За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 19. 3. 2023, Машиновођа последњег воза
Телеграмом је све било предвиђено чији ће воз да буде последњи, који ће да се спасава у последњем часу, руши и уништи све што не може да се понесе. Ниједног трена нисам се двоумио, решио сам да будем последњи. Рекао сам то друговима машиновођама: момак сам, без обавеза, а ви…
Политика, 18. 3. 2023, Живојин Ракочевић: Мирно је док црква гори
Једна лажна вест објављена на јавном сервису РТК заувек је променила живот и наслеђе КиМ. Деветнаест убијених, уништено 39 цркава и манастира, 4.000 протераних Срба, Рома, Ашкалија… „Срби су групу албанске деце натерали у набујали Ибар и због тога се троје њих удавило.” Ова лажна вест основа је кампање којом…
ИН4С, 18. 3. 2023, Говор Владике Николаја Велимировића (1880-1956) у катедрали Светог Павла у Лондону, на Видовдан 1916. (67 година од упокојења) Видео
Свети Николај Велимировић је на Видовдан, у катедрали Светог Павла у Лондону, 1916. године одржао говор за памћење. „Господо и пријатељи! Дошао сaм из Србије, из eвропске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па ипак, ми…
СРНА, 17. 3. 2023, Котор Варош: Представљена књига о страдању народа Козаре
КОТОР ВАРОШ, 17. МАРТА /СРНА/ – У порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Котор Варошу вечерас је промовисан зборник „Кад прошлост проговори: Козара 1942-2022″ који садржи стручне радове историчара и публициста из Републике Српске, Србије и Хрватске, те бројне фотографије и документе о страдању народа Козаре у Другом свјетском рату.…
ТДпортал.инфо, 17. 3. 2023, 79 година од злочина геноцида у Забрђу, списак убијене деце
Ускоро се навршава 79 година од огромног злочина – са елементом геноцида над мештанима села Забрђе од стране муслиманске СС Ханџар дивизије. Муслимани су у два дана 17. и 18. марта 1944, хладним оружјем, клањем, спаљивањем… убили око 240 мјештана овог села. Колике су размјере овог злочина говори чињеница да… Политика, 17. 3. 2023, Ми смо добре комшије, али не и браћа
У листу „Политика” 12. марта је објављен текст „Ми смо добре комшије”, који се бави историјатом добрих односа између Србије и Турске. Примери наведени у тексту су тачни и добро је подсетити их се. Међутим, није згорег да се присетимо објективније слике односа између Србије и Турске. Вазалство, које се… Не заборављамо – Памтимо
Печат, 1. 3. 2024, Мирослав Стојановић: Генералово раскринкавање лажи – генерал Хајнц Локвај (1938–2016) Филм
Фаталне последице једне лажи: Агресија на Савезну Републику Југославију 1999. године почела је фабриковањем приче о Рачку (Вокерова фамозна интерпретација) и приче о (наводној) хуманитарној катастрофи на Косову и Метохији (коју су посебно сумануто експлоатисали немачки министри Шарпинг и Фишер), што се углавном одавно зна, док је мање познато да је раскринкавање те лажи почело заслугом једног Немца (сада почившег) бригадног генерала Хајнца Локваја
У данима (пре)пуним историје, и њиховим округлим годишњицама (четврт века) с фаталним последицама по нашу националну судбину (фебруар с фамозним Ра[...]
![РТРС, 4. 7. 2025, Потресна исповијест Милене Јоковић: Мужа су ми мучиле и убиле комшије [Видео, Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p29006-350x200-no.jpg)
РТРС, 4. 7. 2025, Потресна исповијест Милене Јоковић: Мужа су ми мучиле и убиле комшије [Видео, Мапа]
Снимак Меморијалног центра Републике Српске
ЗВОРНИК - Милена Јоковић свједочила је у студијском центру у Зворнику, у оквиру Меморијалног центра Републике Српске о трагичној судбини супруга Гојка Јоковића, који је заробљен 11. јуна 1992. године у родној Калесији, а кога су потом дојучерашње комшије муслимани сурово мучиле у убиле.
Из Меморијалног центра Републике Српске подсјетили су да су, између осталог, у Братунцу и Зворнику основани студијски центри за снимање свједочанстава чланова породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата.
Јоковићева је у свједочењу[...]
![Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17890-350x200-no.jpg)
Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније.
У акту број 520 од 18.02.1921. Окружног начелштва Пећ постоји извештај капетана професора Костића: „Војници су умирали у Беранској болници и у логору. У Беранама је умрло око 70 војника и сахрањени су у гробљу код цркве Ђурђеви ступови“, стоји датум од 22.01.1921. године а у потпису Тодор Лекић, полициски писар – Исток.
[...]
![Политика, 22. 3. 2008, Ундруље претворено у Дражевину [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20951-350x200-no.jpg)
Политика, 22. 3. 2008, Ундруље претворено у Дражевину [из Архиве]
Вишеград – Сасвим неочекивано и непланирано, средином 2004. године, бронзани споменик Дражи Михаиловићу, команданту краљеве војске у отаџбини, стигао је у место Ундруље код Вишеграда, удаљено неколико километара путем према Прибоју и Рудом, до кога се стиже са раскршћа у Добруну на магистралном путу између Вишеграда и Ужица.
Ради се о споменику постављеном 1992. године у Вуковару, склоњеном затим у Београд, одакле је 1998. године „стигао” у Брчко. Али како споменик генерала Драже Михаиловића није био добродошао у БиХ дистрикту, морао је поново „на путешествије”.
Тако је стигао и „смирио [...]
Глас Српске. СРНА, 11. 5. 2024, Болна исповијест Милке Ковачић: Посмртни остаци мог супруга Божидара укопани у Поточарима
Предсједник Удружења породица несталих Братунац - Сребреница Милка Ковачић вјерује да су посмртни остаци њеног супруга Божидара, за којима трага већ 32 године, укопани под туђим именом у Меморијалном центру у Поточарима.
Ковачићева је рекла Срни да се у Поточарима, без ичије контроле, укопавају сви посмртни остаци који су пронађени на подручју Сребренице како би била намирена "задата" цифра од 8.372 бошњачке жртве, колико је уписано на камену у Меморијалном центру.
Она је навела да је обишла многе локације за које је добила информације да би ту могли да буду укопани посмртни остаци њеног[...]
