
Лесковац после савезничког бомбардовања, срушени хотел „Костић“ Фото: Архив Народног музеја у Лесковцу, Вечерње новости
ЛЕСКОВАЦ је 6. септембра 1944. године остао без најмање 2.000 становника који су, према проценама, страдали у савезничком бомбардовању центра града. Тачан број никада није утврђен, а историчари су, после много деценија од овог догађаја, пописали 819 имена погинулих Лесковчана. Бомбе су за собом оставиле пустош и многе породице завиле у црно.
Авиони савезничке алијансе су у бомбардовању, координисаним са Народноослободилачким покретом, уништили комплетан центар града. Порушено је око 1.800 објеката међу којима и 84 најлепших и највећих здања. Неповратно је уништена архитектура какве готово да није било у другим срединама некадашње Југославије укључујући и симболе Лесковца који је у то време био један од најразвијенијих градова у региону.
– Разарање је било такво да је град постао непрепознатљив. Под рушевинама је било новорођенчади, деце и много младих људи. Они чине половину имена погинулих које смо пописали. Град није личио на себе, јер је остао и без прелепих зграда Гимназије, Пољопривредне школе, Хотела „Костић“ и других репрезентативних објеката – испричао нам је историчар Верољуб Трајковић.
Тог дана, тачно у подне, зачуле су се сирене, док су прве бомбе пале на град осаманаест минута касније. Из 28 савезничких бомбардера, у пратњи 20 ловаца, бачено је чак 69 тона „тепих бомби“ којима је уже градско језгро сравњено са земљом.
Ни један град није претрпео овакво разарање, па се о операцији под називом „Недеља пацова“, после завршетка рата, дуго ћутало вероватно због тога што је до ње дошло уз знање и одобрење врха Комунистичке партије Југославије. Трагедија је дуго била у сенци књига о великим партизанским подвизима на југу земље.
Савезници и партизани су, пред бомбардовање града, наводно имали сазнања да је у њему око 20.000 бугарских и немачких војника, а циљ операције био је да се спречи повлачење Немаца из Грчке. Међутим, Лесковац је највероватније био „небрањени град“.

Лесковац после савезничког бомбардовања Фото: Архив Народног музеја у Лесковцу, Вечерње новости
– Нема поузданих података о броју непријатељских војника, али је чињеница да је Лесковац био изузетак у односу на друге градове по томе што је намерно бомбардовано уже градско језгро, па су цивилне жртве биле неизбежне. Одговорност за то лежи на руководству партизанског покрета, а посебно на Кочи Поповићу који је тражио бомбардовање и то не посебних циљева у граду, као у претходним захтевима, него града Лесковца уопште – наглашава Трајковић.
Савезници су Лесковац први пут бомбардовали 5. априла 1944. године, затим и неколико пута крајем јула, али је 6. септембра бомбародован најбезобзирније, веома разорно и сурово што га је учинило једним од најтрагичнијих у историји града на југоистоку Србије.
ПОЛАГАЊЕ ВЕНАЦА
Годишњица великог страдања Лесковца се последњих деценија обележава скупом крај спомен чесме где се минутом ћутања и полагањем венаца одаје пошта невиним жртвама бомбардовања, а трајно сведочанство о овом догађају је и књига „Савезничко бомбардовање Лесковца 1944. године – студија и документи“ коју су историчари Верољуб Трајковић и др Момчило Павловић објавили пре више од четврт века.
И. МИТИЋ









![РТС, 11.11.2020, Битка које нема у уџбеницима историје, а спасла је армију војводе Живојина Мишића [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2020/11/cemerno-kraljevo-rts-01-w-45x45.jpg)





![СРНА, 22. 6. 2024, Служен помен придворачким жртвама [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2017/06/kapela_kod_pridvoracke_jame-f-trebinje-live-45x45.jpg)


![НСПМ, 27.1.2021, Академик Предраг Пипер: Поводом изјаве председника САНУ о статусу Косова и Метохије: Срби би без косовског завета били само шодер за попуњавање рупа на путевима злочиначких цивилизација [ In memoriam ]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2021/09/akademik-predrag-piper-f-politika-porodicna-arhiva-w-45x45.jpg)





