откривена масовна гробница ликвидираних повратника из рата. Сумња се да је овде погубљено између 200 и 300 младића
ТАЈНУ о страдању између 200 и 300 српских младића, старих од 16 до 20 година, на измаку Другог светског рата, крила је пећина у селу Мушвете на Златибору. На дну јаме Церова, фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић пронашао је скелете страдалника чије су руке биле везане жицом, а пре него што је изашао из масовне гробнице, успео је да преброји десетак костура, док су испод велике хрпе камења извиривале кости ко зна колико још несрећника. Тако с[...]
