Вечерње новости, 4. 9. 2023, Мине прете сенима српских јунака: Опасна истраживања у руднику код спомен-костурнице Зебрњак код Куманова

Унутрашњост спомен-костурнице на Зебрњаку Фото:: Вечерње новости, Младен Станчић

Упозорење Српског културно-информативног центра (СПОНА) из Скопља на опасност од уништења комплекса војног меморијала Зебрњак код Куманова никог у Северној Македонији не дотиче.

Спомен-костурница, где почивају земни остаци 678 ратника армије Краљевине Србије погинулих у Кумановској бици, којом је тријумфално одлучен Први балкански рат, могла би да буде додатно оштећена с обзиром на то да су за 7. септембар, како је потврђено „Новостима“, овде заказана „пробна минирања“ површинског копа Зебрњак.

Уместо одговора представници српског центра су, како је речено нашем листу, добили чудан одговор надлежних – „позив да присуствују мерењима ефеката планираног минирања“.

Упозорење СПОНА, како су „Новости“ већ писале, упућено је надлежнима и у Северној Македонији и у Србији. На акт апела да се спрече катастрофалне последице по овај меморијал због најављеног даљег минирања у процесу експлоатисања камена у оближњем руднику подно меморијала на врху брда Зебњак, из Државног инспектората техничких инспекција Северне Македоније, с потписом самосталног рударског инспектора Авдуша Јонузија, стигао је поновни одговор – да се представници асоцијације позивају да – присуствују најављеном минирању:

– На основу вашег захтева за утврђивање степена утицаја експлоатације површинског копа Зебрњак на споменик, извештавамо вас да је заказано мерење сеизмике минирања на дан 7. 9. 2023. године. Уколико имате жељу да присуствујете самом мерењу, молимо вас да назначите ваше представнике, не више од три особе, које ће присуствовати самом мерењу…

Из центра СПОНА за „Новости“ је потврђено да је овим поново, како кажу, „багателисан важећи акт ресорног Министарства културе у Скопљу који датира још од 17. марта 2004. Овим документом је управо Државни инспекторат техничких инспекција донео решење о забрани свих даљих активности у близини споменика Зебрњак.

– Но, од тада с е мало ко држао овог важећег акта о забрани. Минирањем и подривањем брда Зебрњак и експлоатацијом камена опасно се угрожава сама основа остатака спомен-комплекса – кажу у СПОНА.

– Наш захтев за утврђивање степена утицаја експлоатације површинског копа Зебрњак на споменик био је првенствено мотивисан како би се утврдио степен оштећења изазван претходним минирањима, као и да се спречи било какво ископавање, а посебно минирање у руднику подно меморијала. Подсећамо да претходна решења надлежних институција забрањују било каква минирања у кругу споменика Зебрњак. Због свега смо зачуђени због чињенице да је дозвољено минирање, укључујући и оно под надзором државних институција због утврђивања степена угружености споменика.

Српски културно-информативни центар поново је надлежнима у Скопљу навео да се „оштро противи било каквим активностима овакве врсте“.

Из ресорног Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије, центру СПОНА је 8. августа стигао, како су нам рекли, опширан одговор у коме се између осталог закључује да би за, „према информацијама са којима располаже српско министарство, поменуту врсту радова требало да буде издата посебна дозвола Управе за културно наслеђе, која, међутим није примила никакав упит такве врсте“.

Надлежни представници Северне Македоније, кажу преносе у СПОНА, наводе нашег министарства су обавештени и, како се наводи, „додатно ће испитати све наводе“.

 
Монумент био висок 48,5 метара

СПОМЕН-костурница Зебрњак на истоименом брду надомак Куманова, подигнута је по пројекту познатог српског архитекте Момира Коруновића. Освећена је 30. октобра 1937. на 25. годишњицу славне Кумановске битке. У крипти костурнице тада су сахрањене кости 678 изгинулих војника Српске армије којом је командовао регент Александар Карађорђевић.

Монумент је са куполом био је висок 48,5 метара. Грађен је у такозваном српском националном стилу и био је украшен фрескама сликара Живорада Настасијевића.

У време фашистичке окупације у Другом светском рату, у ноћи између 24. и 25. маја 1942. припадници бугарских трупа и, како је забележено, њихових локалних сарадника, минирали су споменик на Зебрњаку. Срушене су две трећине објекта.

Од тада, никада није комплетно обновљен. Зебрњак је за споменик културе проглашен 1954. године Законом о заштити споменика Македоније.

Младен Станчић, стални дописник – Скопље