Подриње, Кравица, 7. јануар 1993. године Фото: Архива
Војин Павловић, председник и оснивач НВО Источна алтернатива из Братунца, званично је први Србин у БиХ против кога је покренут судски поступак по Инцковом закону о забрани негирања геноцида. Процес против њега започео је 27. септембра у Окружном суду у Сребреници, али је одмах и одложен за 24. октобар јер се тужиоци нису појавили.
У разговору за Вести Павловић каже да се не плаши предстојећег судског спора јер зна да није прекршио ни “земаљске ни Божје законе”, а планира да га на овом суђењу бране – побијени рођаци за чију смрт до сада нико није одговарао!
Његова фамилија једна је од оних која је готово затрта током последњег рата у БиХ. Од Павловића и Млађеновића убијено је више од 35 чланова даље и ближе породице.
На почетку рата Војин Павловић је имао 12 година и “срећу” да су му отац и два брата обукла униформу.
– Тако су и преживели. Бројни рођаци и са очеве и са мајчине стране имали су ту несрећу да су остали у својим кућама. На простору Братунца и Сребренице само током 1992. и 1993. године побијено је више од 1.500 српских цивила и нико за та зверства никада није одговарао.
Нико није одговарао ни за укупно 3.562 побијених Срба на територији целог Подримља.
– Због тога сам, још новембра 2020, када је одлазећи Високи представник за БиХ Валентин Инцко најавио закон о негирању злочина готово истог дана против њега поднео кривичну пријаву. Ето је и даље у некој фиоци у Вишем суду у Сарајеву… Ни гласа, ни абера…
Диже се коса на глави од самог набрајања како и ко му је све из уже и даље породице страдао у Сребреници током последњег рата. Стриц Радоје Павловић му убијен на Божић 1993. у Кравици. Родбина га је пронашла неколико месеци касније, без главе. Тако је и сахрањен.
– Од другог стрица Миле, син Микајло Павловић је имао 11 година. Играо је кликера. Страдао је од гранате која је стигла из Сребренице. Тада је тешко рањен и његов брат, две године старији Миладин. И данас носа гелер у глави. Лекари са ВМА у Београду су успели да му спасу живот, али не и да извуку металне опиљке – прича Павловић.
Муслимански војници су убили и његовог рођака Душана Павловића. Имао је 24 година.
– Када је завршен напад, село је још горело, он је кренуо да спаси стоку. Пресрели су га у заседи и хладнокрвно убили. Син Давор му је имао годину дана, а кћерка Сузана је још била у стомаку.
Павловић објашњава да је још више рођака страдало са мајчине стране, из фамилије Млађеновић.
– Јежестица је једно од оних сребреничких села у ком су пре рата живели Срби, а муслиманске снаге напале су га 8. августа 1992. Село је било небрањено. Сви Срби који нису успели да побегну су масакрирани. Оно што није могло да се убије, опљачкано је и после запаљено… Преживели су давали изјаве и хашким истражитељима и Тужилаштву БиХ. Ево и даље истрага није покренута.
Браћа моје мајке, Драган и Анђелко са мајком Савком убијени су на кућном прагу… Сестра од ујака, Љиљана Илић Лончаревић је имала 17 година и била у седмом месецу трудноће када јој је пресудио нож… Када су дошли наши, свиње су већ почеле да је једу. Била је удата за свештеника. Отишао је после тога за Америку – прича наш саговорник.
И Анђелка су пронашли без главе. С њом су Насерови војници у Поточарима играли фудбал.
– Играли су и смејали се баш на месту где је данас Меморијални центар за муслимане који су страдали 1995. Уз Анђелка су убијени и његов брат Драган и мајка Сава. На кућном прагу. Ни за један од ових злочина нико никада није одговарао. Боли та неправда, кида срце сваког дана све више и више – прича Војин Павловић.
Трн у оку Бошњацима
НВО Источна алтернатива је мало-мало, па на мети бошњачких медија превасходно због своје националне опредељености. Први су направили споменик руском дипломати Виталију Чуркину који је у Савету Безбедности УН, 2015. године спречио изгласавање Резолуције о геноцидности Срба, а затим поднели иницијативу да се сребреничка Улица Маршала Тита преименује у Улицу Петера Хандкеа.
Та иницијатива није прошла, па су активисти Источне иницијативе касније по Сребреници лепили слике Владимира Путина, 2015. да би онда настала “збрка” када за споменик није било места у Сребреници.
Марта ове године Бошњаци су против Војина Павловића поднели кривичну пријаву зато што је плакатима обележио рођендан генерала Ратка Младића, команданта Главног штаба ВРС,.
Следећу је добио у јулу јер је плакатима обележио дан када је ВРС ослободила Сребреницу.
“Симболика” првог рочишта
Војин Павловић је позван на суд да се изјасни о кривици за негирање геноцида иронично примећује да му је прво рочиште “симболично” било заказано за 24. септембра када су, пре 29 година у Подримљу. муслимански војници убили 42 Срба.
– Када је наша војска успела да поврати ту територију и када су почели да сакупљају лешеве, наишли су на остатке неколицине угљенисаних тела. Међутим, и поред тога је било јасно да су претходно били набијени на ражањ и стављени да се пеку. Ни за овај злочин нико никада није одговарао – огорчено истиче Војин Павловић.
Политика је чудо
Међу Србима који су међу првима страдали у Сребреници је и медицинска сестра Рада Милановић која је априла 1992. остала у овом граду јер ни до тада болесне није разликовала по вери или нацији.
Неколико месеци касније је заклана, а пре извесног времена је уследила иницијатива да домови здравља из Чајетине на Златибору и у Сребреници понесу њено име као гест “националног помирења.
– Како ће се у Сребреници за то гласати када је председник Скупштине општине Салко Турсуновић син мајора Зулфе Турсуновића који је заклао Раду пред стотинама људи. Зулфо који је био шеф свих логора на Србе на овим просторима, али и поред тога је 2010. сахрањен уз највише почасти БиХ. Нажалост, и сами смо за већину ствари криви. Па за Салка су гласали и сви српски одборници, политика је чудо. Тако је и Салко Турсуновић изашао из СДА и преко ноћи постао “назависан”посланик” за кога су гласали сви Срби у скупштини.
Ђорђе Баровић – Вести
Одбачена крвична пријава против Војина Павловића
СРЕБРЕНИЦА, 25. ОКТОБРА /СРНА/ – Поступајући тужилац Окружног тужилаштва Бијељина Мунис Шабић одбацио је кривичну пријаву против предсједника Удружења грађана „Источна алтернатива“ Републике Српске Војина Павловића за негирање геноцида, јер у вријеме чињења дјела закон о забрани геноцида није постојао, рекао је Павловићев бранилац Мирко Благојевић.
Благојевић је оцијенио да је тужилац исправно поступио јер није било основа за кривичну пријаву.
„Пријава је преиначена у прекршајну и очекујемо да ће и она бити одбачена јер Павловић није лијепио плакате са Младићевим ликом и наведеним садржајем у Сребреници, због чега је пријављен, него у Братунцу, а за то није поднесена пријава“, објаснио је Благојевић након рочишта у Основном суду у Сребреници.
Павловић је након изласка из суда изјавио да ће „Источна алтернатива“, чији је предсједник, на свој начин наставити активности о питању одбране Републике Српске и доказивања истине о страдању српског народа у Подрињу.
Против Павловића је у овом предмету била поднесена кривична пријава за наводно негирање геноцида, иако „Инцков закон“ није био донесен у вријеме чињења дјела.
