За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 18.10.2016, Институт: Подићи споменик дјечаку Слободану Стојановићу у Зворнику
БЕОГРАД, 18. ОКТОБРА /СРНА/ – Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку упутио је допис Борачкој организацији Републике Српске, предсједништву Борачке организације Зворник и Скупштини града, у којем тражи да се у том граду подигне споменик дјечаку Слободану Стојановићу кога су мучки убили муслимани у љето 1992. године. Директор…
Глас Српске, 16.10.2016, Прошло 25 година од убистава госпићких Срба
Београд – Документационо-информативни центар „Веритас“ подсјећа да се навршава 25 година од када су у јесен 1991. године хрватска војска и полиција у Госпићу и околним мјестима одводиле српске цивиле из њихових кућа и станова и убијале их на разне начине. Према подацима Веритаса, у јесен 1991. године убијено је…
Политика, 14.10.2016, Краљевчани одали пошту стрељанима октобра 1941.
Краљево – На Лагерском гробљу у Краљеву, потомци стрељаних, представници града Марибора, друштвених организација, удружења грађана положили су венце и запалили свеће над хумкама железничара, бравара, ковача, инжењера, лекара, сељака, тадашњих избеглица… које су октобра 1941. године, у знак одмазде, стрељали немачки нацисти. Претходило је одата почаст жртвама на…
Танјуг, РТВ, 13.10.2016, Годишњица злочина у Драгинцу
ДРАГИНАЦ – У месту Драгинац, код Лознице, данас ће се обележити 75 година од страдања скоро 3.000 цивила, које су немачки војници стрељали током Другог светског рата, саопштио је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Државну церемонију полагања венаца и одавања почасти, посвећену очувању достојанственог сећања на 2.950 цивила…
Политика, 10. 10. 2016, Филм о ресама на теписима може, о Дражи не може
ИНТЕРВЈУ: МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ, новинар и писац Српска емиграција откупила више од 12 сати документарне филмске грађе Националног архива САД у Вашингтону и предала је уреднику некадашњег часописа „Погледи” Милославу Самарџићу који се нада да ће његов документарац „Краљевина Југославија у Другом светском рату“, после пољске државне телевизије, откупити и…
СРНА, 8.10.2016, Служен парастос за око 2.000 убијених српских ратних сирочића
СИСАК, 8. ОКТОБРА /СРНА/ – На Дјечијем гробљу у Сиску служен је парастос поводом Дана сјећања на страдање око 2.000 српске ратне сирочади која су у том граду била заточена од августа 1942. до јануара 1943. године. Предсједник Градског Удружења логораша Другог свјетског рата Бањалука Добрила Кукољ изјавила је Срни…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 15.3.2020, Јама Котор и даље крије гријехе комунизма: Стево Вујичић хоће да извади кости, да се сахране и смире
– Без обзира на то што сам у поодмаклим годинама, имам снаге, жеље и воље да се спустим у јаму безданицу Котор код Видрована и избавим мученичке кости наших часних предака које деценијама чаме у тмини, чекајући своје ослобођење.
Реч је о посмртним остацима угледних мештана, племенских првака, свештеника, официра краљевске војске, учитеља из Горњег Поља, Никшића, Голије, Пиве, али и оних из бивше бањско-вучедолске општине, која је данас део никшићког краја.
Ово, за „Новости“, казује Стеван Стево Вујичић, из вилушких Долова, вечити спасилац, члан Горске службе спасавања из Никшића, који је[...]
![Епархија бихаћко-петровачка, 15. 8. 2012, Прослављен Свети Дамјан Граховски [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14025-350x200-no.jpg)
Епархија бихаћко-петровачка, 15. 8. 2012, Прослављен Свети Дамјан Граховски [из Архиве]
Литургијским сабрањем благовјерног народа парохије граховске 4. августа 2012. године, у Босанском Грахову је прослављена успомена на свештеномученика Дамјана Граховског. Свету Литургију, са почетком у 10 часова, служио је мјесни парох, протонамјесник Александар Рељић уз присуство вјерника парохије граховске.
Овом приликом отац Александар је између осталог рекао: - Драга браћо и сестре, сакупили смо се данас у овом светом храму како бисмо прославили блажену успомену на Светог Дамјана Граховског, једног од свештеника овог светог храма, а уједно и свештеномученика наше Свете Цркве. Сакупили см[...]
KMnovine.com, 9.7.2020, Логор Плав: Заборављени албански логор за српске цивиле, жене, децу и старце
На североистоку Црне Горе, у Плаву, 4. јула 1941, албански балисти и вулнетари под надзором италијанских окупационих власти основали су концентрациони логор.
У овај казамат смрти су довођени православни Срби из околине Плава, процењује се преко 500 цивила, од којих највећим делом жене и деца. У самом логору је уморено преко 30 малишана млађих од 10 година.
Логор Плав је био једини логор на територији окупиране Црне Горе у Другом светском рату за жене и децу. У њему су албански балисти утамничили искључиво цивиле, а највећим делом били су то жене, деца и старци.
Сам логор је основан по[...]
РТС, 5. 6. 2024, Годишњица од убиства Димитрија Поповића у Грачаници
Парастосом на локалном гробљу, полагањем венаца и цвећа, поетским часом крај спомен капеле и академијом, у Грачаници је обележена годишњица убиства Димитрија Поповића.
У ноћи 4. јуна, пре тачно две деценије Аљберт Краснићи и Љабинот Гаши, пуцали су рафално аутоматским оружјем из возила у покрету на српске дечаке испред киоска брзе хране у Грачаници.
Седамнаестогодишњи Димтрије Поповић смтрно је страдао. Тада малолетни Краснићи осуђен је на девет и по година затвора, а Гаши је ослобођен кривице.
Мајка убијеног Димитрија, Јоргованка Поповић каже да и после двадесет године ране једнако б[...]
![Глас Српске, 17. 4. 2023, Обиљежена 81 година од усташког покоља Срба у Бијелом Потоку [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13418-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 17. 4. 2023, Обиљежена 81 година од усташког покоља Срба у Бијелом Потоку [Мапа]
У бањалучком насељу Бијели Поток данас је обиљежена 81 година од страдања 54 српска цивила из тог мјеста која су на православни Васкрс 1942. године свирепо убиле усташе.
Потомци жртава кажу да су њихове најмилије убиле комшије Хрвати, а о свирепости злочина за који нико није одговарао најбоље свједочи то што су жене и дјеца побијени само зато што су били православци.
Другог дана Васкрса 5. априла 1942. године прво су дошли до породице Вујасиновић коју су убили без испаљеног метка. Послије су убили и Богојевиће, а онда Милинковиће, њих 31.
Предсједник Удружења породица, потомака и пошт[...]
