ИН4С, 13.6.2016, Протојереј Јован Пламенац: Римокатолички олтари на немањићким црквама реликти су окупатора

Двоолтарска црква Свете Текле, Спич (14.век) Фото: ИН4С

Парох барски, протојереј Јован Пламенац, казао је за портал ИН4С да цркве с два олатара у Сутомору не представљају никакве симболе заједништва и слоге локалних православаца и римокатолика, како се то често представља у јавности, већ је, тврди, у питању тенденција прекрајања истине и историје овог краја.

„Односи сутоморских односно спичанских православаца и римокатолика јесу традиционално добри и треба такви да остану, и они се огледају у пуном међусобном уважавању, женидбама, удајама, кумствима, пријатељствима, и то је веома похвално и значајно.

Међутим, два олатара на храмовима Свете Петке и Свете Текле нису никаква достигнућа заједништва  већ су придодати, католички олтари на њима манифестација и реликти насиља млетачких и аустроугарских окупатора.

Нису, дакле, те цркве грађене са два олатара како би неко неупућен могао да схвати  из пропаганде која има за циљ да негира српску и православну историју ових светиња“ – казао је Пламенац.

Угледни свештеник Митрополије црногорско-приморске подсјетио је да је посебно у вријеме Марије Терезије таквих примјера било и на подручју Далмације, у данашњој Хрватској, те Боке, гдје је, на примјер, на православној цркви у Рисну (иако је тамо живјела само једна римокатоличка породица) силом на срамоту додат католички олтар, који је касније уклоњен од стране нових окупатра, Француза, а на захтјев мјештана.

Циљ је, каже Пламенац, било најприје унијаћење па покатиличавање православних Срба, у чему се у значајној мјери нажалост и успјело, посебно у Далмацији, али и на подручју данашње Црне Горе, па тако и на подручју Спича односно Сутомора.

Стога се, нагласио је парох барски, не може говорити ни о каквим цивилизацијским вриједностима када се говори о православним црквама на којима су придодати римокатолички олтари много вјекова након што су оне изграђене. Има довољно других аргумената којима треба афирмисати слогу и заједништво двије вјере у Сутомору, закључује он, уз напомену да је даље фалсификовање историје немањићких и уопште православних светиња на овом подручју недопустиво.