Глас Српске, 3. 4. 2023, Милан Кољанин, историчар, за “Глас Српске: Степинац је одавно средство за прање цијеле НДХ

А. Степинац (крајње десно) на сахрани преседника хрватског Сабора Марка Дошена, септембар 1944. Фото: Wikimedia commons

У појединим европским земљама, већ извјесно вријеме, траје опасан процес релативизације и банализације злочина почињених током Другог свјетског рата, улоге нацистичке Њемачке, али и одређених историјских личности, а у чему све више и отвореније учествују поједини и утицајни западни медији.

Упозорава на ово угледни српски историчар Милан Кољанин, који је добар дио свог живота посветио изучавању Другог свјетског рат и мрачне историје НДХ. Како каже, приказивањем разних документарних програма, који се на баналан и површан начин баве ратном тематиком, гледаоци, поготово они млађи, могу стећи погрешан утисак о том мрачном добу.

– Поред тога, примјетно је и како се улога Црвене армије у овом рату све више маргинилузује. Праве се замене теза и ниподоштавање њихове улоге у борби против фашизма. Чак се толико далеко отишло од тога да се бољшевизам и фашизам, комунизам и нацизам, изједначавају и стављају у исту раван. Неке европске земље су чак то увеле у своје законодавство. Изгледа да неки покушавају писати неку нову квазиисторију, што уосталом последњих неколико деценија можемо видети и у суседној Хрватској, која никако не може да се помири са својом мрачном историјом из времена НДХ. Кажу да свака генерација пише историју, али то никако не сме бити на начин да се негирају или изврћу историјске чињенице. Не сме бити фалсификата – каже Кољанин.

ГЛАС: Како гледате на то што је недавно дозвољено да се у сједишту Европског парламента у Стразбуру, у срцу европске демократије, одржи конференција о надбискупу Алојзију Степинцу.

КОЉАНИН: Радило се о скупу који је имао једностран карактер. На њему нису били историчари који би аргументовано, а не аполегетски, изнијели другу стране приче о Степинцу. Ону мрачну. Они који га покушавају “опрати” свјесно заборављају на мноштво историјских чињеница и докумената, који недвосмислено указују на то да је Степинац био један од моралних ослонаца усташке државе, али и онога што је она тада представљала и радила на уништењу целих националних и верских група у тадашњој НДХ, у првом реду Срба, Рома и Јевреја, али и политички непожељних лица.

ГЛАС: Конференцију је организовала посланик ХДЗ-а Жељана Зовко. Шта се с овим жељело постићи, зашто је хрватској страни толико стало да канонизује Степинца, да ли се на тај начин покушава ревитализовати улога Католичке цркве у НДХ?

КОЉАНИН: Све ово је само део једног ревизионистичког таласа који траје већ неколико деценија, а посебно од деведесетих. Ти покушаји се своде на изједначавање комунизма и нацизма, те представљења Степинца као некаквог мученика, који је се противио нацизму, а настрадао од комунизма. То су основне тезе тих Степинчевих аполгета. И Стразбур, као место, није случајно изабран за овако нешто, јер се на тај начин желела послати једна шира политичка порука. У ствари, на све ово треба гледати као на нови покушај рехабилитације Степинца, па самим тим и улоге Католичке цркве у НДХ, али и као једну врста новог притиска на Свету столицу и Ватикан да се Степинац прогласи за свеца. То би онда довело и до релативизације усташких злочина, али и рехабилитације НДХ.

ГЛАС: Папа Фрањо није Степинца прогласио свецем, али да ли се то може промијенити након њега?

КОЉАНИН: Сигурно да може. Једну такву могућност никада не треба искључити. Дио хрватских политичара, историчара и црквених званичника на томе активно ради годинама. И то што је конференција о Степинцу одржана у Стразбуру, у Европском парламенту, сједишту европске демократије, говори колико су они озбиљни у својим намерама.

ГЛАС: Ко је уопште био Степинац, шта су ваша истраживања открила?

КОЉАНИН: Баш недавно сам у једном немачком окупационом листу из тог доба пронашао како га нацисти хвале. Степинац је до посљедњих дана постојања НДХ подржавао ову творевину. Чак се надао да ће доћи до сукоба западних савезника и Русије, што би онда, према његовом мишљењу, обезбедило да НДХ опстане. Он је несумњиво знао за злочине који се дешавају, али и за депортације у концентрационе логоре. Када бих морао да га само у пар речи опишем онда бих рекао да је Степинац био загрижени екстремни хрватски националиста и борбени црквени мисионар који је активно радио на томе да се створи велика хрватска држава са што већим бројем римокатоличких верника.

ГЛАС: Да ли је истина да је Степинац Србе називао највећом опасношћу за Хрватску и подржавао њихово масовно убијање, покатоличавање и депортацију?

КОЉАНИН: За њега је православље било највећи непријатељ, па самим тим и Срби. Хтео је да у потпуности уништи православну црквену хијерархију на просторима НДХ. А то је значило уништење СПЦ и српског свештенства, јер је то била, према његовом мишљењу, брана за покатоличавање православног живља. На том трагу је била и Католичка црква и усташка држава. Под претњом ножа читава села су прелазила на католичанство.

Они који га бране наводе како је у неколико наврата протествовао због масовних убистава Срба, али он то није урадио из сажаљења или самилости, већ због тога што су масовна убиства претила да угрозе његов пројекат прекрштавања. Значи, није се радило о хуманим побудама, већ практичним разлозима, јер је претило да дође до потпуног нестанка тих “будућих верника католичке цркве”.

ГЛАС: У Хрватској су све чешће и покушаји да се ревитализују и злочини у Јасеновцу и дјечијем логору Јастребарско?

КОЉАНИН: Политика има све већи утицај на историју, односно њено тумачење и писање. Потребан је већи дијалог, како би се сва отворена питања коначно решила, како поменута политика не би могла утицати на ревитализовање злочина. Не треба се играти са бројкама. Има и тамо, савјесних историчара, с којима треба сјести и разговарати.

Ватиканска грађа

ГЛАС: Прије пар година омогућен је приступ дијелу ватиканске грађе која се односи на период Папе Пија. Очекујете ли и да ова грађа расвијетли улогу Степинца током Другог свјетског рата?

КОЉАНИН: Ова историјска грађа Ватикана ће сигурно допринети томе, наравно под условом да сва документа буду доступна истраживачима. Велики број историчара већ ради на њој и видећемо шта ће на крају она показати те колико ће, у осталом расветлити и улогу Папе Пија у тим кризним и ратним временима

Вељко Зељковић