За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 4. 11. 2023, Сина ми одвели, стан отели
У Специјализованом већу Косова у Хагу на суђењу Хашиму Тачију, вођи некадашње тзв. Ослободилачке војске Косова, сведок Предраг Дедић је рекао да је и његов син киднапован и убијен, али и да је био принуђен да прода свој стан. Затвор смрти Предраг Дедић је у процесу против бившег команданта… Вечерње новости, 4. 11. 2023, Др Никола Жутић: Хрвати присвајају српска етничка и културна знамења: Документарна сведочанства о народносној структури Боке
ПОДРУЧЈЕ данашње Црне Горе (са Боком) у историјској ретроспективи било је ослобођено присуства римокатолика Хрвата. Становништво римокатоличке вјере народносно је припадало корпусу српског, албанског и италијанског („латинског“) национа. Сјеме будућег хрватства засијали су српски мисионари (прозелите) римокатоличке вјере са подручја Црне Горе који су фанатично мрзили браћу православне вјере, нпр.… Глас Српске, 4. 11. 2023, Узнемирујуће сцене: Ратне заставе, униформе и повици „Алаху екбер“ [ФБ]
БОСАНСКА КРУПА, КОТОР ВАРОШ – У Босанској Крупи јутрос је обиљежена битка “Мостобран 94” уз повике „Текбир – Алаху екбер!“, а бошњачка удружења проистекла из претходног рата организовала су јуче „марш мира“ у мјесту Вечићи у општини Котор Варош током којег су продефиловали у маскирним униформама уз ратна обиљежја. Снимци…
Глас Српске, 3. 11. 2023, Србин осуђен на 15 дана затвора због крајишких пјесама
Хрватске власти ухапсиле су Србина Велибора Трипковића (32) због садржаја објављених на његовој приватној „Фејсбук“ страници, међу којима и српских крајишких пјесама, и по хитном поступку га осудиле на 15 дана затвора, изјавио је директор Информационо-документационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Трипковић, који има држављанство и Србије и Хрватске, а живи…
РТРС, Срна, 3. 11. 2023, Исписани усташки симболи на таблама у српским повратничким селима
Усташки симболи исписани су на саобраћајној табли у српским повратничким селима у Ливањском пољу, што је изазвало узнемирење малобројних мјештана. Мјештани српских села у Ливањском пољу јутрос су потврдили да су симболи исписани на табли на којима су означена српска села Богдаше, Врбица, Радановци и Бојмунте. Графити су узнемирили мјештане…
Политика, 21. 10. 2023, Каранско јеванђеље
Недавно, с уживањем, „Политикином Магазину” прочитао сам репортажу о манастиру Никољу у Овчару. У тексту се помиње и Никољско јеванђеље, али недовољно описано, јер није довољно публиковано. А ово јеванђеље заслужује да се о њему више зна. Кад је Вук Караџић 1820. године посетио Никоље, ту је запазио прекрасно јеванђеље,…
Не заборављамо – Памтимо
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 - Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе је српска влада систематски прикупљала податке обавештавајући јавност о бугарском кршењу међународног ратног права. Бројни извори о бугарским злочинима представљени су на Конференцији мира у Паризу. Ипак, на њ[...]
Политика, 25. 1 - 2. 2, Бранилац дисидената и борац за слободу адвокатуре - Кућа у којој живи дух српских мученика
Навршило се 50 година од смрти адвоката Слободана Суботића, некадашњег председника АКС, који је својим делима задужио ову професију и српски народ
Само неуки, неразумни људи – вели наш нобеловац Иво Андрић – могу да сматрају да је прошлост мртва и непролазним зидом заувек одвојена од садашњице. Истина је, напротив, да је све оно што је човек мислио, осећао и радио нераскидиво уткано у оно што ми данас мислимо, осећамо и радимо.
– Историја српске адвокатуре је низ прегалничких, храбрих и каткад страдалничких подухвата који су се низали један за другим у изазовним тренуцима. Тако се низала нис[...]
Глас Српске, СРНА, 18.9.2021, Обиљежавање одбране западних граница Републике Српске
НОВИ ГРАД - Служењем помена и полагањем вијенаца код споменика цивилним жртвама у населју Туњица код Новог Града данас је почело обиљежавање одбране западних граница Републике Српске и БиХ од хрватске агресије.
Вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, делегације Народне скупштине Српске, Трећег Република Српска пука Оружаних снага БиХ, као и организација проистеклих из одбрамбено-отаджбинског рата.
Од 10.40 часова у Новом Граду биће служен парастос код централног спомен-обиљежја погинулим борцима Војске Републике Српске, а након тог[...]
Политика, 14.7.2008, Милан Булајић: Стварне жртве, а не мит
У интервјуу „Четрдесет прва, година која се враћа” (6.јула) Славко Голдштајн, председник Жидовске опћине Загреб, понавља да „стручне демократске процјене говоре о 80.000 до 100.000 жртава” система усташких геноцидних логора Јасеновац и да је „данас то питање ријешено”, да „више са српске стране нема произвољног повећања броја жртава на 700.000”, „осим за неке политичаре, нарочито у Босни, који се још увијек неукусно играју бројем жртава”! С обзиром на то да је овај интервју објављен у ,,Политици”,не сме се оставити без одговора.
На највећем не само јасеновачком геноцидном, већ европском стр[...]
Политика, 12. 6. 2023, Прича из Великог рата - Ја сам, мајко, Живојин
„Добисмо брашно, порцију на три војника. На шаторском крилу закувасмо га кишом која лије као из бакрача. Вењом наложисмо ватру, запретосмо хлеб у пепео и задремасмо”, описао је ратник из Санковића код Мионице, страдање кроз Албанију 1916.
Чачак – Стојим пред својом кућом у ноћи, и стрепим. „Да ли су моји живи?” На мени француска униформа, шлем, карабин, две бомбе. Дрхтим али куцам на врата и чујем мајчин глас: „Ко је?” Војник, рекох, отвори. На прагу спазих мајку, три сестре и најмлађег брата. Сестра Зорка полете у загрљај, кличе: „Живојине, брате...” Пољубих мајку у руку и образ. Ноћас је [...]
