За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 28. 4. 2023, Коначно на дневном реду Резолуција о усташким зверствима над децом – предлаже се Дан Србоцида
„Резолуција о усташком инфантициду Независне Државе Хрватске над српском, јеврејском и ромском децом у дечјим логрима смрти (1941-1945)“ усвојена је данас у Народној скупштини Републике Србије. По први пут после Другог светског рата, оваква резолуција ће бити покренута пред Уједињеним нацијама, на Међународни дан победе над фашизмом. Резолуција је представљена… РТВ, Танјуг, 28. 4. 2023, Почела конференција „Јасеновац – Аушвиц Балкана“ у Скупштини Србије
БЕОГРАД – Научна конференција „Јасеновац – Аушвиц Балкана – Преживела деца логораши сведоче“ отворена је данас у Скупштини Србије, и одржава се до 30. априла у знак сећања на преживелу децу логораше из Јасеновца. Првог дана конференције професор Илија Кајтаз је прочитао предлог њену Резолуцију о усташком инфантициду Независне Државе…
РТРС, 28. 4. 2023, Међународна конференција о Јасеновцу: Нема ревизије историје
У Скупштини Србије почела је Међународна научна конференција „Јасеновац – Аушвиц Балкана – преживјела дјеца логораши свједоче“. Учесници су подсјетили на злочине над Србима, Јеврејима и Ромима, почињене на територији НДХ, уз поруку да се страдања не смију заборавити и да се не смију дозволити покушаји ревизије историје. НДХ је…
Печат, 28. 4. 2023, Академик Василије Крестић: О нужности да се што пре подигне српски Јад Вашем, меморијални центар посвећен жртвама геноцида
Згрожен стравичним злочинима који су се дешавали у Независној Држави Хрватској над Србима, Јеврејима и Ромима, наш уважени писац и дипломата Јован Дучић је на измаку свог живота поручио Србима да су дужни на све стране, urbi et orbi, да шире вести о геноциду које су починили Хрвати. Он није… Политика, 27. 4. 2023, Сурдуличке ране од НАТО бомби никада неће бити зацељене
У односу на број становника, у варошици на југоистоку Србије у пролеће 1999. године страдао највећи број људи Ниш, Сурдулица – У пролеће 1999, током НАТО бомбардовања СР Југославије и Србије, Сурдулица је бомбардована три пута, а још двадесетак пута агресорски пројектили просути су у њеној околини. У овим…
СРНА, 26. 4. 2023, На данашњи дан: НАТО рушио Сурдулицу, убијао становништво
Авиони НАТО алијансе бомбардовали су током агресије на СР Југославију 27. априла 1999. године центар Сурдулице, усмртивши 20 цивила, међу којима је било 12 дјеце, при чему је срушено или оштећено више од 500 кућа. Портпарол НАТО-а Џејми Шеј изјавио је да је ријеч о „једној бомби која је промашила…
Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, РТС, 26.7.2018, Траговима предака у част сто година од пробоја Солунског фронта
Удружење „Отаџбина памти“ је, с намером да данашњим генерацијама младих предочи вредности које су наслеђе од предака, на аутентичан начин обележило сто година од пробоја Солунског фронта. Организовало је акцију „100 деце за 100 година“ и „100 километара гребеном за 100 година“.
Из целе Србије, стотину деце у пратњи родитеља упутило се стазама којима су прошли српски див-јунаци пре једног века. Пешачили су од подножја планине Ниџе до врха Кајмакчалан. Кретали су се линијама фронта и за три дана прешли више од тридесет километара.
Четрнаестогодишња Милица Митровић истиче да је било тешко р[...]
СРНА, 28. 12. 2023, У Београду представљена књига Битка за Возућу 1992-1995.
У Српском културном центру "Ћирилица" у Београду вечерас је представљена књига "Битка за Возућу 1992-1995" аутора Ненада Цвјетковића, којa документовано и чињенично говори о возућкој епопеји и надљудској борби Срба из долине Криваје за своја огњишта.
Књигу је представио организатор, предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији Јован Чакаревић, који је указао да су српске снаге на Возући 1995. године биле у потпуно неравноправном положају и да је однос снага био 13 према један у корист непријатеља, а у неким фазама борбе и већи.
"У јеку офанзиве однос снага је био још [...]
Блиц, 27.2.2014, Снимак сведочења припадника Озне о стрељању у Горњем Милановцу
Драган Хаџић, бивши припадник Озне, сведочио је још 2012. о недавно откривеној гробници на Брду мира у Горњем Милановцу, а у којој се налазе жртве које су стрељале комнистичке власти на крају Другог светског рата.
Хаџић се сам јавио Државној комисији за тајне гробнице и пристао да га снимају док показује где су закопане жртве и прича шта се тада дешавало.
- Хаџић се сам пријавио и донео оригинални документ Озне, са око 350 стрељаних људи из Горњег Милановца и околине - каже за “Блиц” историчар др Срђан Цветковић, тадашњи секретар Комисије за тајне гробнице.
Др Цветковић је са својом с[...]
Политика, 28.4.2016, У Чешкој одата пошта Принципу и српским ратним заробљеницима
Поводом обележавања 98. годишњице смрти Гаврила Принципа, државна церемонија полагања венаца и одавања почасти одржана је данас у градској тврђави у Терезину у Чешкој, где је Принцип, као затвореник, преминуо 28. априла 1918. године.
У склопу обележавања стогодишњице Првог светског рата крај маузолеја са спомен костурницом у Јиндриховицама одржана је и државна церемонија полагања венаца и одавања почасти српским ратним заробљеницима преминулим у том логору, саопштио је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Венце је на спомен обележја у име Владе Србије по[...]
DIC Veritas, 3.8.2018, Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba u agresiji hrvatske vojske na RSK u avgustu 1995. godine („Operacija Oluja“)
Četvrtog avgusta 1995. godine oružane snage Republike Hrvatske, uz odobrenje i podršku NATO, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršile su agresiju na sjevernu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpska Krajina (RSK).
Agresija je izvršena uprkos činjenicama da je ta oblast bila pod zaštitom UN-a, pod nazivom sektori “Jug” i “Sjever”, i da su predstavnici RSK dan prije u Ženevi i Beogradu prihvatili prijedlog međunarodne zajednice o mirnom rješenju sukoba.
Protiv krajiških Srba [...]
