Kosovo Online, 5. 6. 2025, Живот Срба на Косову: Спровођење закона или „меко етничко чишћење“ – шта је снашло Србе на Косову?

Косовска Митровица: Тортура шиптарске полиције над матурантом, чупање гркљана, 23. мај 2025. Фото: Kosovo OnLine screenshot, детаљ Српски меморијал

Из Приштине упорно поручују да спроводе законе и да је све у најбољем реду. Далеко више оних, попут експерта за Балкан из Међународне кризне групе Марка Прелца, који ситуацију описују као „меко етничко чишћење“. Једностране акције и благе реакције међународне заједнице све озбиљније угрожавају опстанак Срба на Косову, упозоравају саговорници Косово онлајна.

„Предали смо листу са 50 конкретних ескалаторних потеза Приштине и указали на степен прогона Срба на КиМ од стране приштинских институција и косовске полиције“, поручио је пре само неколико дана директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић након сусрета са новим европским посредником у дијалогу Петером Соренсеном у Бриселу.

Казао је да је Соренсену указано на степен прогона Срба на Косову од стране приштинских институција и косовске полиције.

Претходно, реагујући на тврдњу главног приштинског преговарача Бесника Бисљимија о бројним привилегијама за Србе на Косову, Петковић је подсетио да је до сада забележено више од 600 напада на Србе, да их је шесторица устрељено, да Косовска полиција малтретира српску децу, насилно се затварају српске институције и отима имовина.

„Двадесет одсто Срба напустило је север услед Куртијевог терора“, казао је Петковић.

Описујући актуелну ситуацију за српску заједницу на Косову, експерт за Балкан из Међународне кризне групе Марко Прелец употребио је израз „меко етничко чишћење“.

„Ово ми неће донети пријатеље ни у Хрватској ни на Косову, али Аљбин Курти ме заиста подсећа на покојног хрватског председника Туђмана, такође левичарског националисту. Ово квазиправно насиље представља неку врсту ‘меког’ етничког чишћења, чији циљ није да елиминише мањину, већ да је маргинализује“, написао је Прелец на друштвеној мрежи „X“.

(Зло)употреба институција

Ипак, за доцента Правног факултата Универзитета у Северној Митровици Душка Челића „меко етничко чишћење“ није права реч.

Као много погоднији наводи термин „систематска дискриминација“.

„Не бих назвао политику Аљбина Куртије политиком меканог чишћења. То је сувише благо речено. Није реч о меканом етничком чишћењу, овде је реч о једној систематској дискриминацији са елементима етничког прогона, па и са елементима апартхејда. Јер, ако ви имате да институције из Приштине селективно примењују право, у зависности од тога да ли је реч о Србину или о Албанцу или га уопште не примењују, ако имате злоупотребу институција какве су полиција, тужилашто, судови, ако имате један масован напад на имовинска права, на право на јавно изражавање и манифестовање, онда тешко да можемо говорити о некаквом меканом етничком чиштењу. Реч је овде о једној врсти веома, веома отворене дискриминације која све више личи на апархејд“, каже Челић у разговору за Косово онлајн.

Истиче да је Прелец у праву и да постоји јасна парарела положаја Срба на Косову након 1999. са положајем српске заједнице у Хрватској после рата 1995, посебно када је реч о имовинским правима.

„У Хрватској је више од 22.000 станарских права одузето Србима. Некакав сличан однос имамо када је реч и о имовини, становима Срба на Косову и Метохији. Сада видимо исто одузимање станарских права двоструким избеглицама у Лешку, у Лепосавићу. Упоређујући законодатство Хрватске са оним што условно можемо назвати законодатством у Приштини, можемо видети да постоји врста не само сличности, него и логистике када је реч о односу према Србима“, каже Челић.

Додаје да политички званичници Приштине никада нису прећуткивали да имају „саветодавне службе у Загребу“, а да се то данас види и на делу.

Упитан колико би формирање Заједнице српских општина поправило статус српске заједнице, Челић је песимиста. Тврди да формат који је договоре у Бриселу више нема „ту снагу и извршна овлаћења“ која би могла да пруже Србима сигурност и мир.

„Поготово у контексту овога што је Курти урадио последње две године. Дакле он је кроз систем, обесмислио потпуно систем локалне самоуправе тамо где су Срби у већини. Одузео им је добар део надлежности и један део надлежности злоупотребио на начин што су сада Албанци, албанска већина, на власти на северу у локалним самоуправама. Добар део институција, да не кажем највећи део, српских институција је затворио. Тај притисак се и даље наставља и чини ми се чак када би и овог момента теоријски гледано оживела та Заједница српских општина, она би сад већ, можемо слободно рећи, у овом часу била љуштура без садржине“, сматра Челић.

Решење види у изналажењу „суштинске аутономије“ за српску заједницу на Косову.

„Мислим да је крајњи тренутак да се изнађе неки нови механизам заштите колективних и личних права Срба на Косову и Метохији који би имао све елементе суштинске аутономије у односу на Приштини. Без тога, без аутономних српских институција на Косову и Метохији, Срби неће моћи да преживе овакву етноцентристичку политику Куртија, а бојим се ни било које друге будуће власти у Приштини“, уверен је Челић.

Привид суживота

Сарадник Центра за друштвену стабилност Срђан Барац каже да је најпоразније што се пред очима међународне заједнице одвија процес у коме се Србима онемогућава „чак и привид суживота или нормалног живота“ на Косову.

Отуда је, наглашава „меко етничко чишћење“ константа на Косову.

„У свакодневном животу се шаље порука да Србима неће бити омогућен нормалан живот. Еклатантан пример тога је када нашег матуранта кога у том дану весеља, поноса завршетка школе – важном делу живота, малтретира полиција. То није порука њему, то је порука свим Србима да никада неће ни привид нормалног живота бити могућ на Косову и Метохији“, каже Барац за Косово онлајн.

Сматра да је на Косову постала „константа“ да се Срби суочавају са „планом етничког чишћења“.

„Део плана етничког чишћења јесте да се једна по једна ствар искључује Србима и да им се на тај начин онемогући било какав привид суживота или нормалног живота. Затварање институција, упади у вртиће, школе… Све су то видови слања тих јасних порука шта је њихова намера и циљ и шта је доминантна политика“, прецизирао је Барац.

Сматра да је реч о конзистентној политици Приштине.

„Мењају се ту имена: Аљбин Курти, Вјоса Османи… може да буде неко трећи-пети, али суштина је иста. Они шаљу једну, конзистентну поруку Србима: ‘Ми ћемо наставити да вас протерујемо са овог простора’“, прецизирао је овај истраживач.

Решење је, уверен је, у промени приступа међународне заједнице проблемима са којима је српска заједница суочена на Косову.

„Да међународна заједница заиста жели могла би то да уради. Први одговор – ‘first responder’ требало би да буде Кфор, други Еулекс, а тек трећи Косовска полиција. То би био први пример где би међународна заједница заиста показала да ће се оно што пише у међународним споразумима и законима, повељама, али и уставима тих земља примењивати и на простору Косова и Метохије. То би био пример да може да се крене путем излечења“, сматра Барац.

Додаје да се на терену дешава супротно и да се Косовска полиција, како тврди, понашала без икаквих правила која су прописана за деловање служби безбедности.

„Понашају се као криминалци и на тај начин покушавају додатно да застраше Србе. Али опет имамо изостанак гласне, а камоли суштинске реакције међународне заједнице чиме би се нешто суштински променило на терену“, каже Барац.

Систем маргинализације

И историчар из Грачанице Александар Гуџић сматра да је последњих година на Косову на делу „стварање услова да Срби нестану“ и оценио да се „систем фантастичног апархејда доводи до савршенства“.

„Данас је на Косову створен систем фантастичног апартхејта. Систем дискриминације и маргинализације Срба доведен је до савршенства“, истиче Гуџић за Косово онлајн.

Коментаришући тврдње Прелеца овај историчар наглашава да има великих сличности између судбине Срба у Хрватској и на Косову.

„Ако себи дозволимо поређење са положајем Срба у Хрватској и положајем Срба на Косову, негде тај систем и уређење имају доста сличности. Дакле, да се створе услови да Срби практично нестану“, наводи овај историчар.

Ту тврдњу аргументује чињеницом да су у четири општине са већинским српским становништвом на северу Косова градоначелници Албанци, а да званична Приштина, позивајући се на прописе и законе, одбија да организује нов процес гласања.

Такву ситуацију пореди са периодом владавине Слободана Милошевића и односа који је тадашњи режим имао према албанској заједници на Косову.

„Дакле, данас Аљбин Курти, можемо рећи, ради све оно што је режим Слободана Милошевића радио Албанцима деведесетих година. И то је мишљење и Албанаца, не само Срба“, каже Гуџић.

Додаје да се то огледа и у чињеници да представници власти користе сваку прилику да отежају положај Срба на Косову.

Осим сличности са политиком Милошевића, однос према српској заједници на Косову, прецизира, може да се упореди и са потезима хрватског председника Фрање Туђмана.

„Има сличности и Прелец је у праву када каже да га Аљбин Курти, активни премијер, много подсећа на Фрању Туђмана. Туђман је деведесетих и двехиљадитих отежавао повратак Срба“, наводи Гуџић.

Појашњава да је кључна парарела у „списковима оптужница за ратне злочине“.

„Тога данас имамо и на Косову, спискове оптужница. Систем је успостављен тако да отежа и маргинализује Србе“, наглашава овај историчар.

Решење види у економском оснаживању Срба на Косову, али и инстистирању дипломатским средствима на поштовању закона.

„Треба инсистирати на дипломатским средствима, на поштовању косовске регулативе, косовских закона, али пре свега радити на економском јачању и оснаживању Срба. Треба учинити Србе економски независним, а самим тим и не толико рањивим, када је званична Приштина у питању“, сматра Гуџић.

Ђорђе Баровић