За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 29. 3. 2023, У чијем је интересу родно осетљив језик: Бесмислени терор под маском бриге за равноправност полова
Са Катедре за српски језик поручили су заговорницима коришћења родно сензитивног језика да су се упустили у интервенцију у структури језика и нормирање нечега о чему појма немају Наметање родно сензитивног језика је потекло из Европске уније, али су чак и тамо послушали своју струку и одлучили да то остане…
Вести, 29. 3. 2023, Краду све српско!
Суочени са свакодневним провокацијама и страхом, Срби из енклава на централном Косову у последње време су на мети лопова који им упадају у куће и односе све што им дође под руку. Александар Гуџић, историчар из Грачанице, сумња да ће лопови бити пронађени, а да су напади на имовину и… Вечерње новости, 28. 3. 2023, ИДЕОЛОШКИ СРП И ЧЕКИЋ И ЗА СРПСКИ: На скупу о родно осетљивом језику најављена стриктна примена закона
Наша савест ни здрав разум не дозвољавају нам да се сложимо са употребом родно осетљивог језика. Он је створен под утицајем политике и идеологије, што је забрањено Законом о употреби српског језика и ћириличног писма, па за његову употребу постоје и правне запреке. Ово је рекао проф. др Виктор Савић,…
Јужне вести, 27. 3. 2023, Ниш и демонстрације 27. марта: како су се Нишлије супроставиле Тројном пакту и Хитлеру
Испред зграде Радничке коморе, демонстранти су изнели из радње Чеде Стаменковића, трговца, три бурета катрана и преко њих наместили осовину и све то спалили, желећи да симболично запале Осовину Рим-Берлин-Токио. Прошле су 82 године од како је због одлуке Југославије да приступи Тројном пакту, група официра извршила државни удар,… Погледи, Слобода, 27. 3. 2022, 27. март 1941: Шта се заиста дешавало? [из Архиве]
Зашто је један од најмудријих потеза српске елите икада – пуч од 27. марта 1941, и данас под сумњом? Оно што сви заговорници потписивања Тројног пакта, 25. марта 1941. у Бечу, понављају, то су изјаве званичника, немачких и југословенских, смишљене да би биле прихватљиве српском јавном мнењу. У оно време,…
Борба за веру, Печат, 25. 3. 2023, Гојко Рончевић Мраовић, преживело дете-логораш: Алојзије Степинац, надбискуп геноцида
Објављујемо протестно писмо Гојка Рончевића Мраовића, најстаријег преживелог детета логораша из Јастребарског, упућено Европском парламенту и водећој европској народној партији поводом одржавања конференције „Блажени Алојзије Степинац – сведочанство вере, истрајности и наде“ Европски парламент и његови посланици показали су спремност да подрже иницијативу хрватске парламентарке Жељане Зовко (ХДЗ) да… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 11. 8. 2022, Помен за 101 жртву усташког злочина у селу Чаваш
У селу Чаваш у Поповом пољу служен је парастос за 101 жртву масовног покоља које су усташе, на данашњи дан побиле и бациле у јаму 1941.године.
Међу жртвама злочина били су жене, старци и дјеца. Ријеч је о једном од највећих стратишта српског становништва у овом дијелу Херцеговине.
Тог 11. августа усташе су опколиле село и у зору је почео покољ. Након звјерског мучења побили су 101 од 150 мјештана села Чаваш, међу којима је било 55 жена и дјеце. Најмлађа жртва имала је само десет дана. Тијела страдалих бацана су у плитку јаму подно села.
У селу Чаваш, које је Дејтонским споразумом прип[...]
Танјуг, РТС, 10.4.2016, НДХ највећа гробница Срба – Јасеновац, највеће страдање Срба у историји
Пре тачно 75 година створена је монструм држава, држава злочина, која је превазишла све нацистичке снове о истребљењу других раса – рођена је НДХ, рекао је премијер Србије Александар Вучић на церемонији у Југословенској кинотеци. Премијер поручује: Не сањајте освету, већ живот.
У Југословенској кинотеци одржана је централна церемонија обележавања и сећања на невине жртве усташког погрома у нацистичкој творевини НДХ која је створена 10. априла 1941. године.
Вучић: НДХ највећа гробница Срба
Премијер Србије Александар Вучић рекао је обраћајући се присутнима у Кинотеци да је пре тачно 75 [...]
СРНА, 14. 5. 2023, Ђошић: Освијетлити истину о страшном злочину Бугара над Србима
Милорад Ђошић, приређивач и издавач књиге "Бугари у извјештајима Арчиблада Рајса 1915-1918", рекао је Срни да је рад на овом дјелу, које ће 17. маја бити представљено у Бијељини, започео у намјери да освијетли тај дио страдања српског народа који у јавности ван Србије, нажалост, углавном непознат.
Ђошић је навео да су Срби ријетко страдални народ, а да живјећи у "култури заборава" никад нису упознати са димензијама злочина који су починили Бугари на југоистоку Србије у Првом свјетском рату у намјери да Србе бугаризују.
"Насилна бугаризација становништва, хапшења, ликвидације, масовне деп[...]
Печат, 22.9. 2023, Владимир Умељић: О отвореној рани Србоцида и Јасеновца
Разговор са историчарeм, православним филозофом и књижевником Владимиром Умељићем о његовом новом научном делу, које ће у издању издавачке куће „Прометеј“, Нови Сад, бити представљено на предстојећем Сајму књига (недеља, 22.10.2023. у 15.00).
Ретко је у теоријским разматрањима тематизована чињеница да сви починитељи великих геноцида у Европи средином 20. века примарно припадају западној културолошкој традицији, коју је више од 1500 година битно детерминисао Ватикан, закључује наш саговорник – историчар, православни филозоф и књижевник, чије ће ново научно дело посвећено теми геноцида (издање [...]
СРНА, 17. 8. 2023, Велика улога Кола српских сестара у српском друштву
Веома је значајна улога Кола српских сестара у српском друштву, посебно у тешким временима, попут ратних деведесетих у Херцеговини, када су несебично помагале народу, речено је на вечерашњој свечаној академији "Диптих о милосрђу" у Tребињу, одржаној поводом 120 година од оснивања Кола.
Његово преосвештенство епископ диселдорфски и све Њемачке Григорије истакао је да је веома велики значај институције Кола српских сестара, које је увијек активно, нарочито у критичним временима и тамо гдје је српски народ угрожен.
Владика Григорије изјавио је новинарима уочи академије да је веома значајна [...]
