За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 20.4.2016, Одржано предавање о ђенералу Михаиловићу
ПЕТРОВО, 20. АПРИЛА /СРНА/ – Књижевник, историограф и публициста из Београда Радован Калабић истакао је да је Озрен на мапи историје једно од најважнијих мјеста у борби против великог зла – нацизма и фашизма, а да име ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића „свијетли“ као прво име у борби против Хитлера. Калабић…
Срна, 20.4.2016, Масовни убица из пакла
Павелићева десна рука Вјекослав Макс Лубурић био је, према тврдњама нациста, „екстремни садиста“. Основао је конц-логор Јасеновац и низ логора за дјецу… Командовао је најгорим психопатама и кољачима… БИЈЕЉИНА 20. АПРИЛА /СРНА/ – Вјекослав Макс Лубурић, један од највећих злочинаца из усташке НДХ, био је десна рука поглавника Анте Павелића…
Срна, 20.4.2016, Будај: Јасеновац заслужује исти третман као и Аушвиц у сваком сегменту друштва, а не само комеморацију једном годишње
ЗАГРЕБ, 20. АПРИЛА /СРНА/ – Директор јеврејске невладине организације „Маргелов институт“ из Загреба Ален Будај сматра да би било примјерено да је хрватски министар културе Златко Хасанбеговић на мјесту страшних усташких ликвидација у Јасеновцу одржао оштру лекцију онима који усташки злочиначки поздрав „За дом спремни“ називају „старим хрватским поздравом“ и…
Др Симеон Умићевић: Гвозденовићи одведени у Јасеновац
Умићевић др Симеон, специјалиста урологије у пензији, Адреса: Телефон: мобилни: E.mail>umicevicsimo@ Хртковци,14.04.2016. ДРУШТВУ ЗА ПОДИЗАЊЕ МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА СРПСКИМ ЖРТВАМА ГЕНОЦИДА У ДВАДЕСЕТОМ ВЕКУ Улица Змај Јовина број 15 11000 Б Е О Г Р А Д РЕПУБЛИКА СРБИЈА Село СУХОМЛАКА, сада општина ЦРНАЦ, Република Хрватска. Сада Слатинско Подравска Жупанија. На…
Вечерње новости, 18.4.2016, Гацко: Отворена књига са 382 имена
У Гацку је освештан централни споменик српским жртвама с подручја Коњица ГАЦКО – У присуству великог броја некадашњих становника општине Коњиц, у порти старе Цркве Свете Тројице у Гацку освештан је централни споменик српским жртвама с подручја коњичке општине, настрадалим у последњем одбрамбено-отаџбинском рату. На споменику који је у облику…
Јадовно 1941, 18. 4. 2016, Коме ће немачки усташофил да говори о Холокаусту у Београду?
Отворено писмо Владимира Умељића покровитељима, организаторима и учесницима у манифестацији „Ескалација у Холокауст: од стрељачких водова до гасних камиона концентрационог логора на Сајмишту – две одлучујуће фазе Холокауста у Србији“, 20-22.04.2016. у Београду. Господа Руководилац комеморативног пројекта и директор Историјског архива Београда, Драган Гачић, Горан Весић, градски менаџер, Његова…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 8. 8. 2022, Августовска сећања на жртве усташа 1941. године
Тог ратног лета, у време Другог светског рата, на подручју данашње Хрватске и БиХ побијене су десетине хиљада Срба
Бањалука – Минула седмица за јавност у Србији и Републици Српској протекла је у знаку присећања и молитви за невине жртве страдале од усташког режима у Независној Држави Хрватској (НДХ) у време Другог светског рата, као и на цивиле страдале у етничком чишћењу у акцији „Олуја” у протеклом рату у време сецесије Хрватске од Југославије.
Сем помена за жртве злодела у „Олуји”, који већ неколико година заједнички организују Србија и РС, минуле седмице је у Меморијалном комплексу Ш[...]
Глас Српске, СРНА, 4.7.2017, Обиљежен устанак антифашиста бивше Југославије
Бијељина - Полагањем цвијећа и вијенаца на споменике палим борцима и жртвама фашистичког терора у Другом свјетском рату, Градска организација СУБНОР-а у Бијељини обиљежила је Дан борца, празник устанка народа некадашње Југославије.
Вијенци су положени на споменик у бијељинском насељу Међаши на којем су уписана имена 56 жртава фашистичког терора и на централно спомен-обиљежје у Рачи гдје су на спомен-плочама уклесана имена више од 2.000 антифашиста Семберије, Источне Босне и Војводине.
Преживјели борци Другог свјетског рата и потомци и поштоваоци антифашистиче борбе посјетили су данас и п[...]
Политика, 28.8.2021, Ратне и поратне ране адвоката Радомира
„Данас је потписан мир између нас, Бугарске и Аустрије. Тако је бар по форми завршена крвава трагедија која је почета 17. јуна 1913. године. Безбројне жртве не би биле скупе и излишне кад би оне могле научити доцнија поколења да буду паметнија и да не чине лудости какве смо ми чинили. Да ли ће тако бити тешко је рећи, али су изгледи врло, врло рђави. Изгледа да ће наши потомци нас претећи својим безумљима, као што смо ми претекли наше претке. Фатални пут изгледа да само у том правцу води...“
Ове реченице је на крају свог дневника из Великог рата записао Радомир Милаћевић (1888‒1971), адвокат [...]
Политика, 22. 9. 2022, Опустела српска села око Призрена
До јуна 1999. године на подручју призренске општине, на основу пописа из 1991. године, живела су 170.592 становника, од којих 132.900 Албанаца, 11.500 Срба, 19.423 Муслимана, 7.027 Турака, 3.963 Рома и око 1.200 житеља осталих националности.
Међутим, према најновијим подацима Координационог центра за КиМ, јуна 1999. пред налетом албанских екстремиста ову најјужнију општину Србије, која је од границе с Албанијом удаљена свега осамнаестак километара, морало је да напусти 31.209 српских и неалбанских становника, од којих је 29.010 уточиште нашло у централној Србији, 1.100 у Црној Гори, а неки [...]
КМ новине, 19.7.2015, Ток догађаја од јула до августа 1998, и касније - Ораховачки погром
У Великој Хочи је 18. јула 2015. одржан парастос за Србе убијене и нестале на Косову и Метохији, поводом годишњице Ораховачког погрома лета 1998. Преносимо подсетник на те дане КиМ новина.
Циљ шиптарских терориста био је да у лето 1998. освоје барем један већи град. Избор је пао на Ораховац. У њему тада није било гарнизона ВЈ нити јаче станице полиције.
Напад на Ораховац је почео 17. јула 1998. године. Припадници МУП-а Србије били су блокирани у тамошњој станици и хотелу.
Занимљиво је да у Ораховцу живе Шиптари, директни потомци Срба који су прихватили ислам (Арнауташи). Њихов гов[...]
