Kosovo Online, 14. 6. 2026, На данашњи дан пре 27 година окончана битка на Паштрику

Реон карауле Ликен, у позадини планина Паштрик Фото: ИН4С, ФБ Историја Срба

На данашњи дан пре 27 година – 14. јуна 1999. године окончана је битка на Паштрику, највећи покушај копнене инвазије на Косово током Нато агресије на СР Југославију. Почела у раним јутарњим сатима 26. маја, битка на Паштрику трајала је без прекида до 14. јуна и завршена је пет дана након што су НАТО и представници СРЈ у Куманову потписали Војно-технички споразум о прекиду непријатељства.

Претходила јој је битка на Кошарама, која је трајала од 9. априла до 10. јуна 1999. године, са којом се заправо делимично и „преклопила“.

У склопу НАТО интервенције, више хиљада припадника ОВК уз подршку Оружаних снага Албаније и ваздушну подршку Алијансе напало је караулу на југословенско-албанској граници која се налазила на ободу Проклетија, на врховима Јуничке планине.

План нападача је био да се заузимањем карауле Кошаре и пробијањем границе отвори простор за продор унутар Србије, дубље на Косово, односно за копнену инвазију трупа НАТО, али су тај план југословенски војници успели да спрече. Ова битка, познатија као операција „Стрела“, испоставиће се – била је прва фаза напада.

Када је постало јасно да у рејону карауле Кошаре не може доћи до пробоја линије коју су браниле снаге СРЈ, почео је нови напад на планину Паштрик.

Тај покушај копнене офанзиве снага ОВК, потпомогнуте снагама НАТО-а, али и регуларним јединицама албанске војске, започео је нападом на караулу Горожуп, у непосредној близини Призрена. Брзо се проширила на читав рејон Паштрика.

Тај део границе са Албанијом, у операцији која је носила кодни назив „Стрела 2“, бранили су припадници 549. моторизоване бригаде – једине која је тих дана гађана тепих бомбама.

Када пешадијски напади припадника ОВК нису донели резултате, отпочело је НАТО бомбардовање положаја Војске Југославије. Дејствовала је и стратегијска авијација, бомбардери Б-52, која може да носи нуклеарне бомбе, као и 24 борбена хеликоптера „Апач“.

Борбе на Паштрику обележила је и велика употреба артиљерије и ваздушних снага на положаје југословенских снага.

Командант 549. моторизоване бригаде Војске СРЈ генерал Божидар Делић присећао се да су на Паштрику били чести ноћни напади.

„Због чега су се они одлучивали на ноћне нападе? Сваки њихов покрет у напад је добрим делом заустављан и артиљеријском ватром. Тако да наша пешадија на првој линији никада није била без ватрене подршке. Е, због тога су они кретали у ноћне нападе, јер су ноћу могли да приђу готово на, што ми кажемо, домет ручне бомбе. И онда би наступила интензивна размена ватре, кренули би у напад и знали су да се у току једне ноћи три до четири пута организују и изврше практично три до четири напада. И увек су били заустављани. Или стрељачком ватром или чак бомбама. Ми смо имали нешто што је специфично, то су мине усмереног дејства ‘вихор 1‘ које смо ми израђивали у Призрену и које су у редовима непријатеља правиле, да кажем, масакр. Јер су то мине тешке око 70 килограма, са девет килограма експлозива и са 35 килограма опиљака које испред себе чисте све до неколико стотина метара. А њих је било пуно на Паштрику, јер смо их ми производили у серијама од по 100 комада“, говорио је генерал Делић.

По интензитету и по коришћењу стратегијске авијације НАТО-а, битка на Паштрику можда је била и тежа од оне на Кошарама.

„То је била класична ваздушно-копнена битка. За нас је то други одбрамбени бој на Паштрику. С обзиром да нису успели да остваре свој циљ преко Кошара, кренули су дримско-косовским правцем преко Паштрика односно долином Белог Дрима према Призрену“, присећао се некадашњи начелник Школе националне одбране и са генералом Небојшом Павковићем коаутор књиге „Кошаре и Паштрик – српски Термопили“, говорио је раније адмирал у пензији Бошко Антић за Косово онлајн.

Према његовим речима, битку је обележио читав низ херијских подвига.

„Посебно је до изражаја дошао висок морал и оданост припадника 549. моторизоване бригаде свом командату. Познато је да је, када је тражено повлачење за 100 метара, изговорио – ‘Нема назад, иза је Србија‘. Мислим да ће те речи бити кроз читаву нашу историју мотив за даљу одбрану, као и речи Тибора Церне на Кошарама ‘За ову земљу вреди погинути‘“, присећао је адмирал Антић.

Пензионисани бригадни генерал Војске Србије Стојан Коњиковац, који је био један од старешина 549. моторизоване бригаде на самој граници са Албанијом, говорио је да је битка на Паштрику била „једна од највећих у одбрани Србије током НАТО агресије 1999. године“.

„Битка на Паштрику је показала одлучност и херојство припадника бригаде. Одлучност да бране и одбране своју отаџбину. Постоје вредности, а то нам говори и Косовски завет за које се човек, ако дође до тог момента, треба и свесно жртвовати. То је отаџбина и то је слобода. Ми смо бранили своју кућу, своју отаџбину, бранили смо своју слободу и одбранили је“, изјавио је Коњиковац раније за Косово онлајн.

На Паштрику је погинуло 26 припадника Војске Југославије, а више од половине жртава страдало је услед дејства НАТО авијације. Према званичним подацима косовске Комисије за верификацију статуса ветерана, у оперативној зони Паштрик погинула су 453 припадника ОВК снага, а више од 700 њих је рањено.

Због исказане храбрости 549. моторизована бригада Војске СРЈ је после рата одликована Орденом народног хероја.

Од ове године, одлуком Владе Србије, битка на Паштрику увршћена је као датум од националног значаја у календар државних обележавања. Тако је први пут ове године државном свечаношћу био обележен 26. мај – почетак битке на Паштрику.