За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Глас Српске, СРНА, 3. 9. 2022, Обиљежена 81 година од усташког злочина над 12.000 Срба у Гаравицама [Мапа]
БИХАЋ – У оквиру обиљежавања 81 године од усташког злочина над 12.000 Срба, у Спомен-подручју у Гаравицама код Бихаћа положени су вијенци и цвијеће, те је служен парастос за убијене српске цивиле. Парастос је служило свештенство Српске православне цркве, а вијенце и цвијеће су у Спомен-подручју положили, у име…
Вечерње новости, 28. 8. 2022, Како су усташе и комунисти рушили Југославију: Рим и Москва били су у заједничкој акцији растурања Краљевине
У РАНИМ јутарњим сатима на јужној железничкој станици „Зид Банхоф“ у Бечу, 14. јануара 1929. године најављује се долазак воза из Загреба. Двојица господина у реденготима који неодољиво подсећају на огртаче виших официра бивше аустроугарске војске, погледима траже спаваћа кола. Први је Стјепан барон Саркотић од Ловћена, хабзбуршки генерал-пуковник, а… Вечерње новости, 30. 8. 2022, ХАЛУ СМРТИ ИЗ БЕЧА ВРАЋАЈУ У КРАЉЕВО? Иницијатива да се откупи однета железничка радионица где су таоци држани пре стрељања
ФОТОГРАФИЈА на којој насмејани нацисти позирају поред стрељаних талаца у Краљеву у октобру 1941, ускоро ће бити власништво Музеја града на Ибру. Ово сведочанство о масакру недавно је на онлајн аукцији купио Бранимир Гајић из Београда, а биће део музејске поставке о злочину који су Немци починили у одмазди због…
Политика, 30. 8. 2022, Чедомир Антић: Историјске преваре
На страницама „Политике” објављен је мој текст о овогодишњем „Извештају о политичким правима српског народа у региону”. Међу реакцијама била је и она госпође Наташе Кандић, директорке Фонда за хуманитарно право. Она се осврнула на моју тврдњу да у средишњем току јавности политичког Запада превладава теза о колективној кривици…
СРНА, 29. 8. 2022, Премијера документарца „Логор смрти у Карашјоку“ у Краљевском двору
У Краљевском двору у Београду данас је отворена изложба личних предмета Срба ратних заробљеника, заточеника у нацистичким концентрационим логорима у Норвешкој и организована пројекција историјског документарног филма „Логор смрти у Карашјоку“. Филм је снимљен поводом 80 година од депортације више од 4.000 ратних заробљеника током Другог свјетског рата из Независне…
СРНА, 28. 8. 2922, Обиљежена 81 година од страдања Српчана у Славонији [Мапа]
Испред спомен костурнице на градском гробљу у Српцу данас је служен парастос за 13 невиних жртава усташког терора, који се десио на празник Велику Госпојину 28. августа 1941. године у славонској шуми Радиња, и више од 50 жртава страдалих у Дубочцу и Кобашу. „У овој спомен костурници су покопани посмртни…




