Крагујевац: Изложба „Јасеновац, право на незаборав“ Фото: Вести, Хаџи Марко Вујичић
Професор др Гидеон Грајф, водећи светски експерт за Холокауст, налази се у Србији поводом отварања у Спомен-парку Шумарице у Крагујевцу највеће изложбе о Јасеновцу после Другог светског рата.
Истовремено, професор Грајф је промовисао своју тротомну монографију „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, капитално дело које се бави изучавањем догађаја у НДХ, а посебно најбруталнијој „фабрици смрти“. У разговору за „Вести“ овај стручњак оцењује да власти у Хрватској и даље покушавају да минимализују страдање Срба, Јевреја и Рома, а да је он, истражујући ову тему, досад добио 11 претњи смрћу и то из више земаља света.
– Прете ми ликвидацијом зато што, наводно, ширим мржњу према Хрватима и што доводим у питање њихов понос. Међутим, морам да кажем да добијам много више сасвим супротних порука и то посебно од Срба који ми се захваљују за оно што радим у њихово име.
Многи су запањени неким мојим открићима јер, нажалост, многи историчари нису урадили свој посао. Ево, прошле недеље ми је стигао мејл од човека којег лично не познајем, а изражава ми велику захвалност што се бавим питањем Јасеновца. Та подршка ми веома значи.
Зашто је за Вас била важно да истражујете догађаје у Јасеновцу?
– Историчаре по природи посла увек занимају теме које нису довољно истражене, то је за нас посебан изазов. Догађаји у Јасеновцу су баш такви, недовољно истражени. Било је потребно четири године веома интензивног истраживања да бих у томе успео, а сарађивао сам у том послу и с колегама историчарима из Израела, САД, Немачке, Норвешке, Италије, али и Србије, Републике Српске и Хрватске.
Невиђена крвожедност
Да ли сте се током тог истраживања запитали како је могуће да један народ, сада је већ 75 година, није сам истражио те догађаје?
– Наравно да сам себи поставио и то питање, посебно када сам открио колико је ова тема и даље тајанствено поље истраживања. То је и био кључни повод да сам себи кажем: „Урадићеш то“. Касније сам сазнао да је доста ствари прикривано у време владавине Тита како би се створио привид помирења међу народима.
Шта су факта када је реч о логору Јасеновац?
– То су ужасна окрутност, бруталност, апсолутно непоштовање људског живота. То су неспорне чињенице, а неспорно је и да се тамо догодио стравичан злочин праћен још стравичнијом крвожедношћу. Та крвожедност нигде другде није виђена. Када сам завршио књигу и размишљао о догађајима у Јасеновцу сетио сам се песме Пола Селана „Фуга“ у којој је певао о томе да су нацисти обожавали смрт. Али, проучавајући Јасеновац, схватио сам да су Хрвати народ чије је уметничко дело била смрт. Уместо да обожавају и клањају се животу, они су смишљали нове и нове начине да убију.
Није ли ова оцена ипак претеривање?
– Претеривање? Заиста не бих могао у било ком контексту да сматрам да је реч о претеривању или преувеличавању. Управо супротно. Премало је реченица да опишу праву слику, а Хрватска и даље покушава да ограничи сазнања о тим догађајима.
Ипак, и даље постоје сведочења тих људи над којима је почињен злочин, постоје документа и фотографије злочина. Шта ту онда може бити претеривање? С друге стране, уколико бисмо упитали жртву које више нема шта би највише волела, онда би без сумње одговорила да живимо и да причамо истину. Зато је важно да се не престаје са подсећањима шта су Хрвати урадили у Другом светском рату.
Срби, памтите!
Да ли је то зато што се Немачка суочила са ужасном прошлошћу, за разлику од Хрватске?
– И то је неспорна чињеница. Велика је разлика између Немачке и Хрватске. Немачка је одмах, посебно од 1952, била спремна да се суочи са свим злочинима, није чак ни покушавала да их порекне. Међутим, Хрватска чини све супротно и дан-данас. Али истина пре или касније увек изађе на површину и не може да се сакрије.
Колико је Србија закаснила у предочавању истине о Другом светском рату, а посебно злочинима у Јасеновцу?
– Можда јесте касно, али не и превише касно. Заправо, истина може да се и даље каже.
Која је ваша порука Србима?
– Моја порука је да не заборављате, да памтите!
Загреб лажира историју
Да ли сте упознати са званичном хрватском политиком која Јасеновац представља као радни логор са десетоструко мање убијених?
– Морате разумети да је за жртву која је настрадала потпуно неважна дефиниција начина на који јој је одузет живот. Али после мог истраживања догађаја у Јасеновцу био сам принуђен да ово место уврстим у ред концентрационих логора за истребљење.
Првобитно их је било шест: Аушвиц, Хелмно, Белжец, Мајданек, Собибор, Треблинка, а ја сам уврстио у ту групу и Јасеновац и Мали Тростенец у Украјини. Сви ти логори веома лако могу да се дефинишу и докажу као логори смрти, а Јасеновац је од свих њих био најокрутнији, најбруталнији и најстравичнији.
Није било притисака
Проф. др Грајф је председавајући Међународне комисије за Сребреницу коју је прошле године формирала влада Републике Српске са циљем да се истраже сви догађаји током рата око Сребренице.
Да ли је завршен прелиминарни извештај?
– Наш посао још није завршен и негде смо на половини посла. Због ситуације око ЦОВИД-19 били смо принуђени да се не састајемо, односно да све одложимо до даљњег. Очекујем да ће нам требати још неколико месеци како бисмо комплетирали наш посао и сачинили адекватан извештај.
Да ли је било покушаја опструкције или државних институција или невладиних организација?
– Не, нисмо имали никакве опструкције или притисака везаних за наш рад. Једноставно, ми смо потпуно независна комисија коју не интересује ништа друго него да дођемо до истине. Посебно није било притисака да свој посао не завршимо до краја.
Пре неколико дана је у званичном програму фестивала у Венецији приказан филм Јасмиле Жбаљић „Кво вадис, Аида“ који говори о Сребреници. Срби су ту поново лоши момци. Да ли сте гледали овај филм?
– Не, нисам чуо за тај филм, али претпостављам да је реч о стереотипу.
Ти стереотепи о Србима не престају. Може ли се та слика променити?
– Није добро што се и даље ствари посматрају кроз стереотипе. Зато је потребно што више објављивати и документовати истину и стално се борити за њу.
Ђорђе Баровић – Вести
