Вечерње новости, 20. 10. 2024, Бивши заточеници логора Челебић о суђењу у САД крвнику Срба [Мапа]

Челебићи, хрватски и муслимански логор за српске заробљенике Фото: Вечерње новости, screenshot

БИВШИ логораши „Челебића“ који се налазио на подручју данашње Федерације БиХ, у којем су убијани и мучени припадници српског народа, сведочили су пред судом у Бостону у америчкој држави Масачусетс у предмету против Кемала Мрнџића, једног од команданата овог озлоглашеног гета. Мрнџић је ухапшен у априлу прошле године у САД, након што је откривено да је лагао о свом учешћу у рату приликом попуњавања папира за добијање америчког држављанства.

Мрнџић је дошао у САД 1999. године, како не би био ухапшен у БиХ, због кривичног дела злостављања заробљеника. Американцима је подвалио фалсификоване документе и 2008. године је чак добио и америчко држављанство. Али, накнадном провером документације амерички истражитељи су дошли до скандалозног открића да је Мрнџић био један од главних батинаша у логору за Србе, и за то су чак нашли и доказ у виду видео-касете где се на снимцима из логора налази Мрнџић.

Након што је ухапшен у први мах је негирао све оптужбе. Када му је пуштена касета, признао је да је он на снимку. И од тада су амерички тужиоци тражили српске логораше из „Челебића“ који би били спремни да дођу у Бостон и сведоче у предмету против њега. После више од годину дана, група сад већ седих глава, која је прошла Мрнџићеву тортуру, почетком октобра је отпутовала у Бостон на суђење. И први пут након три деценије виде крвника из Челебића, а који је био познат по батињању српских заробљеника.

На суђењу су откривени шокантни подаци да се он годинама у САД представљао као Србин! И све време вешто крио од људи право име и презиме. Чак је одлазио и на нека дружења са Србима. Кључна ствар на суђењу у Бостону је било да се потврди његов идентитет и да је био један од команданата у логору Челебић, где је пребијао затворенике. И то се и потврдило исказима логораша.

Наиме, Мрнџић који се налази у притвору од када је ухапшен у САД, покушавао је да увери судију и тужиоце да он никада није ушао у логор и имао контакт са логорашима, односно тврдио је да је стражарио испред логора!

Читава његова прича се срушила као кула од карата када су у суд у Бостону као сведоци ушли логораши који су прошли тортуру. Они су до у детаља описивали батине и мучења у којим је предњачио Кемал Мрнџић. Један од сведока се укључио и видео-линком јер није могао да дође и да буде у истој просторији са Мрнџићем.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде

– Док смо сведочили Мрнџић је био хладан као лед. Ни да се помери. Одмах смо га препознали кад смо ушли у судницу. Сад има више килограма него кад је био у Челебићима, али то лице никада нећу заборавити, ни ја, ни други логораши који су дошли са мном у Бостон – каже за „Новости“ Слободан Мркајић, један од сведока против Мрнџића.

Каже да је пред судијом, тужиоцима и адвокатима испричао све детаље мучења које је примењивао Мрнџић над српским логорашима у Челебићима.

– Мени је лично избио вилицу, сломио седам ребара. Терао да пијем мокраћу, ципеларио ме. Тукао ме док једем, па терао и мене и друге логораше да повраћамо шта смо појели. Везао нас бодљикавом жицом. Мрнџићу није требала наредба да нас туче, то је радио из личне потребе – каже Мркајић.

После сведочења Мркајића и осталих логораша судија је поручио да има сав потребан материјал и сведочења за доношење пресуде и да логораши могу ићи кући, а суд ће их обавестити о пресуди Мрнџићу.

– Очекујем да добије казну какву и заслужује. Да буде кажњен за све зло које нам је нанео у логору. Многи нису преживели батине. Они који јесу носе трауме за цели живот. Многи су због траума и преминули. Ми који смо остали живи, имамо обавезу према мртвима да се боримо за правду – поручио је Слободан.

Слободан каже да од последица батињања у логору има три бајпаса, шећерну болест и „сто других“, али да се ниједног тренутка није премишљао да ли да иде у Бостон и сведочи.

– Само сам чекао да видим Кемала. Да видим колико је сад храбар. Да ли је храбар кад људи нису везани и кад им пушка или нож нису под грлом – прича за наш лист Слободан.

Мркајић је у логорима за Србе током рата провео две године и осам месеци. Био је, како каже, у седам логора који су били под контролом такозване Армије БиХ. У мају 1992. године из логора у Тарчину заједно са својом браћом пребачен је у логор Челебић у Коњицу, где су преживели голготу и како каже ни сам не зна како су остали живи! Иако је део логораша одбио да сведочи, Мркајић каже да их у неку руку и разуме.

Он подсећа да је у логору, осим суровог пребијања и убијања, било и сексуалног злостављања мушких затвореника, уз разно и психичко злостављање где су људи просто пуцали од мучења.

– То су трауме за цели живот, тако да разумем и оне који не желе да се присећају ужаса који су преживели због Мрнџића и осталих крвника из Челебића – наводи Мркајић.

Слободан каже и да је у једном тренутку почео да губи наду да ће се појавити пред судом у Бостону јер, како каже, институције Републике Српске нису имале слуха за овај случај и да се помогне логорашима да оду у САД. Али, додаје, очигледно овај случај је веома битан америчком тужилаштву и они су га довели пред суд у Бостону и урадили све да српски логораши буду на суђењу Мрнџићу.

Пресуде

ЗА злочине у логору Челебићи пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију осуђени су Здравко Муцић, Хазим Делић и Есад Ланџо, док пред Судом БиХ траје поступак против лица оптужених за убиства, прогоне, силовање, затварање и мучење српског цивилног становништва на подручју Коњица. У околини Коњица од 1992. до 1995. године убијено је око 400 Срба, већином цивила, остатак становништва је протеран, а села су спаљена. Највећи злочин почињен је у селу Брадина, где је од 25. до 27. маја 1992. године побијено 48 цивила.

Убијено 400 логораша

У ЛОГОРУ „Челебићи“ током рата у БиХ одигравало се најзверскихе мучење припадника нашег народа. Логор је био у функцији 28 месеци, од маја 1992. до 6. октобра 1994. године. Овим логором су управљале јединице Хрватског већа одбране у БиХ (ХВО), а касније и муслиманске војне и полицијске снаге тадашње Републике БиХ. Кроз логор је прошло више од 700 српских затвореника, а у њему је убијено око 400 логораша.

С. Мишљеновић