За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 6. 7. 2023, Опијело Ђорђу Михаиловићу на Зејтинлику – Чича Ђорђа ће покривати српска земља, три тегле стижу из Србије, Српске и Црне Горе [Филм]
Служењем опијела на Зејтинлику у Солуну данас је почела сахрана чувара овог српског војног гробља Ђорђа Михаиловића. Опијелу присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Селаковић, а у част чувара „Зејтинлика“ постројени су и српски градисти. Легендарног чича Ђорђа данас…
Стање ствари, Моја Херцеговина, 6. 7. 2023, Манифестација „Дани Николе Тесле 2023.“ у Србији од 8. до 11. јула
У организацији Теслине научне фондације манифестација у Београду (Коларчев народни универзитет), Сремској Митровици (Средња техничка школа „Никола Тесла“ и манастири Шишатовац и Петковица) и Шапцу (Научни парк) У организацији Теслине научне фондације из Америке и Србије (ТНФ) од 8. до 11. јула 2023. биће организована манифестација „Дани Николе Тесле 2023.“… Вечерње новости, 5. 7. 2023, Кардељ подржаво идеју о чистом Косову: Како је створена атмосфера за ликвидацију Срба – из Дневника академика Д. Медаковића
АЛБАНСКО руководство из јужне покрајане, охрабрено од Титовог уставотворца и идеолога, убрзано је „бруталним екцесима“ приступило ширењу систематског страха код неалбанског света и развијању осећања да су грађани другог реда и непожељни 4. јул 1981. КОМУНИСТ је, крајем јуна 1982. године, објавио делове стенограма са састанка Едварда Кардеља са… Вести, 5. 7. 2023, Антисрпска хистерија у Европи
Стравични притисци на “Вести” кулминирали су протеклог понедељка када је спречено да у Европи осване највећи део тиража на ћириличном писму. Да је реч о отвореној и оркестрираној антисрпској кампањи потврђује скандал на јубиларном 30. међукултурном градском фестивалу Дану странаца. На тој дводневној манифестацији у Фридрихсхафену на Боденском језеру у… Вечерње новости, 4. 7. 2023, Данас један, сутра седам, прекоксутра сви до један: Седница Светог архијерејског Сабора СПЦ 20. маја 1982. године – из Дневника академика Д. Медаковића
СВОЈ дневнички запис 13. новембра академик Дејан Медаковић почиње преношењем интегралног текста „Напади на српске светиње и православне вернике на Косову“ из Гласника Српске православе цркве, који је заправо саопштење Архијерејског сабора СПЦ, пред којим се „…руше у прах и пепео све лажне кулисе које су скривале подмуклу и свирепу…
Глас Српске, 5. 7. 2023, Обиљежена годишњица злочина у Загонима: Тужилаштво БиХ годинама нијемо
БРАТУНАЦ – У Братунцу је данас обиљежена 31 година од страдања 15 српских цивила у братуначком селу Загони које су убили припадници муслиманских снага, те је код централног спомен-крста на градском гробљу положено цвијеће и прислужене свијеће за покој душа настрадалих. Муслиманске оружане формације из Сребренице и сусједних села на…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 24-25. 4. 2021, Усташе су све у крв обукле: Деценијама затурено сведочанство књижевника Ћамила Сијарића о ужасима Јасеновца
СУДБИНА? Новинарски, проклети занат? Задатак који се не одбија и кад у такав полазиш, а не знаш да има и горег од пакла. То је да га преживиш и с њим живиш до краја. У тишини. У муци. У немоћи да повучеш уже звона.
У ових неколико реченица, трајао је и истрајавао Ћамил Сијарић, партизан и Танјугов ратни новинар, први који је крочио у ослобођени јасеновачки логор, крајем априла 1945. године. Имао је, тада, 31 годину живота и четири - ратног стажа.
Његови потресни записи чамили су у мраку готово четири деценије. Тада су се, удружени издавачи из сарајевског Ослобођења и приштинског Јединства, о[...]
САВО ШТРБАЦ: Бљесак
4. маја 2012. године
Прође и седамнаеста годишњица хрватског напада на Српску аутономну област (САО) Западна Славонија, изведеног 1. и 2. маја 1995. године, у вријеме када је та област била под заштитом мировних снага УН-а.
Када је ријеч о тој операцији, српска и хрватска страна се ни у чему не слажу. За Хрвате је то војно редарствена акција, чији је циљ био вратити окупирано подручје у уставно правни поредак РХ. Бљесак је величанствена сјајно обављена акција које се сјећамо с највећим поносом… Бљесак је уједно био и пријеломна тачка у Домовинском рату која је увјерила међународну заједн[...]
РТРС, 8.8.2021, Обиљежено 29 година од одбране Градишке од хрватске агресије
У Бок Јанковцу данас је обиљежено двадесет девет година од одбране Градишке од агресије Хрватске војске.
Код спомен-комплекса служен је помен и положени су вијенци.
Обиљежавању је, у име Владе Републике Српске, присуствовао министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Борис Пашалић, који је истакао да у Бок Јанковцу прије 29 година није одбрањена само Градишка, него и Република Српска.
Пашалић је поручио да не смијемо заборавити борце који су свој живот дали за одбрану Српске, али ни невино страдале жртве са ових подручја у Другом свјетском рату.
Он је нагласио да су Срби увијек[...]
РТ Балкан, 30. 9. 2023, На данашњи дан - Артиљерац Радоје Љутовац: Заслужан за прво обарање авиона у историји ратовања
Авион марке ’Ферман‘ над небом изнад Крагујевца Љутовац је погодио већ првим хицем из топа, који је био стари, модификовани турски топ, заробљен 1912. године.
Радоје Љутовац био је српски артиљерац, који је 1915. године топом оборио први непријатељски авион. То се сматра не само првим обарањем авиона изнад Србије, већ и првим обарањем једног авиона из топа. Љутовац се данас слави као родоначелник српске противваздушне одбране.
У Први светски рат је ступио 1914. године, а наредне године Љутовац је распоређен у допунски батаљон артиљеријског пука ’Танаско Рајић‘, где је доспео у специјалну[...]
РТС, 18. 6. 2024, На Мердару преузети посмртни остаци троје цивила убијених на КиМ пoсле доласка међународних снага
Представници београдске делегације Радне групе за нестала лица преузели су на прелазу Мердаре од делегације Приштине идентификоване посмртне остатке троје цивила српске националности, који су убијени у Урошевцу, Призрену и Приштини током 1999. године.
Посмртне остатке Момира Миленковића (47) из Призрена преузели су чланови његове породице, док су у име породица представници београдске делегације, преузели посмртне остатке Перке Младеновић (77) из Урошевца и Светислава Ђапа из Приштине.
Како је рекао шеф београдске делегације Радне групе за нестала лица на КиМ и председник Комисије за нес[...]
