За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Стање ствари, 24. 5. 2022, Милош Стојковић: Плач Старе Србије – како је „излечен“ македонски раскол
Ако изгубимо и Мајку Цркву нестаће и корена и извора… Српство Старе Србије плаче да ми живи не позавидимо мртвима! У данима велике радости међу васколиким Српством, поводом великог јубилеја – стогодишњице од друге обнове Пећке патријаршије (Уједињене Српске православне цркве) као и наде за коначно решавање 55-годишње шизме и…
Политика, 23. 5. 2022, Српској деци у Гламочу одузето право да уче матерњи језик
Сарајево – Гламоч, једну од четири локалне заједнице с већински српским становништвом у Федерацији БиХ (ФБиХ), која територијално припада Кантону 10, многи виде као најупечатљивији пример дискриминаторског односа власти према српском народу и његовим правима. У тој општини српској деци ускраћено је Уставом загарантовано право да уче матерњи језик и…
СРНА, 21. 5. 2022, Документ Хрватске академије „безобразлук и уцјена“
БЕОГРАД, 21. МАЈА /СРНА/ – Академик Василије Крестић оцијенио је да документ хрватске Академије науке и умјетности у ком тражи да Србија прије уласка у ЕУ испуни низ захтјева, између осталог да се одрекне „великосрпске пропаганде“, „мита о Јасеновцу“ и односа према Алојзију Степинцу, представља апсолутну уцјену и безобразлук. Крестић…
Вечерње новости, 21. 5. 2022, Одрекните се мита о Јасеновцу: ХАЗУ усвојила документ којим тражи да Србија пре уласка у ЕУ испуни списак услова
АКАДЕМИЦИ из Хрватске академије науке и уметности усвојили су Документ о заштити хрватских националних интереса, везано за улазак земаља региона у Европску унију. Да би Србија наставила процес евроинтеграција, између осталог, од наше земље се захтева да престане са „подстицањем непријатељства према Хрватској, да се одрекне од великосрпске пропаганде, као…
Стање ствари, 19. 5. 2022, Душан Илић: Не дамо светиње или их поклањамо (случај македонског црквеног питања)
Поставља се питање мотива српских великодостојника да раде на укидању сопствене црквене надлежности на исконској српској територији Дефинитивно је дошло до измирења Српске православне цркве и „Македонске православне цркве“. Овај процес je крунисан служењем литургије помирења коју ће заједно предводити патријарх српски Порфирије и архиепископ македонски Стефан. Овај текст ће…
Политика, 17. 5. 2022, Опустела 163 српска насеља у Федерацији БиХ
Према попису из 1991, на подручју Бугојна било је 21 већински српско насеље, а данас у њима Срба, практично, више нема, што је показао и попис из 2013. године Сарајево – У 163 насеља на подручју данашње Федерације БиХ (ФБиХ), у којима је пре рата живело око 8.000 Срба, станује…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 28. 6. 2024, Милош Војиновић: Историографија је дете времена у коме настаје: Различите политичке опције су се преко Младе Босне обрачунавале са Југославијом
Антијугословенско опредељење доносило је и негативан став према Младој Босни. Када су стваране Југославије, 1918. и 1945. године, Младобосанци су добили табле и спомен обележја у Сарајеву. Када су се Југославије разбијале, током Другог светског рата и током деведесетих година XX века, те исте табле и споменици су уништавани.
Током Другог светског рата у Сарајеву усташе су убиле Мухамеда Мехмедбашића, а Никола Принцип, Гаврилов брат, завршио је у Јасеновцу, где је и убијен. Родна кућа Гаврила Принципа спаљена је током Другог светског рата, а спаљивање се поновило и у последњој деценији XX ве[...]
Вечерње новости, 15. 1. 2014, Убиство патријарха увертира за Први светски рат
Ликвидација Лукијана, највишег српског црквеног великодостојника 1913, била припрема за обрачун са Србијом. Беч и Пешта покушали да обезглаве Србе и одвоје их с једне и са друге стране Саве и Дунава н Аустријанцима и Немцима одговарало Фердинандово убиство
УБИСТВО патријарха српског Лукијана Богдановића, последњег архиепископа карловачког, у септембру 1913, било је, данас је извесно, увертира у Први светски рат. Убијен је у оквиру припрема Аустроугарске за коначан обрачун са Србијом, а тај злочин је годинама, иако је у питању високи црквени великодостојник, прећуткиван.
Најшира јавно[...]
Политика, 18. 11. 2012, Самог себе прогласио маршалом
Једна од потписаних диплома из које се види да је Јосип Броз себе прогласио маршалом пре него што је званично предложен за то звање
Већина хроничара живота и дела Јосипа Броза стварање његовог култа везује за шездесете године прошлог века, нарочито за Брионски пленум и разлаз с Александром Ранковићем.
Међутим, први трагови стварања култа, култа живог човека, култа Тита као богочовека, уочавају се још у Јајцу, за време Другог заседања АВНОЈ-а и у месецима који су следили.
Убрзо су почеле да ишчезавају песме које су певане о мртвим борцима Радету Кончару, Славиши Вајнеру Чичи, Баји Секулићу, [...]
Политика, 13. 8. 2024, Сећање на страдање Шапчана у августу 1914.
Аустроугарска пропаганда је најмонструозније, директно наређиване злочине против цивилног становништва славила чак и на поштанским картама
Први град у Србији у који су на почетку Великог рата ушле аустроугарске трупе био је Шабац.
После тешких уличних борби, непријатељ је 12. августа 1914. године око 16 часова заузео варош и утврдио се на њеном јужном ободу, према падинама планине Цер. Исте вечери почела су масовна хапшења и убијање цивила, а историја је забележила да је Шабац у овом рату био и први град у којем су злочини директно наређивани.
Због огромних људских жртва и материјално[...]
Вечерње новости, 22.4.2017, Пронађена зграда болнице у Јасеновцу
Значајно откриће на простору усташког логора смрти. Епархија пакрачко-славонска откупила кућу и у њој ће отворити музеј
ИЗМЕЂУ манастира Јасеновац и истоименог места, на локацији где се за време НДХ налазио део комплекса јасеновачког логора, пронађена је зграда болнице, у којој су усташе лечили махом јеврејски лекари - логораши.
Ово је највеће откриће од ослобођења до данас везано за Јасеновац, будући да се веровало да од некадашњег логора није остало ништа, осим Кожаре, која није у музејској функцији.
Ујутро 22. априла 1945. године, 600 логораша од преживелих 1.093 одлучило с[...]
