Сарајево: муслимански логор за Србе „Силос“, Тарчин, Хаџићи (1992-1996) Фото: РТРС
Двадесет седми јануар обиљежава се као Међународни дан сјећања на жртве Холокауста. На тај датум 1945. године ослобођен је и логор Аушвиц. Логори, међутим, нису били само симбол Другог свјетског рата, већ су постојали и током ратних сукоба деведесетих година на простору бивше Југославије. Један од њих био је и злогласни логор „Силос“ у Тарчину, у БиХ, из којег су на Светог Саву 1996. године изашла посљедња 44 преживјела логораша.
Горан Варагић, некадашњи логораш „Силоса“ код Сарајева, говорио је за Курир телевизију о искуству које је преживио током вишегодишњег заточеништва.
– У „Силосу“ сам провео 1.339 дана. Био сам у три злогласна логора. Ти дани се никада не могу заборавити. Занимљиво је да је „Силос“ затворен истог дана када је и Аушвиц. Живот мора да иде даље, али те ране остају. Људи су имали породице. Покојни Миле Братић је у логор ушао док му је син имао три или четири мјесеца, а када је изашао, дијете је већ имало четири године. Тај сусрет је нешто што се не може описати. Дешавало се да мајке и очеви не препознају сопствену дјецу – прича Варагић.
Он наводи да је у логору било 16 ћелија и да су заточеници могли да комуницирају искључиво са људима из исте ћелије.
– У ћелији број један било нас је 36 и нужду смо вршили у једну канту од пет литара. Једном дневно смо је износили. Када некога случајно видиш, тешко је повјеровати да је то та особа. У логор сам ушао са 75 килограма, а када је дошао Црвени крст имао сам 35. Од маја до октобра људи су губили и по 50 килограма. Један човјек је са 120 спао на 67 килограма – навео је Варагић.
Према његовим ријечима, у логору је било и жена које су у заточеништву носиле трудноћу.
– Једна жена је била у седмом мјесецу трудноће. Три пута су покушавали да уђу у „Силос“ да је изведу, тек трећи пут су успјели – рекао је он.
Говорећи о дану ослобођења, Варагић је навео да је по њега дошао брат близанац.
– То је радост која се не може описати – закључио је Варагић.
