HelmCast, 11. 12. 2025, Логор смрти у два светска рата Маутхаузен – Ненад Лајбеншпрегер [Видео]

Логор Маутхаузен у два светска рата – др Ненад Лајбеншпрегер Фото: HelmCast, YT, screenshot

У 97. емисији Разбуђивање гостовао је др Ненад Лајбеншпрегер историчар из Београда, запослен у Републичком заводу за заштиту споменика културе.

Ненад Лајбеншпрегер је рођен 1979. године у Земуну. Докторирао је на Београдском универзитету на Философском факултету, одсек за националну историју.

Сходно послу којим се бави, Лајбеншпрегер је обишао мноштво места односно стратишта нашег народа у 20. веку. Неколико научних радова је написао о бившем аустроугарском логору који је постојао током Првог светског рата у покрајини Горња Аустрија.

Аутор и водитељ Милан Чучковић

Избијањем Великог рата, средином 1914. године, Бечки двор је оснивао велики број концентрационих логора, где је поред Срба доводио и друге народе са којим државама је Хазбуршка монархија водила рат. Неких 25 км на обалама Дунава, северо-западно од Маутхаузена налази се градић Линц. Када је окончана јесенска инвазија у Србији, отворио се проблем са заробљеницима, где и како сместити хиљаде Срба. Бечки двор је мислио да ће и сам рат са Србијом кратко трајати, односно да ће Београд брзо капитулирати, па да ће заробљеници бити враћени кућама. Како је Српска војска извојевала победу у Колубарској бици децембра 1914. то се проблем заробљеника увећавао.

На једној ледини изнад градића Маутхаузена доведени су војници Краљевине Србије који су одмах ограђени неком жицом и постављена је стража. Нису имали ништа сем отвореног неба, а храна је била ужасна и услови врло сурови с обзиром на то да нису имали чак ни бараке. Зима 1914/1915. је била врло хладна, температура се спуштала и до -25’С, што је било погодно за ширење заразних болести.

Тек у јесен 1915. ту је донета резана грађа, од које су сами логораши направили бараке. У почетку ту су били само Срби, а касније како се рат распламсавао било је Италијана, Руса и Румуна.

Иако су затвореници добијали преко Црвеног крста пакете од своје фамилије, немачки стражари су то често отварали и узимали све што им се свидело, док су мученицима давали само ситнице. Такође, српски затвореници су бивали послати на тешке физичке радове у околна места.

Подаци које је Лајбеншпрегер износи говоре да је током Првог светског рата у Маутхаузену утамничено 40.000 Срба, махом војника, али је било и цивила, око 12%…отприлике 5.000.

Логор у Маузтхаузену је постојао све до краја Великог рата, односно почетка новембра 1918. године, када је и Аустроугарска капитулирала, а убрзо потом и нестала са историјске сцене (подељена је на Аустрију и Мађарску). Затвореници који су преживели углавном су се сналазили и сами су се враћали у свој завичај.

Европа је подељена на Версајској мировној конференцији јуна 1919. Срби су са Хрватима и Словенцима ушли у државно-правну заједницу на челу са династијом Карађорђевић. Услед индокринације Ватикана, прва јужнославенска држава је била под константним тензијама и преврањима.

Тридесетих година 20. века, у Немачкој и Италији буја наци-фашизам, односно власт преузимају Адолф Хитлер и Бенито Мусолини, који праве са Јапаном моћан савез за нову поделу света. Нацистичка немачка је 1938. извршила „Аншлус“ Аустрије, односно присвојила је. Хитлер се спремао за освајачке походе, па је ту поново отворен логор у Маутхаузену, само на другој локацији, удаљено 3 км на исток.

Слом и окупација Краљевине Југославије 1941. донео је ново време зла када су Срби поново одвођени у Маузтхаузен. Ту је почела нова голгота где су довођени српски заробљеници, војници и цивили. Пакао у зидинама Маутхаузена све до пролећа 1945. када је ослобођен од савезничких армија.

Данас нажалост образовни систем у Србији слабо поклања пажњу на ове историјске лекције, а додатни проблем је што не постоје школске екскурзије за посету оваквим светилиштима како би се градила култура памћења.

Аутор и водитељ Милан Чучковић