За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Глас Српске, СРНА, 31. 3. 2022, Којић: За страдале из Мркоњић Града правде нема ни после 26 година

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић изјавио је да ни 26 година од отварања масовне гробнице са 181 српском жртвом у Мркоњић Граду лицу правде нису приведени извршиоци и наредбодавци овог злочина. „У једној од најмасовнијих гробница у Мркоњић Граду, према налазима…
Стање ствари, 28. 3. 2022, Никола Милованчев: Дража Михаиловић о броју жртава (II) – 823.000 Срба убијено по изјави Пирциа Биролија (до почетка 1943)

Досад побијено у Југославији 823.000 Срба. О овоме изјавио талијански Гувернер Црне Горе према подацима које имају Италијани, пише Дража Михаиловић емигрантској влади у Лондон Осим извештаја Драже Михаиловића, који је председник емигрантске владе др Слободан Јовановић послао краљевском посланству у Лисабону 27. јануара 1943, сачуван је још један телеграм…
Danas.rs, 25. 3. 2022, Радош Љушић: О бугарским злочинима у Првом светском рату

Према попису аустроугарског Генералног војног гувернмана у Србији било је више 222.225 жена од мушкараца (1916). Стање је било још горе у двема Војноинспекцијским областима, Морави и Македонији, под бугарском окупацијом. После угушења Топличког устанка (1917) Србија је остављала утисак опустошене и осакаћене земље, у којој на сто жена долази…
Глас Српске, СРНА, 22. 3. 2022, Обиљежено 80 година од страдања 6.000 Срба у Старом Броду

ВИШЕГРАД- У капели у Старом Броду код Вишеграда служена је литургија и парастос жртвама покоља у овом мјесту који су починиле усташе предвођене Јуром Францетићем на празник Младенци 1942. године. Протојереј-ставрофор Драган Вукотић рекао је да се на велики хришћански празник сјећамо мученика који су страдали. „Све више је посјета…
СРНА, 20. 3. 2022, Срби подобни само за комеморације
РТРС, Срна, 20. 3. 2022, Парастос жртвама крвавог прољећа усташких јединица 1945. године

У добојском насељу Станови данас је обиљежено 77 година од усташког злочина над 30 српских мјештана, међу којима је било 12 дјеце, а најмлађа жртва је имала само четири дана. Тим поводом пред споменик страдалима код Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у Становима данас је служен парастос, којем је присуствовао…