Политика, 14.10.2020, Краљево се сећа невино пострадалих у Другом светском рату

Краљево: Одвођење талаца на стрељање, 15. октобар 1941. године Фото: Народни музеј Краљево

Пре 79 година у Краљеву немачке окупационе снаге узеле су прве таоце, њих 1.736 којима се зна име и презиме, које су потом у ноћи између 15. и 16. октобра стрељали у знак одмазде због устаничке активности у околини града, односно како би се терором деблокирао град.

Два дана касније, те ратне 1941. године, заробљена је још једна велика група цивила која је, такође, стрељана на ливади у близини пруге на месту где се данас налази меморијални комплекс „Спомен парк” у Краљеву једном од првих градова у којем је извршено масовно стрељање и за шест дана убијено око 5.000 мушкараца, жена, деце и старијих особа.

Сваке године, 14. октобра, у Краљеву се присећају својих невиних предака, а ове године услед пандемије вируса корона то је учињено са мањим бројем званица и без школараца.

Након одржане комеморативне седнице, представници Града, Војске Србије, полиције, удружења грађана положили су венце на гробове у Спомен парку, а градоначелник Краљева Предраг Терзић посало је са тог места поруку мира са, како каже, страхопоштовањем и трудом да буду достојни наследници својих невино пострадалих предака.

„Не дамо вас забораву”, поручио је Терзић.

Градоначелник Краљева подсетио је за Танјуг да је октобра 1941. стрељан велики број радника Фабрике вагона, житеља Краљева, околних места, али и избеглица са подручја бивше Југославије, највише избеглица из Словеније.

„Овај дан је најтужнији у историји Краљева”, казао је Терзић и додао да је превише трагедија обележило град.

Много бола је протекло кроз Краљевчане, навео је Терзић након полагања венаца, наглашавајући да они опет иду уздигнуте главе у сусрет недаћама.

„Велика је то одговорност, велики је то задатак ступати после вас, непоклекнути пред животом, уписати се у наследнике вас који нисте поклели пред смрћу”, навео је Терзић и оценио да је тај ратни октобар 1941. године лекција из историје, људскости, храбрости, живота.

Терзић је казао да за оне који су „град у црно завили тог крвавог октобра” то је био само још један ратни дан, а то што су пострадали недужни цивили њихове метке није зауставило.

„Не желимо им зло, не светимо се, не кажњавамо, само се у Бога уздамо да ће прича о вама као херојима надживети и надвисити помињање њихових зверстава”, закључио је Терзић.