Српски меморијал, Ipress Portal, Distrikt.rs, 2. 11. 2025, Од малог Париза до српског Вердена – На данашњи дан 1918, ослобођен Шабац у Великом рату

Шабац под освајачким аустроугарским хордама, август 1914, аустроугарска поштанска карта Фото: Политика, приватна колекција

Шабац је у Првом светском рату претрпео страховита страдања и крвожедну освету аустроугарске солдатеске због изгубљених битака на бојном пољу. Током Великог рата становништво Шапца је преполовљено, а град опустошен. Због великих страдања Шабац је одликован са три ратна ордена – француским Ратним крстом са палмом, чехословачким Ратним крстом и Карађорђевом звездом са мачевима. Крајем 19. и почетком 20. века познат као Мали Париз, у списима немачког путописца Феликса Каница, после великог пострадања је назван „српски Верден“. Други светски рат поново је донео нова страдања и огромне жртве становништва овом мачванском граду.

Искусио је и славу и проклетство живота на граници. Као погранични град до 1914. цветао је у предностима међународне трговине, у њега сливао финансијски капитал, почиње индустријска производња, развија се традиционална пољопривреда. Граде се велелепне породичне куће у центру града, летњиковци у околини, стилом и укусом који је диктирала тадашња Европа. Почетком века на улицама се може видети и неки аутомобил, град има чак 11 локалних листова и журнала, библиотеку, читаоницу, позориште од 1840, Музичко друштво,.. Окружна и варошка болница и апотека, постоје још од 1826. године, прве су у Србији; основна школа 1826. године, прва у Србији после турске власти а убрзо и гимназија…

Скоро идиличну слику предратног Шапца прекида страховита катастрофа оличена у Првом светском рату. Велике војне операције које су се током четири ратне године догађале на овим просторима, као и крвожедна освета аустроугарске солдатеске због изгубљених битака на бојном пољу, кулминирале су страховитим страдањем Шапца и његове околине.

Град је порушен, попаљен и опљачкан, села у околини такође. Народ, што побијен, што расељен, измрцварен и оболео, у великој материјалној беди, са болном радошћу дочекује слободу 1918. године. Ослобођен је 2. новембра 1918. године. Од предратних 14.000 становника, једва да је у животу остало 7000, а и број кућа је више него преполовљен. Непријатељ није поштедео чак ни шабачку цркву. Колика је утеха што се овај град опет издвојио у Србији, сада по страдалаштву, и по своја три јединствена ордена добијена за ратне заслуге: француски Ратни крст са палмом (1920), чехословачки Ратни крст (1925) и Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV степена (1934), приликом свечане посете краља Александра Карађорђевића граду.

После свог великог пострадања Шабац је назван, као пандан трагичном француском граду, „Српски Верден“.

Анри Барби, француски новинар и књижевник, ратни дописник француских журнала са српског ратишта за време балканских ратова и Првог светског рата, овако је видео разорени Шабац:

„Већ код првих кућа јасно је да је град разорен. У главним улицама, на којима се још виде барикаде које је непријатељ саградио од најразличитијег материјала: малтера, гипса, од кревета, намештаја, узалуд се тражи кућа која је остала нетакнута.

Кровови су пробијени и на њима је остала само понека греда, која нестабилно виси на деловима малтера. Разбуцани зидови личе на позоришне сценографије. Врата су изваљена; прозори разлупани и избачени из лежишта, нагињу се напоље и прете да ће испасти.

Све радње су испражњене и уништене. Све што није могло да буде понето, упропашћено је. У банкама, непријатељ је узео готовину, вредности, и уништио књиговодство. У школама, све је поразбијано. У апотекама, лекови, бокали, хемијски производи, стакленке, све је поразбијано и претворено у разливену прљаву скраму на паркету. У приватним кућама, све што није покрадено, избачено је на улицу или разбијено. Уништавајући бес Аустро-Мађара терао их је чак дотле да ломе стакла, цепају породичне портрете, прљају зидове, чак и плафоне, смећем и изметом!… Било је ужасно ово видети!“

Шабац разорен у Великом рату Фото: РТС, из збирке Драгана Петровића Из пламена у живот

„Шабац је био богат и важан град, метропола најбогатије области у Србији, Мачве, и средиште велике трговине воћем, вуном и свилом. Имао је 2.500 кућа. Неке су уништили топови; двоструко толико било је намерно спаљено, а у све је било проваљено и опљачкано. Човек је могао километрима да хода – свака је кућа била похарана. Освајачи су узели платна од лана, слике, дечје играчке и намештај – а оно што је било превише тешко и незграпно да би се понело, они су уништили секирама. Своје коње су смештали у спаваћим собама отмених кућа. У приватним библотекама све су књиге биле разбацане по поду у прљавштини, пажљиво покидане из својих корица. Нису овако поступили само са неким кућама – већ са сваком кућом! Било је ужасно ово видети“, навео је Џон Рид, амерички дописник из Србије.

„У недељу, 9. августа изнад Шапца ће се појавити први непријатељски авион, а већ 12. августа, у рану зору, аустријске трупе Шездесет друге бригаде Четвртог корпуса Друге армије, под командом генерал-мајора Данија фон Ђармата, почеће прелазак Саве код Дреновачке аде и у центар града стићи ће већ у подне.

Истовремено почиње и повлачење војске и цивилног становништва, а они који су у Шапцу остали, узалуд су кроз прозоре избацили беле барјаке јер ће се убрзо показати геноцидни карактер намера аустроугарске, која је желела не само пораз, већ и и економско и демографско уништење. Ово је нарочито уочљиво у периоду прве окупације Мачве и Шапца.

Одмах по заузимању града почеће хапшења, малтретирања, силовања и убијања цивилног становништва. По један митраљез постављен је на свакој раскрсници, а у центру чак четири. Својеврсни симбол страдања Шапчана постаће саборни храм Светих апостола Петра и Павла у којима су становници држани три дана без воде и хране на августовској врелини..,“ наводи историчар Бранислав Станковић, виши кустос Народног музеја у Шапцу, у студији „Страдање Шапца и Мачве у Великом рату“ (2021).

42. пешадијска (вражја) дивизија на раскрсници Шабац – Митровица – Богтић, 2. децембар 1914. Фото: Wikimedia Commons

„Убеђен сам да је број силованих жена и младих девојака веома велики, а судећи по ономе што сам приликом истраге видео, мислим да не грешим у констатацији да су у многим окупираним селима готово све жене, од најмлађих до најстаријих, силоване… (у Шапцу) Из хотела „Европа“ одвођене су у хотел „Казино“, а потом у цркву, где је било много људи… У цркви, иза олтара, официри су силовали девојке. За време бомбардовања жене су као живо месо избацивали на улицу како би могли да их погоде“, записао је швајцарски криминолог и форензичар Арчибалд Рајс, који је на позив српске владе дошао у Шабац и Подриње да забележи ратне злочине Аустроугарске војске.

„Привреда је била уништена, занатлије су остале без новца, иметка, јер у првој фази када су плави војници улетели, опљачкали су 2.000 кола имовине Шапчана, па у новембру 1914. поново. Порушене су скоро све јавне зграде: касарне, царинарница, општинска зграда, судска зграда, једна зграда Гимназије, црква и многе друге. Приликом повлачења 1918. године, непријатељ је срушио и гвоздени мост на реци Камичак“, објашњава историчар Небојша Цвејић.

„Три највеличанственија ордена које је Шабац добио за херојство и страдање у Великом рату, нестала су без трага. Данас се могу видети само њихове реплике у Народном музеју. Оригинали су нестали у Другом светском рату, када је Шабац поново претрпео страдање, јер и у овом рату, као и Првом, из овог краја крећу непријатељска дејства.

У току ратних операција у Другом светском рату, после пљачке и свих осталих недаћа дошло је до нестанка ордена и других вредних знамења“ каже Небојша Цвејић, историчар, за Дистрикт.

До 1914. године велики трговачки, финансијски и културни центар са око 14.000 становника, Шабац је крај Великог рата дочекао са упола мање становника, да би годинама касније у граду живело свега 1.300 становника.

Професор Шабачке гимназије Павле Поповић записао је тих дана у свој дневник: „Ко је видео Шабац, тај не може да прашта“.