За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Вести онлајн, 3. 6. 2023, Сад би да отму и Дечане!
У сенци догађаја на северу Косова и Метохије, али и апела најрелевантнијих европских и светских институција да привремене власти у Приштини врате одузету земљу манастиру Високи Дечани, на сајту Упознајте Косово, намењеном туристима са Запада, осванула је нова подвала. У делу у коме се описују “културно-историјске знаменитости”, тврди се не… РТРС, 3, 6, 2023, Трново, Ледићи: Служен парастос за 24 убијена српска цивила
У селу Ледићи на подручју федералне општине Трново данас је служен парастос за 24 српска цивила, жртве свирепог злочина који су прије 31 године починили припадници такозване Армије БиХ. Парастос код спомен-обиљежја служио је парох трновачки Његослав Јелисић, који је истакао да су убијени Ледићани били криви само зато што…
Вести Онлајн, 3. 6. 2023, Горели су камен и ваздух!
Глас Српске, СРНА, 3. 6. 2023, Служен помен за више од 130 Срба жртава усташког злочина [Мапа]
ИН4С, 2. 6. 2023, Раковић: Хрватизација имала успјех у западним деловима српства, али и у Црној Гори
Историчар Александар Раковић изјавио је Срни да је такозвана хрватска православна црква (ХПЦ) фантомска организација без литургије, која повремено пласира лажи о знаменитим личностима и догађајима из српске историје, па чак и Косовски бој представља као хрватску битку, са циљем „хрватизације“ Срба. Раковић је, поводом тврдњи ове организације на „Фејсбуку“…
Вечерње новости, 1. 6. 2023, Синђелић и Ресавци као Леонида и Спартанци: Србија обележила 214 година од битке на Чегру
ОСМАНСКИ Хуршид-паша узидао је у кулу крај Цариградског пута лобање јунака који су у мају 1809. изгинули са војводом Стеваном Синђелићем на Чегру да уплаши Србе, а постигао је сасвим супротно. Окрутни заповедник Ниша само је оснажио култ самопожртвовања „за крст часни и слободу златну“ и од Синђелића створио митског…






