За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 4. 5. 2022, Саво Штрбац: Хрватска подигла 5500 пријава, у Барањи на испитивање приводе читава српска села
Један од начина је управо удар на Барању, јер је везана за Србију, а чим има Срба, везе су јаче. Друга ствар је константа у Хрватској да се преко ових судских процеса потхрањује њихов наратив о агресији, наводи Штрбац Хрватска је до сада подигла 5.500 пријава за ратне злочине против…
НСПМ, Вечерње новости, 9. 5. 2023, Алексис Труд: Намера ми је била да Французима за Дан победе прикажем бар део страхота Јасеновца
Монструозно масовно планирано убијање деце као оно које је извршено у Јасеновцу није било организовано чак ни у Аушвицу. Намера ми је била да Французима, на Дан победе у Другом светском рату, покажем само део тих страхота. Не заборавити геноцид у НДХ: Француски историчар Труд, за Новости, о изложби у…
Политика, 9. 5. 2022, Хоће ли васкрснути српска савест
Прошао је још један Васкрс без историјског драгуља, Комплекса касарни Петог, односно 17. пука Дринске дивизије, „Војвода Живојин Мишић” у Ваљеву, на Илиџи, најстаријег комплекса касарни (из 1885. године), који је агресивно ликвидиран пред налетом профита, на стогодишњицу победе у Првом светском рату. Прва и највећа резервна војна болница у…
Политика, 7. 5. 2022, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Ђурђевски уранак на Крфу 1916.
Из крпежи тек умрлог српског војника, испало је непослато писмо:„Драга мајка Милосава, да ти се јавим да сам здрав, што и вама желим…” Чачак – Где нас затече празник младости и чаролијских душевних узбуђења? Сећамо се Србије: воћe већ обарало и понело, никла пшеница, олистали шевари. Бусен набрекао од свежине,…
Политика, 10. 05. 2017, Саво Штрбац: Гешовски [Архива]
На Ђурђевдан 1991. у Сплиту је убијен први припадник ЈНА. Био је то деветнаестогодишњи Сашо Гешовски, Македонац из Кавадараца, војник на редовном одслужењу војног рока. Убијен је метком из стрељачког наоружања пред зградом Команде Војнопоморске области (ВПО). Ни до данас није утврђено ко је испалио смртоносни метак. Што је претходило…
ИН4С, 4. 5. 2022, Стокхолмски синдром: Тито сравнио Подгорицу са земљом – за награду добија споменик
Тито лично одговоран за бјесомучно бомбардовање Подгорице у Другом свјетском рату Историјске чињенице су показале да је, на налогу Тита, у рану зору 5. маја 1944. године, на Подгорицу кренуло 120 тешких четворомоторних бомбардера. Настао је прави пакао. Готово читава Подгорица разорена је до темеља. На град се сручило 600…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 17. 5. 2023, Над Србима вршен анимални геноцид о чему пише Арчибалд Рајс
БИЈЕЉИНА, 17. МАЈА /СРНА/ - У Музеју Семберије вечерас је представљено дјело "Бугари у извјештајима Арчибалда Рајса" о коме су говорили професор Милоје Пршић и Милорад Ђошић, приређивач и издавач књиге.
Пршић је рекао да ова тема говори да су централне силе над Србима починиле геноцид од 1914. године до 1918.
"У Првом светском рату Србија је поднела огромне жртве које су јој нанели Аустроугари, Хрвати, Немци и Бугари, а изгубила је 1.247.535 људи, од којих је 54 одсто мушке репродуктивне популације према српским изворима, а према француским 64 одсто", рекао је он.
Он је истакао да је [...]
РТРС, Срна, 27. 9. 2018, У суботу 27 година од херојској подвига мајора Тепића
У суботу, 29. септембра, навршава се 27 година од страдања припадника ЈНА у касарни у Бјеловару, у Хрватској, и херојског подвига мајора Милана Тепића, који је себе дигао у ваздух, заједно са складиштем муниције, како би спријечио да оно падне у хрватске руке.
Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава "Барутана" у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, с циљем спречавања његове предаје припадницима хрватског Збора народне гарде /зенге/, дигао је магацин у ваздух са 170 тона експлозивних средстава.
Том приликом су страдали и [...]
![СРНА, 2. 8. 2023, Парастос за 296 Срба које су убиле усташе на Илиндан 1941. [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15594-350x200-no.jpg)
СРНА, 2. 8. 2023, Парастос за 296 Срба које су убиле усташе на Илиндан 1941. [Мапа]
У Храму Свете великомученице Марине у Масловарама код Новог Града служен је парастос за 296 Срба из насеља Масловаре, Црна Ријека и Јошава које су усташе убиле 1941. године.
Парастос за страдале служио је свештеник Славољуб Моравац који је у пригодној бесједи поручио да је сјећање на невино страдале света обавеза.
"Они су осуђени без суда и страдали су само зато што су били православни Срби. Било је то велико страдање. Ово што чинимо, то је за нашу душу и свијетли образ", рекао је Моравац.
Након парастоса, у оквиру обиљежавања Дана страдања цивилног становништва ове општине у Другом с[...]
Глас Српске, СРНА, ДИЦ Веритас, 27.09.2020, Навршава се 25 година од убиства српских цивила у Вариводама
БЕОГРАД - Сутра се навршава 25 година од убиства 10 цивила српске националности у селу Вариводе код Книна, чија је просјечна старост била 67 година, саопштио је Документационо-информациони центар “Веритас”.
Готово два мјесеца по окончању “Олује” и мјесту Вариводе убијени су Јован Берић /75/, Шпиро Берић /55/, Радивој Берић /69/, Марија Берић /69/, Мирко Покрајац /84/, Душан Дукић /59/, Марко Берић /56/, Милка Берић /67/ и Јован Берић /56/.
Око или истог дана убијен је и десети мјештанин Варивода Угљеша Илијашевић /54/, чије је тијело касније пронађено и чијег имена нема на споменику жртв[...]
ИН4С, 28. 6. 2023, Видовдан на Цетињу 1914: Прослава крсне славе „Српског сокола“ и помен српским херојима палим од Косовског боја
Српски Соко на Цетињу прославиће први пут своје крсно имe Видовдан 15. јуна 1914. године, писало је у јавном саопштењу издатом од мјесних власти на Цетињу 1914. године, уз најаву да ће се прије црквеног обреда сјечења славског колача одржати помен палим српским борцима у Косовском боју и борцима који су пали за освету Косова.
Српски Соко на Цетињу прославиће први пут своје крсно имe Видовдан 15. јуна 1914. године, писало је у јавном саопштењу издатом од мјесних власти на Цетињу 1914. године, уз најаву да ће се прије црквеног обреда сјечења славског колача одржати помен палим српским борцима[...]
