Глас Српске, СРНА, 30. 12. 2021, У Сјеверној Македонији поново оскрнављена црква – задужбина цара Душана

Црква Успења Пресвете Богородице, манастир Матејче (14 в) Фото: Др Јасмина Ћирић

Црква Успења Пресвете Богородице, манастир Матејче (14 в) Фото: Др Јасмина Ћирић

У Сјеверној Македонији непознати починиоци оштетили су кров на Цркви Успења Пресвете Богородице, задужбини цара Душана, у манастиру Матеич, у општини Липково, што историчар умјетности Јасмина Ћирић сматра да је учињено намјерно и да се поклапа са протјеривањем српског и македонског становништва са овог простора.

На овој цркви, јединој у цијелости сачуваној задужбини цара Стефана Душана, царице Јелене и цара Уроша Петог Немањића (из 1362. године), овога пута непознати починиоци оштетили су кров, поскидали и разбацали недавно постављене оловне плоче које су светињу колико-толико штитиле од даљих оштећења и пропадања.

Ћирићева, која је и доцент Филолошко-умјетничког факултета Универзитета у Крагујевцу, оцијенила је у ауторском тексту, преноси Радио „Слово љубве“, да је Сјеверна Македонија у овом тренутку, уз Косово и Метохију, нажалост, највећа територија на којој се континуирано оштећују споменици културе у Европи.

„Прецизније, на поменутим територијама створено је гробље оштећених задужбина, али и гробље етичког карактера“, навела је Ћирићева, додајући да су најрјечитији примјер оштећења средњовјековних храмова чији су ктитори били српски владари и властела.

Она сматра да је очигледно да уништавање Цркве Успења Пресвете Богородице у Матеичу, посљедње српске царске задужбине, није само инцидентно, већ намјерно и да је комплементарно са протјеривањем српског и македонског становништва са овог простора.

„Смишљеним спровођењем злочина, спроводи се и брисање православног културног наслеђа које је равноправни део европске и баштине и баштине светског значаја“, указала је Ћирићева.

У тексту се подсјећа да су оштећења уочили ловци 26. децембра, а случај су пријавили полицијској станици Матејче и полицијској станици у Куманову, која је констатовала оштећења оловних плоча, од којих су многе насилно извађене и оштећене бацањем са крова или украдене.

„Видљиво је да је начињена велика штета, особито јер су нове плоче постављене пре неколико месеци“, навела је Ћирићева, напомињући да су о случају обавијештени представници Македонске православне цркве – Охридске архиепископије, као и Министарство културе Сјеверне Македоније.

Она је подсјетила да је Успенски храм у Матеичу деценијама у поприлично девастираном стању и да је током сукоба јединица владе у Скопљу и побуњених Албанаца у мају 2001. године био претворен у штаб албанских терориста и складиште арсенала албанског наоружања.

„У храму су албански терористи малтретирали део локалног православног српског становништва из Матеича, које је данас етнички очишћено“, истакла је Ћирићева.

Напомињући да се од 2001. године у Сјеверној Македонији ћутало на ситуацију са манастиром у Метеичу, иако је ријеч о споменику културе најугроженијем од свих храмова на територији Сјеверне Македоније и шире, она је напоменула да су 2021. године спроведени радови на заштити храма, који је поново оштећен само након два мјесеца од радова.

Она је подсјетила да је почетком 2021. године министар културе Сјеверне Макеодније Ирена Стефоска рекла да је један од приоритетних задатака проглашење храма у Матеичу за културно добро у опасности, али да званичне власти, нажалост, до данас нису предупредиле или онемогућиле овај вандализам над споменицима, нити су пронашле кривце.

„И док су турски и албански регистровани споменици оштећени једино у зонама оружаних сукоба, стање ствари је такво да се споменици средњовековне културе, храмови чији ктитори су били српски владари, уништавају не само током сукоба већ и двадесет година након оружаних сукоба“, оцијенила је Ћирићева.

 

 

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed