Наредба тзв. Кризног штаба општине Славонска Пожега о обавезној евакуацији 26 српских села Пожешке котлине, први пут после Другог светског рата Фото: Архива ДИЦ Веритас-а
Навршиле су се 34 године од присилне евакуације и убиства Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватској, а за тај злочин и етничко чишћење до данас нико није одговарао.
У чишћењу „непокорних“ села, укључујући неколико сусједних, према Веритасовим наводима, према још непотпуним подацима убијено је 71 лице српске националности, од којих су 42 старији од 60 година, међу њима и 34 жене.
Припадници Хрватске војске су након што је народ исељен опљачкали, минирали и попалили 616 стамбених и 590 привредних објеката, док су без кућа остала 1.492 лица.
Злочин и етничко чишћење, спроведени по писаној наредби државног органа, нико није одговарао пред домаћим ни међународним судовима, саопштено је из Документационо-информативног центра Веритас.
У децембру 2000. године из једне масовне гробнице у селу Шњегавић ексхумирано је 13 посмртних остатака, од којих је до сада 11 идентификовано као житељи Шњегавића и Вучијака Чечавског.
Од свих жртава, породице су до сада пронашле, идентификовале и сахраниле тек 27 посмртних остатака, док се још увијек на списку несталих воде 44 особе.
Веритас је подсјетио да су тачно у подне 29. октобра 1991. године, припадници хрватске цивилне заштите и полиције почели спроводити наредбу о евакуацији свих мјештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смјештених у Пожешкој котлини, подно Папука и Псуња, коју је дан раније донио Кризни штаб општине Славонска Пожега.
Према писаној наредби, коју је потписао Анте Багарић у својству предсједника кризног штаба, евакуацију је требало спровести у року од 48 часова, а у селима која је требало евакуисати живјело је, по попису становништва из 1991. године, 2.120 лица.
Један број старијих људи, који није хтио или могао, усљед старости и болести, да напусти своја села, страдао је приликом систематског паљења и минирања њихових кућа.
