Вечерње новости, 1. 12. 2022, Обележје Србима страдалим у норвешким логорима: Иницијатива за подизање спомен-капела нашим сународницима на северу Скандинавије [Мапа]

Група логораша из Ниша градила је прву деоницу „Крвавог норвешког пута“ , Фото: Архива Нарвик центра у Хордленду / Вечерње новости

ПОСЛЕ великог успеха документарног филма „Логор смрти у Карашјоку“, који је приказао истину о страдањима Срба у норвешким логорима током Другог светског рата, српска дијаспора у овој земљи покренула је иницијативу да се подигну спомен-обележја у неколико градова Норвешке којим ће се одати почаст страдалима, а истовремено ће бити места где ће потомци моћи да им се поклоне и запале свећу.

– Иако у Ослу постоји спомен-обележје страдалим Југословенима, потомци страдалих српских логораша не скривају наду да ће ускоро на гробљима у Норвешкој, где су сахрањени њихови ближњи, бити изграђена обележја каква имају и други страдали народи широм света. Немци су, на пример, изградили капелу страдалим немачким војницима, стога сматрам да је време да и ми исто учинимо. Сигуран сам да ће норвешке власти разумети и одобрити изградњу капеле и крста на овим стратиштима – каже Бранко Димовић Димески, Србин са Косова и Метохије, који живи и ради у Норвешкој, а који је продуцирао документарац „Логор смрти у Карашјоку“.

Прошло је 80 година од страдања српских логораша у логорима у Норвешкој. Према подацима до којих је Димовић са сарадницима дошао, за време Другог светског рата у логоре у Норвешку интернирано је 4.049 људи из тадашње Југославије, а њих 2.398 никада се није вратило кући. Већина уморених, око 95 одсто, били су Срби. Најмлађи је имао само 12 година.

Мапу српских стратишта у пуном формату са навигацијом можете погледати овде

– У Карашјоку је, а то са сигурношћу можемо рећи на основу спискова норвешке службе за ратне гробнице, убијено око 350 Срба, више од 98 одсто од укупног броја. Вермахт је у септембру 1943. издао саопштење да је од 263 умрлих, 140 стрељано, а 123 преминуло од исцрпљености и болести. После рата убијени Срби су сахрањивани на више места у општини Карашјок – открива Димески.

Он подсећа и да је градоначелник Карашјока Свеин Атле Сомби, током посете Београду у време премијере филма, пристао да се на месту страдања подигне православна капела како би посетиоци могли да запале свеће и поклоне се сенима страдалих Срба. Осим тога, како тврди, постоји и спремност градских власти у Ботну (где је такође био логор) да се то исто учини.

– Разговараћемо и са надлежнима у Србији и сигуран сам да подршка неће изостати. Велики подвиг учинили су и Норвежани који су као деца за време Другог светског рата ризиковали своје животе хранећи и дотурајући помоћ српским логорашима – каже Димески, не скривајући радост што Србија и Норвешка имају добре односе и показују спремност да заједно раде на томе да се страдали Срби не забораве.

Старина Милорад Ћебић и Ранка Јоковић из Београда, који су ових дана посетили Норвешку и место где су њихови најближи страдали у логорима сахрањени, као и многи други потомци спремни су да помогну овај пројекат, јер је свима стало да се не заборави.

ИЗУЗЕТАН ПРИЈЕМ ФИЛМА

ФИЛМ „Логор смрти у Карашјоку“ имао је пет пројекција у Нишу и Београду и наишао је на изузетан пријем гледалаца и у Србији и у Норвешкој. Подржан је од Савеза српских удружења у Норвешкој, Црквене општине Свети Василије Острошки у Ослу, Амбасаде Србије у Норвешкој и Министарства одбране Краљевине Норвешке.

Ј. Стојковић