За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 25.2.2017, Др Божица Младеновић: Топлички устанак – Нема живота без слободе
Једина оружана побуна на територијама које су биле окупиране трупама Централних сила у Европи започела је двадесетих дана фебруара 1917, и трајала око једног месеца. Устанку је претходила и следовала герила, а обухватио је територију Топличког округа – Косанички, Прокупачки, Јабланички и Добрички срез, и источне и средње пределе Копаоника.…
Прокупље на длану, 25.2.2917, Бошко Чупић и Роса Пантић симболи Топличког устанка
Топлички устанак који је био једина ослободилачка борба у фебруару 2017. године у поробљеној Европи одликовао се храброшћу пре свега обичног становништва, које је желело да скине терет ропства са својих нејаких плећа. Зато су и симболи ове борбе пре свега људи из народа, као што је Бошко Чупић у…
Борба за веру, Вести, 19.2.2017, Светозар Ливада: Читао сам Степинчев дневник који никада неће бити објављен
Чувена је његова изјава о Србима: „Када би Србина и Хрвата скухали у истом… Чувена је његова изјава о Србима: „Када би Србина и Хрвата скухали у истом лонцу и јуха би се раздвојила“ или „што се тиче православља, ту нема човека, нема истине, нема морала“ Алојзије Степинац је био…
Блиц, 22.2.2017, КАКО САМ ПРЕЖИВЕО ЈАСЕНОВАЦ Сећање Рајка Илића на ратне ужасе не бледи ни после 75 година
Следи се крв у жилама Рајка Илића (83) кад прочита да је освануо графит „Србе на врбе“ и кад чује да је Томпсон опет певао о Јасеновцу. Јер он је видео те врбе, и Србе на њима, и крв под њима, збегове, логоре, јаме и усташке каме. Родом Поткозарац, сплетом…
Срби у БиХ, 19.2.2017, Масовна гробница Срба у ријеци Сани
Посљедњих дана јула 1941. године десила се велика трагедија за српски народ, посебно за оне момке који су радили као физички радници на цести Сански Мост-Лушци Паланка, а која је пролазила кроз наше село, па су ти момци, радници-кулучари, били близу својих кућа, радили су бесплатно и са својом храном.…
Прокупље на длану, 19.2.2017, Све је спремно за почетак
Отварањем најновије поставке „Топлички устанак 1917“ у Народном музеју Топлице сутра у понедељак 20. фебруара у 12 сати званично почиње програм обележавања стогодишњице Топличког устанка . Ову поставку која је стална и простире се на 90 метара квадратних урадио је историчар Музеја Петко Марјановић, а данас је она завршена и…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, Н1, 17. 5. 2023, Откривена спомен биста Стојадину Мирковићу, јунаку са Повлена
У парку Виде Јоцић у Ваљеву данас је уз војне почасти откривена спомен-биста војнику ЈНА Стојадину Мирковићу који је имао само 19 година када је погинуо херојски бранећи касарну у Беденику код Бјеловара са мајорoм Миланом Тепићем.
Поред мајке Анице и најближе родбине Стојадина Мирковића, свечаности су присуствовати представници Министарства одбране и града Ваљева.
Тепић је 29. септембра 1991. године подигао у ваздух 170 тона експлозива како би спријечио да муниција падне у руке припадницима Збора народне гарде Хрватске, преноси РТС.
Том приликом погинули су он и војник Стојадин Мирков[...]
![РТВ.рс, Танјуг, 27. 10. 2024, Гујон: Од доласка Куртија на власт 81 напад на косметске Србе, а нијдан није добио судски епилог [Twitter]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22831-350x200-no.jpg)
РТВ.рс, Танјуг, 27. 10. 2024, Гујон: Од доласка Куртија на власт 81 напад на косметске Србе, а нијдан није добио судски епилог [Twitter]
Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон објавио је данас на свом налогу на друштвеној мрежи X мапу свих физичких напада и полицијске бруталности према Србима у АП Косово и Метохија, од кад је власт преузео премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти, нагласивши да се у том периоду догодио 81 етнички мотивисан напад на Србе.
„Да ли сте знали да је од доласка Албина Куртија на власт забележен 81 етнички мотивисан физички напад на Србе на Косову и Метохији? То је скоро један напад по седмици. Напади укључују физичке нападе, убоде ножем, рањавања из ватреног [...]
Политика, 5. 11. 2021, Страдање цркве и народа у мачванском селу Дреновац
У једном делу трокњижја „Српске трилогије” познати писац и ратник Стеван Јаковљевић представио је све страхоте и страдања у селу Дреновац у Мачви за време Великог рата. Пошто је српска војска у дреновачком атару и у самом селу водила жестоке борбе против надирућег непријатеља, аустроугарске војске, која је надомак Дреновца прешла реку Саву, Јаковљевић је у својству непосредног учесника ратних операција у пределу реке Саве описао и рушење артиљеријским гранатама великог црквеног торња при Храму Вазнесења Господњег у Дреновцу.
О томе казује мермерна плоча која се налази у унутрашњости дренова[...]
Вечерње новости, 16. 9. 2024, НА ВИДЕЛУ ГРАЂА ВРЕДНИЈА ОД ЗЛАТА: Интервју - Др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине
БЕЗ архивске грађе и вековима чуваних докумената ми не бисмо знали ко смо. Само нације које краси високо однеговано самопоштовање имају свест о томе да су архивски документи из њихове историје вреднији и од златних полуга.
Не смемо то злато препустити прашини и забораву. Али како врата архива широм отворити, учинити га видљивијим и кориснијим у времену ревизије света, преотимања историје и истине?
С оваквим промишљањем Небојша Кузмановић, доктор књижевности, отпочео је пре шест година мандат директора новосадског Архива Војводине, установе која већ 98 година чува 45 милиона све[...]
Вечерње новости, 9. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ДВЕ ЖЕНЕ СУ УКРАСИЛЕ СЛАВНИ ГВОЗДЕНИ ПУК - Флора Сендс је једина жена са Запада која се борила као војник у Великом рату
При команди Топличког гвозденог пука у село Дољане организована је болница за лечење рањеника и болесника за сузбијање маларичних обољења.
Поред каплара Милунке Савић овој јединици добровољно и одлучно придружила се још једна жена - Енглескиња Флора Сендс (Flora Sandes), болничарка из Болнице шкотских жена које су дале највећи организовани допринос у лечењу рањеника у Србији 1915. године.
Занимљиво је како је та храбра Енглескиња приступила Топличком пуку у Македонији. „У подножју Бабуне водиле су се жестоке борбе, а у граду је радила српска болница. Флора је, међутим, желела да буде што[...]
