За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 26. 9. 2023, Диклић: Спасена српска дјеца завршила и у Ватикану
Историчар Момчило Диклић изјавио је Срни да су српска дјеца која су спасена из усташких логора упућивана широм свијета и Европе, као и у Ватикан. Диклић одавно прати ситуацију о покатоличавању Срба у Хрватској. Он је испричао да му је његов сада покојни пријатељ Милан Дивјак Лички, који је истраживао… Политика, 26. 9. 2023, Саво Штрбац: Бранка и њена деца
Пре неколико дана Бранка је добила решење из Градског уреда за социјалну заштиту, здравство, бранитеље и особе с инвалидитетом Града Загреба којим се “одбија са захтевом за признавањем статуса члана породице особе умрле у Домовинском рату и права на породичну инвалиднину по детету Милану Гагић”. У образложењу решења се наводи…
ИН4С, Светигора, 26. 9. 2023, На данашњи дан 1371: Маричка битка
На данашњи дан 1371. године у бици на ријеци Марици, код Черномена, Турци су поразили српску војску браће Мрњавчевића, краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули. Била је то једна од важнијих битака у турском походу на Балкан. О самом току битке данас се мало зна. На…
СРНА, 25. 9. 2023, Пронађено десетак преживјелих са списка Диане Будисављевић
Са списка Диане Будисављевић који садржи имена око 5.800 српске дјеце спасене из логора смрти Независне Државе Хрватске до сада је пронађено десетак њих који су још живи, рекао је Срни директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић. „Њих, разумљиво, нема много. Њих је десетак, за сада, који су…
РТ Балкан, 24. 9. 2023, Сећање на крвави пир над Србима из села крај Дрине: Драго Митровић преживео 1942, пресудили му 1992.
Сметало то некоме или не, свиђало се или не, тек, сва судбина Срба из Подриња, у последњих 80 или 100 година, лако се може ишчитати из, тешке, готово невероватне, страшне судбине једног јединог човека, Драга Митровића из села Подравање изнад Сребренице. Драга су 1942. године, као 17-годишњег дечачића, чобанина, ухватили… Борба за веру, Telegraf.rs, 24. 9. 2023, Застрашујућа слика с Косова: Наоружани мушкарац уперио оружје у монаха, верници закључани у конаку [Фото, Мапа]
Епархија рашко-призренска саопштила је данас да најоштрије осуђује најновији напад који се догодио јутрос на северу Косова и Метохије, у близини села Бањска, у коме је један косовски полицајац убијен, а двојица повређена, како је известио А. Курти на Фејсбук налогу. Из Епархије су додали да је према најновијим информацијама… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 5. 5. 2025, Хрватски усташки покољ 12 дјечака у Гређанима код Окучана
У Гређанима код Окучана у Западној Славонији усташе су 8. маја 1944. године извршиле покољ 12 српских дјечака из тог села који су чували стоку у пољу, а злочини над Србима овог краја поновљени су почетком маја деведесетих година прошлог вијека у операцији Хрватске војске и полиције "Бљесак".
Током Другог свјетског рата усташе су неколико стотина мјештана, укљућујући старце, жене и дјецу из села Гређани, Човац и Врбовљани, присилно одвели у концентрационе логоре Јасеновац, Стару Градишку, те у Млаку и Уштицу, из којих се већина никада није вратила.
Прије протеклог рата деведесетих година [...]
Глас Српске, 25. 6. 2022, Обиљежавање јунског устанка у селу Трусина код Берковића
У селу Горња Трусина у недјељу, 26. јуна биће обиљежена 81 година од када су храбри невесињски устаници под командом поручника Краљеве гарде Крсте Ђерића спријечили усташе да изврше масовни покољ у невесињском крају.
Код спомен обиљежја у 11:30 часова биће одржан помен устаницима и цивилним жртвама и положено цвијеће.
Храбри невесињски устаници су под командом поручника Крстe Ђерића 24. јуна дочекали усташе на Трусини и водили борбе све до 6. јула. Убили су злогласног Павелићевог поглавника Мију Бабића и спасили српски живаљ од покоља. Ђерић је 24. марта 1942. године постао жртва комунис[...]
Frontal.rs, 4. 3. 2017, Православни храмови васкрсавају на Мајевици
Заслугом вјерника у последњих неколико година обоновљени су манастири и цркве на мјестима на којима су постојали у прошлости, а нестали, то јест рушени и срушени од стране окупатора.
Средњевијековне цркве и манастири на Мајевици приписују се углавном краљу Драгутину Немањићу сину краља Уроша I Немањића и Јелене Анжујске, познатијем као Сремски краљ. Његове задужбине су поред осталог манастири, Тавна, Папраћа и Ловница, а обновљени манастир Светог пророда Јеремије у селу Рожањ је постојао као метох манастира Тавне.
Доласком Османлија многе и цркве и манастири су уништени или[...]
![Banija Online, 16. 5, 2022, Милош Кордић: Злочини усташа Независне Државе Хрватске на подручју котара Двор на Уни [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20431-350x200-no.jpg)
Banija Online, 16. 5, 2022, Милош Кордић: Злочини усташа Независне Државе Хрватске на подручју котара Двор на Уни [из Архиве]
Посљедњих година, а и деценија, све чешће се расправља, пише и полемише о томе колико су народа усташе Независне Државе Хрватске побиле у концентрационом логору Јасеновац.
Не улазећи у расправу о бројкама које су једнима 30.000, другима 83.000, трећима од 500.000 до 600.000, четвртима 700.000, мени је, откад знам за тај логор, а посебно од времена кад сам се нешто и бавио њиме и око њега, једина бројка била и остала: 700.000 убијених.
А одавно сам свјестан чињенице да се тачан број жртава Другог свјетског рата на просторима бивше Југославије никад неће и, вјероватно, више и не може утврдити.[...]
![РТРС, Срна, 23. 6. 2019, Митрополит Порфирије и владика Герасим служили парастос јадовничким жртвама [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12292-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 23. 6. 2019, Митрополит Порфирије и владика Герасим служили парастос јадовничким жртвама [Мапа]
Његово високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански Порфирије и владика горњокарловачки Герасим данас су код Шаранове јаме служили парастос страдалима у комплексу усташких логора Госпић-Јадовно-Паг поводом Дана сјећања на Јадовно 1941. године, док је кадиш одржао Луциано Моше Прелевић.
Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац рекао је да народи жртава, Срби, Јевреји и Роми, на овим мјестима црпе потребну снагу да се у име убијених супротставе онима који желе да рехабилитују НДХ.
- Ко није био у Јадовну, није био у Јасеновцу. Ко није долазио у Јадовно, није долазио и н[...]
