За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, СРНА, 27.6.2021, „Ничији војници“ одговор на муслиманске лажи
Аутор књиге „Ничији војници“ Жељко Пантелић, преживјели припадник ЈНА који је тешко рањен 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, рекао је за Срну да је књигу написао као одговор на муслиманске лажи које шире о „65 заштитном моторизованом пуку“ последњих 29 година. Ова књига, која је промовисана…
Вести, 26. 6. 2021, Цео Генералштаб почива у Оснабрику
Експресно поражена у априлском рату 1941. године, Војска Краљевине Југославије је убрзо капитулирала, а велики број високих официра је послат у заробљеништво хиљаду километара од отаџбине, у Доњу Саксонију, у комплекс војних логора Oflag VI C, у Оснабрику. Новица Андрејић, председник Црквеног одбора Оснабирк, хроничар живота српске заједнице у овој…
ИН4С, 18. 6. 2021, Курти присваја српску културну баштину? – Видоје Голубовић у “Српском св(иј)ету“
– Добро је да наша власт инсистира на томе да се ништа не дира са Косова, да се не носи одатле. Међународна заједница нема искрени прилаз чувања те баштине, то је светска баштина. Па и ми чувамо те римске споменике. Имовина око тих манастира не сме да се наруши, али…
Саборник.рс, 18. 6. 2021, И после Тита Тито или – наставља се процес „туђманизације“ србске историје
Саопштење Одељења историјских наука САНУ о ревизији историје Напомена уредништва: Поштовани читаоци, Саборник је дошао до копије Записника са седнице Извршног одбора САНУ, одржане 4. јуна 2021. године. Подсећамо да смо на „Саборнику“ у више наврата оштро критиковали срамне изјаве председника САНУ о Косову али да смо истовремено упозоравали и…
Политика, 20.6.2021, Амблем из Србије чувају потомци америчког авијатичара
У књизи „Сломљена крила Златибора” аутора Дејана Ђерића описано је како су народ и припадници Југословенске војске у отаџбини 1944. спасли 47 савезничких ваздухопловаца Ужице – Деценије су минуле, а у Америци још има трагова сећања на код нас дуго прикривану четничку акцију спасавања америчких авијатичара на Златибору 1944. године,…
СРНА, 19.6.2021, Над Србима Сребренице почињен геноцид у Другом светском рату
Над Србима у Сребреничком срезу почињен је геноцид у Другом свјетском рату јер је утврђено да је постојала јасна намјера да Срби биолошки нестану са овог простора с обзиром да су усташе убијале дјецу и жене, рекао је историчар Драга Мастиловић. Мастиловић је вечерас у Сребреници говорио на представљању зборника…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 22.4.2017, Кукољ: Крици, јауци, раздвајање дјеце од мајки, убијање...
Добрили Кукољ, тада десетогодишњој дјевојчици, у памћење се урезала слика дјеце у Јасеновцу, које су усташки стражари, након што би умрла, купили и бацали у Саву.
БАЊАЛУКА, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Некадашња јасеновачка логорашица Добрила Кукољ никада није заборавила ужасе из тог усташког концентрационог логора - крике, јауке, ужасе, раздвајање од мајке, плач, убијање, забадање ножа, гладовање...
"Моје прво сјећање на Јасеновац су улазак у тај пакао /1942/, јауци и ријечи `Куд нас воде - воде нас у пећ`", посвједочила је она за Срну, поводом обиљежавања 72 године од пробоја из тог злогласног [...]
Блиц, 19.6.2016, Скривао комунисте, они га стрељали: Недавно рехабилитован индустријалац Александар Симовић
Александар Симовић (1889–1945), носилац Албанске споменице и француске Легије части, у Другом светском рату скривао је комунисте, а они су га - стрељали!
Симовић је у родном Обреновцу добио улицу још 2006, а званично је рехабилитован тек недавно, марта ове године. Овај познати индустријалац скривао је водеће комунисте од окупатора. Два пута су га током рата хапсили нацисти, а на крају комунисти.
- Јануара 1943. Немци га спроводе у логор на Бањици, где је био шест месеци. Мучен је, пребијан. Био је одређен и за стрељање јер је утврђено да је скривао Александра Ранковића, Кочу Поповића, Ми[...]
Вечерње новости, 8.8.2021, Сребреница је српско стратиште: Миливоје Иванишевић
У СРЕБРЕНИЦУ сам као гост бораца Братуначке бригаде ушао наредног дана по доласку из Београда, док се још пуцало по околним брдима - у помало ризичној ситуацији - заједно са ослободиоцима и сином Бошком, у аутомобилу београдских регистарских таблица БГ-859-237, у рану зору на Петровдан 1995. године.
УБРЗО по доласку смо се уверили да у граду нема живих Срба. Све мештане, претежно непокретне, старе и болесне особе и њихове рођаке или пријатеље који су били са њима да их негују, муслимани су поубијали. Поубијани су и сви српски ратни заробљеници.
Поубијани су и затвореници похватани при ос[...]
СРНА, 17.6.1919, Николић: У костурници нису кости антифашиста, већ српских цивила
Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе другог дана Тројица 1943. године у Сребреници заједно са још 250 српских цивила, рекао је Срни да су комунистичке власти прикривале истину о овом злочину, иако је свима било познато да су снаге НДХ монструозно побиле српске цивиле на њиховим огњиштима.
Николић подсјећа да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, а у оближњем селу Залазје злочин је почињен дан касније, 15. јуна.
Он наводи да му је о тим злочинима причала комшиница Милена Јовановић која је скривена гледала шта усташе раде.
“У Сребреници су усташе 14. ј[...]
Нишке вести, 10. 2. 2023, Одржана промоција књиге „Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915-1918”
Промоција збирке докумената „Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915-1918” у издању Српског културног центра „Ћирилица” из Београда, одржана је у Малој сали Дома Војске Ниш.
О књизи су говорили проф. др Дејан Антић, историчар са Филозофског факултета Универзитета у Нишу, проф. др Милоје Пршић из Београда и приређивач Милорад Ђошић, пуковник авијације у пензији.
Говорећи о књизи проф. др Дејан Антић је нагласио да су Срби и Бугари два блиска православна народа и да су нажалост крупне геополитичке игре и интереси великих сила крајем 19. и током 20. века распиривали непријатељство међу њи[...]
