За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости.ба, 3. 4. 2023, Улице у Мостару и даље носе имена усташа
ШЕСТ улица у Мостару које су назване по усташким злочинцима из Другог свјетског рата и даље нису преименоване, иако је гласовима већине одборника Градског вијећа то наложено да се уради још средином прошле године. Иако су у јулу 2022. одлуку мостарског Градског вијећа о промјени назива улица које су именоване…
Вечерње новости, 3. 4. 2023, На данашњи дан 1915. умрла Надежда Петровић, лечећи српске ратнике у Ваљевској болници
СРПСКА хероина, велики сликар, хуманитарни радник и прва Српкиња ратни репортер умрла је на данашњи дан 3. априла у Ваљеву од тифуса, у трећем рату у коме је учествовала као добровољна болничарка. Одбила је позиве на конференцију у Риму и из болница страних мисија да би се вратила у град…
Глас Српске, 3. 4. 2023, Милан Кољанин, историчар, за “Глас Српске: Степинац је одавно средство за прање цијеле НДХ
У појединим европским земљама, већ извјесно вријеме, траје опасан процес релативизације и банализације злочина почињених током Другог свјетског рата, улоге нацистичке Њемачке, али и одређених историјских личности, а у чему све више и отвореније учествују поједини и утицајни западни медији. Упозорава на ово угледни српски историчар Милан Кољанин, који је…
Искра, 1. 4. 2023, Др Радомир Павловић: ДОК ЈЕ ГОРИО НА ЛОМАЧИ ПЈЕВАО ЈЕ СРПСКУ ХИМНУ – Мајор Коста Тодоровић
Српска историја препуна је примјера када су прави јунаци гинули на најхрабрији могући начин за свој народ. Један од њих је и мајор Коста Тодоровић који је жив спаљен на ломачи у Сребреници. Пркос и понос аустроугарском окупатору исказао је и у својим последњим тренуцима живота – док је горио…
Политика, 2. 4. 2023, Борба за информације
Књига Милана В. Терзића говори о томе да је британска влада имала велики утицај на информације које су размењиване између Југословенске владе у изгнанству, Драже Михаиловића и генерала који су се налазили у Египту О начинима на које је Југословенска краљевска влада после изгнанства 1941. године тежила да одржава везе…
Политика, 2. 4. 2023, Саво Штрбац: Степинац у европском парламенту
Ова конференција је првенствено у функцији предизборне кампање за идућу ’суперизборну’ годину у Хрватској (на реду су парламентарни избори за ЕУ, за РХ и председнички избори), а познато је да изборе у Хрватској добија она политичка опција која придобије гласове верника и ’бранитеља’, а за већину једних и других је…
Не заборављамо – Памтимо
Печат, 1. 3. 2024, Мирослав Стојановић: Генералово раскринкавање лажи – генерал Хајнц Локвај (1938–2016) Филм
Фаталне последице једне лажи: Агресија на Савезну Републику Југославију 1999. године почела је фабриковањем приче о Рачку (Вокерова фамозна интерпретација) и приче о (наводној) хуманитарној катастрофи на Косову и Метохији (коју су посебно сумануто експлоатисали немачки министри Шарпинг и Фишер), што се углавном одавно зна, док је мање познато да је раскринкавање те лажи почело заслугом једног Немца (сада почившег) бригадног генерала Хајнца Локваја
У данима (пре)пуним историје, и њиховим округлим годишњицама (четврт века) с фаталним последицама по нашу националну судбину (фебруар с фамозним Ра[...]
Глас Српске, СРНА, 23. 7. 2022, Ни послије 23 године нико није одговарао за убиство српских жетелаца
БЕОГРАД - Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије указала је да ни послије 23 године од убиства српских жетелаца у мјесту Старо Грацко, код Липљана на Косову и Метохији, нико од припадника такозване Ослободилачке војске Косова није одговарао.
“И данас, више од 23 године од успостављања протектората УН на Косову и Метохији на основу Резолуције Савјета безбједности УН 1244, на овој територији влада ’култура‘ некажњивости за злочине почињене над Србима, одсуство поштовања елементарних људских права Срба и одсуство суочавања са пр[...]
Вечерње новости, 28. 8. 2013, Остоја Милисављевић: Закон министра Будака
Незаобилазни Виктор Новак наглашава као неспорну чињеницу, да је сав високи и виши клер био обузет „фикс идејом да је Провидност одредила НДХ једну особиту мисију одбране западне цивилизације и римокатолицизма од православља“
НЕЗАОБИЛАЗНИ Виктор Новак („Magnum crimen“), Хрват, на основу многих аутентичних докумената, чињеница и својих личних сазнања као очевидац многих догађаја, нарочито из периода владавине тзв. Независне Државе Хрватске, наглашава као неспорну чињеницу, да је сав високи и виши клер, а великим делом и нижи слој хијерархије Католичке цркве у НДХ био обузет „фикс идејом да ј[...]
Вести онлајн, 30. 10.2020, Горњи Милановац: Град на ломачи
Један од најтрагичнијих месеци у историји Србије је октобар 1941. Тада се догодило масовно стрељање грађана и ђака у Крагујевцу. Исте године, 15. октобра, готово до темеља је спаљен Горњи Милановац. Овај датум је у аналима овог града, тада вароши изграђене 1853, уписан црним словима.
Прошле године је, у иначе бурној историји Горњег Милановца, трагични догађај први пут обележен на иницијативу групе милановачких интелектуалаца, међу којима је и Вањка Поњавић, новинар и публициста у пензији. То је учињено скромно, али довољно да се започне традиција коју треба да негују и следећа поколења.
[...]
Политика, 21. 10. 2023, Најмлађи српски солунац, Славољуб
Истрча официр и рече да породиљу уведу под шатор а војницима нареди да нађу нарамак сламе. Тако се код Скадра родило мало Српче
Чачак – Под кишним небом поред Скадра, средином јануара 1916. испили се малишан, по оцу Танасијевић, кумовском и поповом вољом Славољуб. Тог дана бејаше најмлађи српски Солунац, сркао је млеко ако му ко принесе а то се ретко збивало, кратко се с матером обрео на Корзици, дочекао да наши јунаци пробију Солунски фронт путујући у збегу за њима, а онда је мало, двогодишње Српче навек склопило очице 1918. у Ђевђелији.
Малишанова тетка по оцу Драгиња Танасијевић Пурић[...]
