Хрватски усташки логори за Српчиће Фото: Колаж НСПМ
БЕОГРАД – Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић упозорава да сатирање Срба почиње уништавањем жена и дјеце и да је управо тако слабљен српски народ у БиХ током 20. вијека, чије су жртве у овим популацијама далеко веће него код других.
Број страдалих говори о стравичној погибији Срба
Он наглашава за Срну да је у току веома обимно истраживање о страдању српског народа у БиХ у 20. вијеку које је иницирао српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик.
Иванишевић наводи да су “досадашња истраживања потврдила да су након великих злочина почињених над Србима у два свјетска рата тамошњи муслимани стекли велику демографску предност”.
“Ваљда се, услед тога, сада појавила жеља за оснивање калифата и реисламизацију БиХ”, напомиње Иванишевић.
Он указује на чињеницу да је према аустроугарском попису становништва из 1910. године у БиХ било 826.000 Срба, а 612.000 муслимана, односно да су православни Срби имали релативну већину од 214.000 становника.
“Међутим, на крају 20. века, према попису из 1991. године, демографска слика БиХ радикално је измењена и Срби су у односу на муслимане постали мањина – према попису тада је евидентирано 1.905.000 муслимана, а Срба 1.370.000.
Муслимани су не само надокнадили мањак од 214.000 из 1910. године, већ су преко тога остварили вишак од 535.000”, прецизира Иванишевић.
Он је нагласио да чињенице непобитно доказују да је демографско снажење муслимана у БиХ условљено великим страдањем српске нејачи и Српкиња, прије свега у Другом свјетском рату, те да “није мало мајки које су убијене истовремено са двоје, троје, па и више деце”.
“Новембра 1964. године извршен је први званичан попис жртава Другог светског рата, а у списку са наведеним именима и личним подацима, који је објављен 1966. године, наведено је 647.000 држављана Југославије.
Њих 392.738 српске су националности, а ради се тек о 33,8 одсто од процењеног обима српских жртава у Другом светском рату”, наглашава Иванишевић.
Од четири страдале жене у Другом свјетском рату – три су Српкиње
Он посебно истиче да су, међу евидентираним жртвама, њих 152.686 или 23,6 одсто жене.
“Од 152.686 страдалих жена највише их је српске националности – 92.381 или 60,50 одсто. Свакако да не бисмо имали катастрофално велики број Српкиња страдалих у Југославији да није било масовног, геноцидног покоља над српским женама у БиХ”, наглашава Иванишевић за Срну.
Он у прилог томе износи чињеницу да је за БиХ евидентирано 59.000 убијених жена свих нација, вјера и националних мањина, а да “доминантну масу” чини 44.041 Српкиња.
“Овде је реч само о идентификованим жртвама чија су имена позната или о 33,8 одсто од укупно 130.299 стварних жртава женске популације српске националности у БиХ у Другом светском рату”, наводи он.
Сва даља поређења и подаци доказују непримјерено високе диспропорције и огромне разлике у обиму страдања женске популације осталих националних, вјерских или етничких група у односу на српске жртве.
“Од укупног броја убијених жена у БиХ стравично висок ниво, од чак 74,56 одсто или три четвртине представљају српске жене: наше мајке, сестре, супруге, унуке и баке.
Од четири убијене жене у БиХ три су Српкиње, а тек свака четврта није Српкиња, већ неког другог порекла, једном је то можда муслиманка или Ромкиња, други пут и најчешће Јеврејка, а веома ретко понека Хрватица”, наводи Иванишевић.
Он прецизира да је у евиденцији из 1966. године уписано 1.578 жена – жртава хрватске националности, 6.963 муслиманке и 5.844 Јеврејке.
“Поређења дата о обиму страдања жена појединих националних заједница – Срба, Хрвата и муслимана у БиХ су, неспорно, веома убедљиво сведочанство о зликовачком понашању фашистичких усташких, домобранских и осталих разнородних хрватско-муслиманских оружаних формација према српским цивилима”, напомиње Иванишевић.
Према његовим ријечима, то је у исто вријеме и убједљив доказ хуманог и витешког понашања српских устаничких оружаних формација према женама супротне, непријатељске – хрватске или муслиманске стране.
“Нису убијали муслиманске или хрватске цивиле само зато што су муслимани или Хрвати. Нису се светили цивилима ни за злочине које су над недужним српским женама и децом починили њихови очеви, браћа и мужеви. Српски борци и устаници су и у најтежим условима настојали и успевали да очувају своје ратничко, национално и верско достојанство”, наглашава Иванишевић.
Од 59.598 страдале дјеце у Другом свјетском рату, 45.536 Српске
Говорећи о страдању српске дјеце у БиХ у 20. вијеку Иванишевић је указао да је у вријеме Првог свјетског рата од глади у БиХ умрло 100.986 српске дјеце узраста до 10 година.
“Није много времена прошло, а уследио је Други светски рат и све се поновило. Поново су, али у овом рату још масовније, страдала српска деца и поново се о свему томе мало писало, а много ћутало. Српска нација у БиХ је десеткована и то се одразило на све сфере привредног, културног и духовног живота”, указује Иванишевић.
Он наглашава а су починиоци етничког и вјерског прогона били исти као и у претходном рату – “домаће муслиманско и хрватско становништво наклоњено окупаторима”.
“У БиХ је укупно евидентирано 59.598 страдале деце свих националности. Од тог броја је 45.536 искључиво српске деце или 77,7 одсто од укупног броја деце која су била жртве Другог светског рата. Уочљиво је да је то нешто више од броја страдалих српских жена”, наводи Иванишевић.
Он напомиње да је евидентирано 9.461 страдало муслиманско дијете, 2.298 јеврејске, 1.368 хрватске и 650 дјеце ромске националности.
“Поменути попис из 1964. године евидентирао је, као што је већ наведено, само 33,8 одсто процењеног броја српских жртава у Другом светском рату. То се односи и на страдалу српску децу.
Кад је 45.536 само 33,8 одсто онда коначан број износи огромних 134.722 укупно страдале српске деце у БиХ током Другог светског рата”, прецизира Иванишевић.
Уколико се броју страдале српске дјеце у Другом свјетском рату додају она страдала у Првом свјетском рату долази се до чињенице да је у 20. вијеку животе изгубило 235.690 српских малишана у БиХ.
Иванишевић наглашава да је данашња демографска катастрофа у БиХ добрим дјелом проузрокована злочинима над подмлатком српске нације у БиХ током двадесетог вијека.
“Циљ нашег истраживања био је само да се констатује обим страдања српских жена и деце, али се испоставило да је помор српских жена и деце проузроково велику промену националне структуре на штету српског народа на демографској карти БиХ”, каже Иванишевић.
