За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Независне новине, Вечерње новости, АТВБЛ, Вести, СРНА, 1. 5. 2022, Штрбац: За жаљење је то што Хрвати данас славе у Окучанима
Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац поручио је да највиши хрватски званичници и грађани који су се окупили у Окучанима да прославе годишњицу акције “Бљесак” немају шта славити јер убиство толиког броја српских цивила и њихов прогон могу бити само за жаљење. Он је навео да у овом градићу у…
РТС, 1. 5. 2022, Парастос страдалом српском народу у акцији „Бљесак“ [Видео]
Парастосом у београдској Цркви Светог Марка обележена је годишњица страдања српског народа Западне Славоније у хрватској војно-полицијској акцији „Бљесак“. На данашњи дан пре 27 година хрватске војне, паравојне и полицијске снаге извеле су акцију „Бљесак“ у којој је за само 36 сати из Западне Славоније протерано 15.000 Срба. Убијено је…
Глас Српске, СРНА, 1. 5. 2022, Обиљежен Дан сјећања на жртве усташког злочина
ДОЊА ГРАДИНА – Јасеновачке жртве не смију бити заборављене, поручено је данас из Доње Градине гдје је обиљежен дан сјећања на српске, јеврејске и ромске жртве усташког логора Јасеновац. Доња Градина данас је долина тишине, огромне туге према ономе шта се овдје десило, рекао је српски члан Предсједништва БиХ Милорад…
e-Veritas, 29.4.2022, Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba iz Zapadne Slavonije 1. i 2. maja 1995. godine (akcija “Bljesak”)
Prvog maja 1995. godine hrvatske oružane snage izvršile su agresiju, pod kodnim nazivom “Bljesak”, na srpsku oblast Zapadna Slavonija, u sastavu Republike Srpska Krajina (RSK), u vrijeme kada je ova oblast bila pod zaštitom UN-a (UNCRO – Sektor “Zapad”). Protiv zapadnoslavonskih Srba, sa oko 15.000 žitelja i sa oko 4.000…
Index.hr, HINA, 28.4.2022, Obilježena 81. godišnjica pokolja nad Srbima kod Bjelovara, ustaše ubili 200 ljudi
POLAGANJEM vijenaca i paljenjem svijeća na spomen-području Gudovac je komemoracijom odana počast žrtvama povodom 81. godišnjice masovnog ustaškog zločina nad Srbima bjelovarskog kraja, koji je uslijedio već 18 dana nakon proglašenja NDH 1941. godine. Pripadnici Seljačke zaštite, preobraćeni u ustašku postrojbu, po nalogu ustaškog pukovnika i zapovjednika nadzorne službe tog…
РТРС, Срна, 26. 4. 2022, Штрбац: Континуитет укидања права Срба
Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Шрбац рекао је Срни да се случај укидања наставе на српском језику и употребе ћирилице на неким смјеровима струковне школе у Вуковару не може гледати изоловано, већ у континуитету укидања или отежавања остваривања права Срба које им гарантује уставни Закон о националним мањинама. – То…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 20. 6. 2024, Прије 32 године с подручја Тузле протјерано око 5.500 Срба
Данас се навршавају 32 године од како је такозвана Армија БиХ напала српска насеља и села општине Тузла, из којих је протјерано око 5.500 Срба и запаљено више од хиљаду кућа и помоћних објеката, саопштено је из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ, из којег траже да надлежни органи ФБиХ и Тузланског кантона обнове куће, путеве и водоводе у српским насељима и селима у тузланској општини.
У саопштењу се наводи да су нападнута насеља и села Пожарница, Симин Хан, Чакловићи, Пелемиши, Колимер, Ковачево Село, Ковачица, Цвиљевина, Јањићи, Ђокићи, Вујановићи, Јовановићи, Кукарићи, Бојићи, Тешановићи[...]
Вечерње новости, 27. 6. 2009, Тајне јаме у центру Тополе
Откопавање истине (19) - Преки судови на смрт осудили најмање 150-200 људи. Тела затрпана у центру, у рововима на Опленцу...
ОБРАЧУН са идеолошким противницима нове комунистичке власти у Тополи почео је одмах после ослобођења 12. октобра 1944. године.
Тачан број жртава тек треба да се утврди, јер су многи ликвидирани у Аранђеловцу, Крагујевцу и другим градовима, али се процењује да су преки судови на смрт осудили најмање 150-200 људи. Њихова тела су затрпана у јамама у центру града, у рововима на Опленцу, у незнаним гробовима по околним селима, а прича се да су неки лешеви бацани и у бунаре.[...]
Вечерње новости, 24.11.2013, Краљевска влада и комунисти заташкавали злочине усташа
Захваљујући Михаилу Пупину* и Јовану Дучићу, подаци о масовним убиствима, прогонима и насилном покатоличавању из Меморадума СПЦ угледали су светло дана у САД, у листу „Американски Србобран“. Међутим, одмах је уследио контранапад од стране бана Шубашића, хрватске емигрантске штампе, али и од српских левичарских листова. Њима је координирао Стеван Дедијер, високи функционер Комунистичке партије Америке, брат Титовог биографа Владимира Дедијера - објашњава др Ђурић
Хрватска појачава свој адвокатски тим који ће покушати да докаже да је Србија над њом извршила геноцид, упркос помирљивим порукама и[...]
Моја Херцеговина, 2. 2. 2017, Пренесене мошти пострадалих мученика: Служен парастос српским новомученицима из села Горње Храсно
ГОРЊЕ ХРАСНО – Данас је, у селу Горње Храсно, епископ захумско-херцеговачки Григорије, уз саслужење пароха чапљинског Марка Гојачића и пароха метковачког Бориса Чоловића, служио Свету архијерејску литургију и парастос српским новомученицима из села Горње Храсно, пострадалим 1941. године.
Том приликом обављен је и пренос моштију пострадалих мученика у новоизграђену спомен костурницу, покрај порушене цркве Св. Јована.
У Светом писму, браћо и сестре, има једна чудесна ријеч, чудесног и славног Бога Исуса Христа, богочовјека који каже: не бојте се оних који могу убити тијело а не могу убити душу[...]
Политика, 5. 4. 2022, Алексинац не заборавља НАТО злочин из 1999.
На миран градић прва ракета испаљена је тог пролећа 1999. године после само 48 сати од почетка агресије НАТО-а на нашу земљу – 26. марта увече, око 20.15 часова. Пројектил испаљен из авиона који је пре тога дуго надлетао Алексинац, погодио је југозападни део варошице и уништио до темеља и у пепео претворио све што се налазило у индустријској зони између ауто-пута Ниш–Београд и Јужне Мораве и градског центра – Пољопривредни комбинат, главну аутобуску станицу, погоне конфекције, две ауто-школе, надалеко познати мотел „Морава”... Срећом, жртава није било.
Нико није могао да претпостави да је т[...]
