За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 12. 10. 2022, ПУСТЕ КОЛЕВКЕ КРИВЕ РЕКЕ: Пре 80 година нацисти масакрирали 309 мештана села на Копаонику [Мапа]
ПРЕ 80 година, 309 мештана Криве Реке код Бруса убијено је у масакру који је историја упамтила под кодним именом операција „Копаоник“. Од 12. октобра, када је почело сумануто убијање, припадници СС дивизије Принц Еуген, са око 1.500 подунавских Немаца, око 1.000 припадника бугарског 36. пешадијског пука и 300 белогардејаца…
Вечерње новости, 8. 10. 2022, Бранислав Глигоријевић: Испитивање чврстине Краљевине: Подударност у погледима чланова партије и франковаца
КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА Југославије у усташком покрету није видела никакве назнаке фашизама јер је за њу тада то била искључиво „војно-фашистичка диктатура“ која је била у земљи на власти. За Партију је то била „грађанско-националистичка странка у којој постоји лева струја […] с којом ми сарађујемо и која нам је веома… РТРС, 10.10. 2022, На данашњи дан прије 27 година протјерано 27.000 Срба из Санског Моста
Око 27.000 Срба протјерано је на данашњи дан прије 27 година из Санског Моста. Након освајање тог града, припадници такозване Армије БиХ починили су бројне злочине за које нико до сада није осуђен. На 27. годишњицу егзодуса, у Приједору су у ријеку Сану симболично спуштени вијенци и цвијеће. Слике ужаса…
Политика, 9. 10. 2022, Момчило Павловић: Најтужнији дан Краљевине Југославије и престоног Београда
Деветог октобра 1934. у четири сата и 10 минута, приликом званичне посете Француској, у Марсељу је извршен атентат на краља Југославије Александра (Карађорђевића) Два најмасовнија догађаја и доживљаја, не рачунајући ослобођење Београда 1918, приредио је краљ Александар народу престонице и читавој земљи. Први када се венчао са румунском принцезом 1922,…
РТРС, 8. 10. 2022, У Бољанићу код Добоја обиљежено спасавања савезничких пилота
У мјесту Бољанић код Добоја обиљежено је 78 година од операције спасавања савезничких пилота 1944. године, назива „Халијард – ваздушни мост“. У акцији коју су спровеле снаге Југословенске војске (у отаџбини), под командом генерала Драгољуба Драже Михаиловића, спасено је више од 500 пилота, а у Бољанићу шездесет савезничких авијатичара. Обиљежавању…
ИН4С, 7. 10. 2022, Одржан научни скуп ’Одбрана Београда 1915. године‘
Присутнима и учесницима скупа су се молитвеном беседом и поздравним словом обратили ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић и државни секретар господин Миодраг Капор, чиме је овај научни скуп отворен У организацији Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. године, а уз помоћ и подршку Министарства одбране Републике Србије и Српске академије наука…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 15. 8. 2023, Освештана спомен-табла устанику Александру Љељи Петковићу из Дрињаче
У Дрињачи код Зворника данас је освештана спомен-плоча и служен парастос Александру Љељи Петковићу - једном од организатора отпора против усташа који су чинили невиђене злочине над српским народом Дрињаче, Зелиња и других оближњих мјеста у Другом свјетском рату 1941. године.
Парастос је служио мјесни свештеник Марко Данојловић у присуству предсједника Удружења "Мост" Радомира Павловића, потомака Александра Љеље Петковића, историчара и народа овог краја.
Данојловић је нагласио да се страдање у Другом свјетском рату за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ на исти начин догодило и у Одбр[...]
СРНА, 11. 4. 2023, Припреме за обележавање Дана сјећања на жртве геноцида и 78 година покушаја пробоја из логора
У СВИМ ГРАДОВИМА СРПСКЕ БИЛБОРДИ ПОВОДОМ ОБИЉЕЖАВАЊА ДАНА СЈЕЋАЊА НА ЖРTВЕ ГЕНОЦИДА У ЛОГОРУ ЈАСЕНОВАЦ
КОЗАРСКА ДУБИЦА - У свим градовима Републике Српске почело је постављање билборда поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве геноцида у логору Јасеновац, 23. априла у Доњој Градини.
Директор Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина Tања Tулековић изјавила је Срни да ће акција трајати 14 дана, те да је билборд јуче постављен на граничном прелазу Доња Градина-Јасеновац, као и у многим градовима Српске.
Она је навела да је Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина покренула ову ак[...]
Глас Српске, 12. 7. 2023, Помен страдалим Србима у Сребреници и Братунцу
СРЕБРЕНИЦА - У Братунцу и Сребреници данас се обиљежава 31 година од злочина над српским цивилима који су починиле муслиманске снаге у сребреничким селима Сасе и Залазје и братуначким Биљача и Загони.
Помен страдалим Србима биће служен у цркви у Сребреници, док ће почаст бити одата на гробљу у Братунцу и стратиштима у Биљачи, Сасама и Залазју.
Муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Орића, 12. јула 1992. године упале су у већи број српских села и убиле 69-оро Срба.
Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина, Виктор Нуждић истакао је[...]
Вечерње новости, 19. 7. 2023, С. Цветковић и Н. Девић: Мржња ослободилаца према београдској чаршији: Србија на револуционарном удару због политичких и националних противречности
ВАНИНСТИТУЦИОНАЛНИ облици репресије или такозвана дивља чишћења оптужених за сарадњу са окупатором, уз незаобилазне елементе политичке и личне освете, нису били ретка појава у послератној Европи.
Овај феномен је нарочито био изражен на територијама карактеристичним по масовној колаборацији у току рата и друштвеној поларизацији, али нису без значаја ни фактори менталитета и политичке културе. У Француској се број вансудских ликвидација процењује на близу 10.000, од тога је око 2.400 убијено пре искрцавања, 5.000 у време искрцавања и тек око 1.600 лица непосредно по ослобођењу. После ослобођења[...]
![ИН4С, СрпскаИсторија, 22. 4. 2024, Ђорђе Бојанић: Jасеновац – 22. април 1945: Дан сећања на жртве геноцида [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19971-350x200-no.jpg)
ИН4С, СрпскаИсторија, 22. 4. 2024, Ђорђе Бојанић: Jасеновац – 22. април 1945: Дан сећања на жртве геноцида [Мапа]
У Србији се 22. априла обележава Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе затвореника усташког логора смрти у Јасеновцу – Доња Градина.
Прошло је 79 године од пробоја логораша и бега од крвника усташких, трагично је што смо скоро заборавили и изједначили жртву и џелата. Тако да ми данас, сами смањујемо број жртва усташког терора и геноцида, зар није чудно да немамо ни данас пописане жртве?
Холокауст је име за систематски државни прогон и г[...]
