РТ Балкан, 23. 5. 2023, Зоран Шапоњић: Порушена српска гробља и цркве су сведоци Куртијевог „међурелигијског склада“

Косово и Метохија: Задушнице на српском гробљу Фото: Србин.инфо

О каквом се „међурелигијском складу“ ради можда најбоље говори податак да је, не тако давно, само током мартовског погрома 2004. године, разрушено и спаљено најмање 35 цркава и манастира на Косову и Метохији

Премијер тзв. Косова Аљбин Курти навео је на Фејсбуку, а поводом Међународног дана културне разноликости да „Косово има изузетно културно богатство“, да „поштује културну разноликост“, „промовише историју и идентитет и подржава развој и мир“. Курти је, сем овог, у објави на друштвеној мрежи написао и да „Косово препознаје и цени културно богатство које има, као и његову улогу у промовисању основних људских права и слобода“.

Курти је поводом поменутог Међународног дана културне разноликости послао и поруке у којима говори о „међурелигијском складу“, „промовисању историје и идентитета“, а уз написано објавио је и више фотографија, поред осталог и православног манастира Грачаница на Косову и Метохији.

„Косово има изузетно културно богатство, разноликост тог богатства данас се изражава у виду материјалног и духовног стваралаштва, наслеђеног из наше прошлости. Користи за друштво од заштите културног наслеђа су бројне“, навео је Курти и додао да су многи културни и верски објекти обновљени, да се процес обнове наставља.

 

У Куртијевој објави је и констатација да се „наставља са ископавањима на нашим археолошким локалитетима“.

Иначе, објава Куртија у којој се говори о „међурелигијском складу“ на „Косову“, као и „поштовању културне разноликости“, „промовисању историје и идентитета“, дошла је само неколико дана након што је из Квинте стигло упозорење да косовске власти, ни после седам година од одлуке косовског уставног суда, који је утврдио да 24 хектара земље припада манастиру Високи Дечани, ту одлуку нису спровеле у дело и земљу вратиле манастиру.

О каквом се „међурелигијском складу“ и „поштовању идентитета и историје“, „поштовању културне разноликости“, ради на Косову, подсећају после објаве Куртија Срби са Косова и Метохије, можда најбоље говори податак да је, не тако давно, само током мартовског погрома 2004. године, уз хиљаду спаљених српских кућа, више хиљада протераних Срба, спаљено и уништено, разрушено најмање 35 цркава и манастира на Косову и Метохији.

Срби из Северне Митровице, 18. марта увече те године гледали су како се из јужног, албанског дела града извија високи црни стуб дима, био је то знак да је запаљена црква Светог Саве у Јужној Митровици, светиња стара више од 100 година. У пожару, изгорео је вредан иконостас, старе иконе, црквене књиге, свештеничке одежде. Црква ни до дан данас није обновљена, из црквене порте и даље се не чује звоно, јер је уништено у пожару.

У Приштини је 17. марта, после напада на зграду из „ЈУ програма“, у којој је живела већина преосталих пар десетина приштинских Срба, од 45.000 колико их је до рата било у главном граду покрајине, запаљена црква Светог Николе, а тридесетак Срба успело је, пошто је и зграда у којој су живели запаљена, да се склони у један стан, где су их заштитиле снаге КФОР-а.

 

Само неколико километара даље, у Косову Пољу истог дана спаљена је црква Светог Николе, као и црква Свете Катарине у селу Бресје. У центру Косова Поља, Албанци који су стигли аутобусима из Дренице, запали су и зграду основне школе „Свети Сава“, као и зграду општине и Дом здравља и више српских кућа. У центру Косова Поља полили су бензином и живог спалили мештанина Златибора Трајковића.

У Призрену, Албанци који су стигли углавном аутобусима из околних места спалили су на подручју града Саборни храм Богородице Љевишке из 12. века, цркву светог Спаса из 14. века, Саборни храм Светог великомученика Георгија из 19. века, цркву Светог Николе из 14. века, цркву Светог Гeоргија из 15. века, цркву Свете Недеље из 14. века, запаљен је и манастир Светих Архангела, монаси су евакуисани. Истог дана запаљена је зграда Богословије „Кирило и Методије“, зграда Епископије, у подруму зграде Богословије нађено је угљенисано тело Драгана Недељковића из Призрена.

Црква Пресвете Богородице Одигитрије (1315), инспекција комисије УНЕКО-а, фебруар 2003. Фото: Епархија КиМ, kosovo.net Под заштитом немачких снага КФОР-а, Шиптари су у лето 1999. Цркву експлозивом дигли у ваздух, посекли и повадили борову шуму у црквеном дворишту.

Истог 17. марта у Пећи су запаљене црква Светог Претече и црква Јована Крститеља, у Гњилану је демолирана црква Светог Николе. У Вучитрну је 17. марта око 16.30 запаљена црква Светог Илије, у Урошевцу на саборни храм Светог Уроша бачене су три бомбе.

У Ђаковици, Албанци су, пошто су претукли једног старца, кренули на српске цркве, цркву Светог Лазара, преостале звонике Саборне цркве Свете Тројици и цркву Успења Пресвете Богородице, коју су чували италијански припадници КФОР-а, јер је у порти живело пет старица, у ствари, једини преостали Срби у Ђаковици. Све цркве су у рушилачком походу спаљене.

У Ораховцу је спаљена црква Свете Недеље, запаљен је и манастир Девич, и то у присуству припадника КФОР-а, отворена је и оскрнављена гробница светог Јоаникија Девичког.

У Косовској Каменици запаљена је црква Светог Пантелејмона. У Штимљу је девастирана црква Светог архангела Михаила. У Обилићу запаљена је црква Светог Михаила.

Док Курти говори о „међурелигијском складу“, „поштовању идентитета и историје“, пре само пола године српско православно гробље у Витини на Косову и Метохији преименовано је на гугл мапама у – албанско. Иако се на овом гробљу вековима сахрањују само Срби – православци, на мапама ја освануо натпис „Varrezet Ortodokse Shqiptare“, преведено са албанског на српски – „Албанско православно гробље“.

По процени, подацима професорке Митре Рељић, по гробљима, по градовима, селима КиМ од 1999. године и доласка међународних снага на Косово па до данас порушено је више десетина хиљада српских споменика.

„Огромно српско православно гробље у јужном делу Косовске Митровице је уништено, и то сигурно 93 посто, а и даље се уништава. Слично је и у Гњилану, Ђаковици, Пећи“, испричала је недавно за РТ Балкан професорка Рељић.

Када говори о уништеним, девастираним српским гробљима по Косову и Метохији, професорка Рељић поред осталих, посебно помиње гробље у селу Тиштане код Гораждевца, близу Пећи, које је потпуно зарасло у коров, уништено.

„Милан Ивановић оставио нам је податак да је до овог последњег зулума тамо било око стотину споменика, старих, прастарих, то су били огромни крстови обрасли маховином. Кад сам обишла гробље, претпрошле године, 13. августа, од стотинак споменика само пар смо затекли на свом месту. Забележили смо много раскопаних гробница, а гробље је зарасло, тешко се види са пута. Када се ради о старим гробовима, они који их раскопавају, могуће, је траже драгоцености, а када се ради о новим гробовима КиМ, те гробнице ископавају да би извукли посмртне остатке Срба и разбацали их около. И то раде, то сам затицала на много локација. То ћете наћи посебно у Метохији, рецимо село Жаково, око Вучитрна, у селу Сига“, прича професорка Рељић.

Она је, каже, на много места по Косову и Метохији наилазила на гробља, а много је и оних која није видела, која су претворена у депоније смећа, поплочана, попут гробља у Ђаковици које је бетонирано и тамо сада одлажу грађевински материјал, старе тракторе, грађевинске машине, па ико не би рекао да је ту било гробље.

 

„Гробље у Великој Реци код Вучитрна уништили су тако што су навукли тоне шљунка преко, и оно се не види. Нека су преорали“, каже професорка Рељић.

Циљ уништавања српских гробаља на Косову и Метохи је јасан, наставља професорка, „да би затрли српске трагове, односно да поништили српски идентитет косовско-метохијског простора“.

„Као што сваки човек, појединац, колектив, има свој идентитет, тако и простор има свој идентитет. А тај идентитет простора обликује се захваљујући народу који најдуже на том простору живи, који у простор утисне свој белег. Према томе, циљ је да се поништи српски идентитет простора, јер, кад нестане гробаља, онда је лако казати да ту Срби никад нису ни живели“, речи су професорке Рељић која сада спрема друго, проширено издање књиге „Српска гробља на Косову и Метохији“.

 

На крају објаве на Фејсбуку а поводом Светског дана културне разноликости, Курти поручује „заједно ћемо осигурати да се наше културно богатство претвори у добробит наших грађана“.

„Остаје да видимо шта би то могло значити“, кажу наши саговорници, Срби са севера Косова и Метохије.

„Културни идентитет Срба на Косову и Метохији илуструје и преко 1.500 утврђених културних добара (манастири, цркве, гробља итд), која сведоче о вековном присуству српског народа и православне вере на овом простору и њихове материјалне и духовне културе, као дела укупне европске културне баштине настале у преплитању утицаја источне и западне хришћанске религије и културе. У периоду од 1999. до 2022. године на Косову и Метохији систематски је уништавано српско православно хришћанско наслеђе. То представља преседан у новијој историји Европе“, наводе поред осталог аутори Јово М. Медојевић и Саша А. Милосављенивћ са Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици у раду „Уништавање српских цркава и манстира на Косову и Метохији од 1999. до 2022. године: Културно-географске детерминанте“ који је објављен прошле године.

У раду је објављен и детаљан попис 115 цркава и манастира на Косову и Метохији које су срушене и девастиране од 1999. до 2022. године.