За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
АТВ-Бл, Срна, 3. 8. 2023, Штрбац: Фрустрирајуће што још није почело суђење хрватским пилотима
Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је да је страшно фрустрирајуће то што пред судом у Београду још није почело суђење четворици хрватских пилота за бомбардовање колоне српских избјеглица на Петровачкој и Приједорској цести, током Погрома „Олуја“ у августу 1995. године. Он је навео да ће ових дана да…
Политика, 3. 8. 2023, Систематски терор над Србима у хрватским градовима – „ОЛУЈА” ПРЕ „ОЛУЈЕ” (1)
Тешко и масовно страдање Срба у хрватским градовима током рата 1991–1995. и годинама касније још није ушло у жртвословне билансе. Они су, за српске ратовође, били унапред прежаљени, препуштени на немилост, отписани, а за шкиљаву хашку Јустицију и брижне западњачке хуманитаристичке легије недостојни фокуса. Били су ловина: киднаповани, тамничени по…
РТ Балкан, 3. 8. 2023, Србија сутра оплакује жртве „Олује“: 28 година касније, Срби у Хрватској статистичка грешка
Акцију је припремила фирма „Militari professenal risorsis“ са средиштем у Александрији, Вирџинија, САД, у којој су биле ангажоване стотине пензионисаних генерала САД, а одлука о почетку злочиначке агресије донета је током састанка у вили Јосипа Броза Тита на Брионима Од почетка хрватске војно-полицијске акције „Олуја“, односно напада на Србе у…
Вечерње новости, 2. 8. 2023, МОНОГРАФИЈА ПРЕДРАГА ТОДОРОВИЋА О СРПСКОЈ АВАНГАРДИ: Како су Крлежа и надреалисти скрајнули зенитисте и дадаисте
СВУ оригиналност и зачудност наших међуратних авангардних покрета, њихов значај у светским размерама, али и трагичне судбине већине актера, оживео је у монографији „Зенитодадаизам у српској књижевности“ Предраг Тодоровић. Ова књига у издању Института за књижевност, која доноси до сада непозната открића, на више од три стотине страница, у великом…
Вечерње новости, СРНА, 2. 8. 2023, КОЛОНА ИЗ „ОЛУЈЕ“ ОЧИМА ДЕВОЈЧИЦЕ: Срећна јер поново миришем и једем медењаке
ТРИДЕСЕТШЕСТОГОДИШЊА Јована Ђаковић из Приједора до своје осме године живела је у селу Врбник код Книна и 4. августа 1995. године највише се сећа по томе што јој нису дали да понесе бицикл, своју “понику”, а тек је научила да га вози. – Сама учила, нема ко да ти помогне,…
Глас Српске, СРНА, 2. 8. 2023, Шушњар се не заборавља: Обиљежена 82. годишњица покоља [Мапа]
САНСКИ МОСТ – У Меморијалном спомен-комплексу Шушњар код Санског Моста обиљежене су 82 године од масовног злочина у којем су усташе, од Огњене Марије до Илиндана (од 30. јула до 2. августа), 1941. побиле 5.500 Срба и 50 Јевреја. Служен је парастос, којем је претходила литургија у Храму Светих апостола…
Не заборављамо – Памтимо
Југмедија, 17.2.2015, Сећања преживелих на кланицу у Бојнику
ЛЕСКОВАЦ/БОЈНИК – Звук рафала, ножа кроз људско месо и крици жене и деце одзвањају у мојој глави и после 72 године, прича старина Светозар Тоза Крстић, један од малобројних који су преживели фашистичку бугарску кланицу у Бојнику.
На данашњи дан 1942. године на периферији Бојника стрељано преко 500 цивила – деце, жена и мушкараца из те вароши и суседног села Драговац. Довођени су у колонама пошто су им куће запаљене. Био је то највећи злочин на југоистоку Србије.
Сваке године овде се обележава Крвави фебруар и чита Повеља живих.
„Заветујемо се да човеку у животу буде прави живот, да чо[...]
Вечерње новости, Политика, Vamedia, 24. 2. 2025, Солунски фронт у објективу: Изложба ратне фотографије Драгољуба Павловића у Народном музеју Ваљево
Публика може да завири у атмосферу Првог светског рата и живот војске.
Кроз ову поставку, публика на јединственим фотографијама може да доживи атмосферу Солунског фронта, не само Први светски рат, борбе, војну опрему, већ је Драгољуб Павловић фото-апаратом завирио у позадину, приказао како је живела војска, како се хранила, дружила. Фотографисао је своје колеге сликаре Драгомира Глишића, Васу Ешкићевића, Јована Новичића... пределе куда се војска кретала, Кајмакчалан, етнографске одлике поднебља, добровољце, санитет, обичаје, на једној свадби био је чак кум, а објективом је забележио свечани[...]
Вечерње новости, 30. 1. 2025, Србији је дао и живот и породицу: Културни центар у Медвеђи оживљава и чува сећање на велику жртву комите Димитрија Беговића
Живот Димитрија Беговића је филмска прича. Зато смо и покренули пројекат научно-истраживачког рада како би дошли до што више историјских чињеница које би биле основа за сценарио. Министарство културе нас је подржало и у припреми позоришне представе о човеку чије је дело достојно највећих јунака које је српски народ имао у нашој славној историји.
Ово за "Новости" говори Небојша Јакшић, директор Културног центра у Медвеђи, најављујући, после истраживања и снимање филма о српском јунаку из Топличког устанка, о жртви дивјунака такве судбине за коју је мало рећи да је трагична...
До пре неколико [...]
Вести, 4. 9. 2023, Јадар је увек волео слободу
Док је нацистичка Немачка газила Европу, последњег дана августа 1941. године у Лозницу је стигла слобода захваљујући Веселину Мисити, потпуковнику Војске Краљевине Југославије, који је предводећи 300 устаника ослободио тадашњу лозничку варош не мирећи се са окупацијом. Том датуму, када је Лозница била прво веће ослобођено место на старом континенту и када су немачки војници показали белу заставу, у било је посвећено неколико догађаја.
Најпре је на градском гробљу служен помен Веселину Мисити, а онда су на његов споменик венце положили представници Војске Србије, Града Лознице, Центра за кул[...]
![Јадовно1941, 12. 6. 2018, Свједочанство Стеве Бракуса о злочину усташа над Србима у Бракусовој Драги 16. јуна 1944. године [из Ахиве] Мапа](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20833-350x200-no.jpg)
Јадовно1941, 12. 6. 2018, Свједочанство Стеве Бракуса о злочину усташа над Србима у Бракусовој Драги 16. јуна 1944. године [из Ахиве] Мапа
Бракусова Драга је заселак који се налази између Залужнице и Врховина, недалеко од Оточца у Лици. Усташе су 16. јуна 1944. године, окупили становништво Бракусове Драге и утјерали их у кућу Бранка Бракуса Ђиде због како су рекли пописивања. Митраљески рафали косили су све по кући, да би је усташе послије запалиле. Мјесто гдје су сахрањени посмртни остаци жртава није обиљежено до данас, а злочин су извршиле усташе из сусједних села.
Неколико људи је игром случаја успјело преживјети овај масакр међу којима и Стево Геце Бракус чије је свједочанство објављено у књизи Ђуре Затезала „Радио сам свој [...]
