За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 12. 4. 2023, Лучић: Српски народ поносан на доктора Лазу – In memoriam
Српски народ у цјелини треба да буде поносан на хероја – доктора Миодрага Лазића јер му је у најтежим моментима у Одбрамбено-отаџбинском рату пружио помоћ и утјеху, рекао је Срни некадашњи замјеник командира Српске гарде Српске Илиџе Мирослав Лучић, поводом три године од смрти овог хирурга. Лучић је рекао да…
Срби у БиХ, 5. 7. 2017, Априлски рат: БАТАЉОН ПРОТИВ ДИВИЗИЈЕ – Срцем на челик [из Архиве]
Обревши се 14. априла код Мркоњић Града IV батаљон Школе резервних официра бивше Југословенске војске прихватио је неравноправну битку с XIV оклопном дивизијом Хитлеровог Вермахта. Због чега је тај јуначки и, по много чему донкихотски чин, потискиван у заборав? Један (ђачки) батаљон – против (једне) оклопне дивизије! Зар се и… Вечерње новости, 11. 4. 2023, Априлски рат: ИЗДАХНУО НАМ ЈЕ НА РУКАМА Сећање на деду – прича унука мајора Драгутина
НИЈЕ познат тачан број жртава током бомбардовања Крушевца, на који су се обрушили немачки авиони одмах после Београда, 6. априла 1941, али је сигурно да је прва жртва био резервни мајор Драгутин Вучић. Страдао је као радник барутане Војно-техничког завода „Обилићево“, данашњег „Трајала“, која је била прва мета. Његов унук… СРНА, 11. 4. 2023, Припреме за обележавање Дана сјећања на жртве геноцида и 78 година покушаја пробоја из логора
У СВИМ ГРАДОВИМА СРПСКЕ БИЛБОРДИ ПОВОДОМ ОБИЉЕЖАВАЊА ДАНА СЈЕЋАЊА НА ЖРTВЕ ГЕНОЦИДА У ЛОГОРУ ЈАСЕНОВАЦ КОЗАРСКА ДУБИЦА – У свим градовима Републике Српске почело је постављање билборда поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве геноцида у логору Јасеновац, 23. априла у Доњој Градини. Директор Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина Tања… СРНА, 10. 4. 2023, Крвави трагови НДХ трајно су се одразили на демографску слику Срба
Историчар Милан Гулић изјавио је Срни да је НДХ оставила крваве трагове у својој политици геноцида и настојању да уништи читаву популацију српског, јеврејског и ромског народа на тој територији, те да су се посљедице тога трајно одразиле на демографску слику Срба на Балкану. Гулић је навео да је тешко…
ИН4С, 10. 4. 2023, Бесомучно фалсификовање историје: Слику „Цар Лазар са породицом“ представили као живот „древних Бошњана“
Бесомучно фалсификовање историје од стране историчара из редова новостворене националности под именом „Бошњаци“ (која је под тим именом успостављена 1993. године у хотелу Холидеј Ин у Сарајеву. У периоду од 1974. до 1993. носили су назив Муслимани као националну одредницу а прије 1974. године су били национална мањина у тој…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 28. 9. 2025, Веритас: Навршава се 34 године од некажњеног хрватског злочина у Бјеловарској касарни
Навршавају се 34 године од некажњеног злочина Хрватске над војницима тада једине легалне државне војске ЈНА у Бјеловарској касарни, које су припадници хрватског Збора народне гарде /ЗНГ/ стријељали након добровољне предаје.
Припадници ЗНГ су 29. септембра 1991. године отпочели општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који су прије тога 15 дана држали под тоталном блокадом, подсјећа Документационо-информативни центар Веритас.
Командант 265. механизоване бригаде ЈНА, стациониране у касарни Божидар Аџија, пуковник Рајко Ковачевић, наредио је на крају дана обуставу даље одб[...]
СРНА, 16. 8. 2023, Рогатица: Сужен парастос и положен вијенци код спомен-костурнице
У Рогатици је данас, у оквиру обиљежавања Дана и крсне славе општине, код спомен-костурнице служен парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје српским и црногорским војницима пострадалим у борбама 1914. у Великом рату на ширем подручју ове општине.
Начелник општине Рогатица Милорад Јагодић изјавио је новинарима да у овој спомен-костурници почивају посмртни остаци 59 идентификованих лица, те да се ту налази и велики број некомплетних скелета погинулих у Првом свјетском рату у тадашњем рогатичком срезу.
Према његовим ријечима, данас је служен парастос српским и црногоским војницима стра[...]
РТ Балкан, 24. 7, 2025, Од ’ратних злочина‘ до налепница Црвене звезде: Због чега све Срби леже у Куртијевим затворима
Мајица са натписом „Драгаш, Косово и Метохија“, поседовање плаката са „српским обележјима“, црногорска народна ношња, узвик „Косово је срце Србије“, само су неки из дугог списка разлога због којих су Срби на КиМ протеклих месеци и година привођени
Био сам, као и сви Срби на барикадама протеклих година, сада, кад год кренем у Звечан, Лепосавић, Зубин Поток нисам сигуран да ли ће ме због тога, због нечег другог ухапсити, оптужити, речи су једног од Срба са севера КиМ.
Намирнице за славу у гепеку аутомобила, мајица са натписом „Драгаш, Косово и Метохија“, поседовање плаката са „српским обел[...]
Вечерње новости, 20. 9. 2024, Убили ми дете на трактору, а броје га као непријатеља: Невенка Добрић, која је прва добила управни спор против Министарства бранитеља
НЕВЕНКА Добрић (65) из Сремске Каменице прва је особа која је добила спор пред Управним судом у Загребу, а против Министарства бранитеља и Градског уреда за социјалну заштиту, здравство, бранитеље и особе с инвалидитетом, који су јој претходно одбили захтев за добијање статуса цивилне жртве рата. Невенка је статус тражила јер јој је у избегличкој колони, за време "Олује", 4. августа 1995, убијен дванаестогодишњи син Синиша, а и сама је била повређена.
Захтеве да буду проглашени цивилним жртвама рата поднело је на десетине српских цивила, рањених у рату у Хрватској, или оних који су изгубили[...]
![СРНА, 23. 7. 2024, Српска памти: Сјећање на страшно страдање јабучких Срба - 32 године тишине и туге [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21360-350x200-no.jpg)
СРНА, 23. 7. 2024, Српска памти: Сјећање на страшно страдање јабучких Срба - 32 године тишине и туге [Мапа]
Све је мање преживјелих свједока злочина у фочанској Јабуци у којем је муслиманска војска 23. јула 1992. године свирепо убила 43 мјештанина српске националности, а као да се чека да поумиру и сви извршиоци да се не би имало коме судити, поручили су преживјели Јабучани који су се данас окупили на Градском гробљу Божовац на обиљежавању 32 године од првог масовног страдања фочанских Срба у посљедњем рату.
Муслиманска војска је тада у 18 српских села подно Јахорине попалила све куће и помоћне објекте на које је наишла, убијала је све пред собом.
Милости није било ни за слијепе и непокретне с[...]
