За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 3.3. 2023, Обиљежена 31 година од агресије Хрватске на Брод
У Броду је обиљежена 31 година од агресије Хрватске на ову општину, што је представљало увод у почетак рата у БиХ и најсвирепије злочине који су се догодили на том подручју. Служен је парастос за 224 убијена војника и цивила и положени вијенци на спомен бродским ослободиоцима. Стана Дујанић и…
e-Veritas, 02.03.2023, Саво Штрбац: Реквијем за Нос Калик
Нос Калик је било чисто српско село, смјештено у међурјечју Чиколе и Крке. Бројало је око 60 кућа и око 100-ак душа. Најбиже мјесто Нос Калику су село Миљевци удаљено пет километара, док је општински центар Дрниш удаљен 18 километара. “Ја сам се у овом селу радио и у њему…
Глас Српске, 2. 3. 2023, Уништавањем списа перу усташке злочине
БАЊАЛУКА – Потрагом за историјским списима и документима из Другог свјетског рата која говоре и свједоче о страдањима Срба и њиховом куповином, разна хрватска удружења желе да од очију јавности сакрију преостале доказе о злочинима на подручју НДХ. Каже ово за “Глас Српске” историчар Борис Радаковић коментаришући наводе како већ…
РТ Балкан, 1. 3. 2023, Борис Над: Како је почео грађански рат у Босни: Крвава српска свадба
Одржавање референдума било је предуслов за међународно признање, а пут до независне Босне водио је преко миноризације и прегласавања Срба, једног од три равноправна и конститутивна народа унутар БиХ Првог марта 1992, у Сарајеву, испред Старе српске цркве, пуцано је на српске сватове. Убијен је отац младожење Никола… Политика, 28. 2. 2023, Потрага за делима из библиотеке Деспота Ђурђа
Народна библиотека Смедерева формира владарску смедеревску виртуелну библиотеку прављењем дигиталне копије и скенирањем фрагмената рукописа који су припадали средњовековној библиотеци деспота Ђурђа Бранковића. Смедерево – Деспот Ђурађ Бранковић је био један од најобразованијих српских средњовековних владара. Знао је старословенски, грчки, латински, мађарски и турски језик. По његовој заповести урађена је…
Вечерње новости, 27. 2. 2023, НОВЕ ЛАЖИ АЛБАНСКИХ ИСТОРИЧАРА: Најпознатију фотографију страдања Срба назвали „Албанском голготом“ – али то није све
ЛАЖ која је једном изречена остаје лаж, али лаж која је хиљаду пута поновљена постаје истина. Овог „рецепта“ чији је творац, како се верује, нацистички пропагандиста Јозеф Гебелс, одавно се придржавају најразличитији друштвени кругови који свесно користе лажи као начин за манипулацију умова на које желе да утичу. Данашње време,…
Не заборављамо – Памтимо
Ћирилица, 24. 7. 2025, Василије Ђ. Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата – о узроцима и времену настанка
ржавно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог светског рата улепшавани и дотеривани према дневнополитичким потребaма, питање државног и историјског права Хрватске, које је у основи свих српских и хрватскох неспоразума, сукоба, геноцидног страдања Срба, па и рата до којег је дошло између њих 1991. године, није приказано на научно веродо[...]
![Вечерње новости, 16. 3. 2017, Новица Пешић: Ужасни и крвави злочини окупатора [из Архиве, In memoriam]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28447-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 16. 3. 2017, Новица Пешић: Ужасни и крвави злочини окупатора [из Архиве, In memoriam]
Окупатор је са доста мука, уз жесток отпор српских бораца, успео да освоји устаничка подручја. Аустроугарска војска, заједно са Бугарима, 13. марта 1917. године, ушла је у Прокупље
ПОСЛЕ тешког пораза на Мрамору, Аустроугари су се брзо консолидовали и наставили наступање ка слободној устаничкој територији.
Четовођа Радисав Тошић са својим борцима успешно је пружао отпор, добро се тукао и Новица Вељовић, који је штитио прилазе Малом Јастрепцу са северне стране, али је положаје морао да напусти јер је добио хитно наређење да заустави напад албанских пљачкаша који су упали у Косанички срез и по[...]
![СРНА, 27. 2. 2025, Срби не заборављају нелегални референдум, убиство Гардовића и спаљену српску заставу [На данашњи дан]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26454-350x200-no.jpg)
СРНА, 27. 2. 2025, Срби не заборављају нелегални референдум, убиство Гардовића и спаљену српску заставу [На данашњи дан]
Послије изгласавања референдума у скупштини бивше СР БиХ и прегласавања српских представника, затим новог прегласавања 29. фебруара и 1. марта 1992. године на нелегалном референдуму, Срби су у БиХ имали само двије опције - да прихвате мајоризацију и референдум и дочекају нови геноцид, или да се организују и бране
У суботу, 1. марта, навршавају се 33 године од нелегалног референдума о унитаризацији и прегласавању Срба у БиХ, иако је дотадашња, бивша "социјалистичка БиХ" од 1945. године функционисала стриктно по принципу да се не смије дешавати прегласавање ниједног народа.
Након што је 19[...]
Глас Српске, СРНА, 22. 6. 2025, Злочин без метка: Село у којем су без милости заклана дјеца
У бањалучком селу Дракулић усташе су кобног 7. фебруара 1942. године само у једном дану убиле најмање 2.300 Срба, од којих више од 500 дјеце млађе од 14 година, односно свака пета жртва било је дијете, утврдио је Лазар Лукајић, аутор књиге "Фратри и усташе кољу" који је деценијама истраживао судбину српске дјеце у Независној Држави Хрватској.
Након злочина у руднику Раковац, недалеко од Бањалуке 7. фебруара 1942. године усташе су са пристиглим појачањима кренуле у околна српска села, а Дракулић је био први на реду за најмонструознија убијања.
Ту су им помагали локални Хрвати, који су дан при[...]
Вечерње новости, 31. 7. 2022, Академик Љубомир Димић: Католичка црква била уз усташе у геноциду
ТВРДЊА да су деца са Козаре и из Босанске Крајине била смештена у прихватилишта, а не у логоре, да су добијала добру храну, а не да су изгладњивана, да се о њима бринуло, нема утемељење у историјским изворима и научним тумачењима прошлости.
Подаци и поуздано знање којим располаже историјска наука данас поразни су по Римокатоличку цркву и хрватску државу.
Поводом отвореног писма групе хрватских бискупа патријарху Порфирију у којем изражавају протест због проглашења деце страдале у усташким логорима у Јастребарском и Сиску за Свете мученике, ово, у разговору за "Новости" тврди академик Љуб[...]
