За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 12. 11. 2023, Срби у Томини узнемирени због изградње споменика
Бошњачке жртве којима се подиже обележје нису пре рата живеле у овом селу, нити су ту страдале Сарајево – Одлука локалне власти у Санском Мосту, општини која административно припада Унско-санском кантону у Федерацији БиХ, да у српском селу Томина подигне споменик бошњачким цивилним жртвама рата узнемирила је малобројне Србе повратнике…
Спутњик, 11. 11. 2023, Драган Крсмановић: Од свих чланица Антанте, само Србија има право да 11. новембар обележава као Дан победе [Видео]
Ударац које су Централне силе примиле на Солунском фронту био је кључан да би се 11. новембар догодио. Срби су тада одиграли одлучујућу улогу на светској позорници. Од свих држава чланица Антанте, једино Србија има право да тај датум обележава као Дан победе, сматрa војни историчар, пуковник Драган Крсмановић. Дан…
РТ Балкан, 11. 11. 2023, Милица Смиљанић, сведок злочина у Госпићу: Памтим страх и Станков укочени поглед док су га одводили
Два и по месеца из подрума нисмо изашли, присећа се Милица тешких дана у Госпићу у јесен 1991 године Сад, ових дана, када је почео овај најновији рат, када је на ТВ екрану видела колоне избеглица, рушевине, пуцњаву, рањенике, крв, побијену децу, Милица Смиљанић (74) сетила се подрума у Госпићу,…
СРНА, 9.11. 2023, Филм и споменица ’Осамдесет година ћутања‘ трајна успомена и опомена
Документарни филм и споменица „Осамдесет година ћутања“ остаће трајна успомена и опомена на оно што су усташе учиниле у Раковцу, у Јеловцима и околним селима паљанске општине, истакнуто је на вечерашњој промоцији на Палама, одакле су Срби упозорени да не буду склони забораву и да чувају сјећање на српске жртве.…
Српски меморијал, 10. 11. 2023, Предраг Р. Драгић Кијук: Конвертитско успење и суноврат – Огледи из омилитике
Ако су Хрвати школски пример политичког конвертитства, други пример форсирања секундарне, као једине, биографије посебно уочавамо у пројекту „Случај Сребреница“. Стереотип: муслимани – жртве, Срби – џелати, глобалисти су доследно градирали, не допуштајући објективније сагледавање процеса одумирања Југославије и изазвану трагедију сукобљених страна. Унапред исписан сценарио није допуштао да се… Вечерње новости, 9. 11. 2023, Српска војничка гробља, сведоци славе, жртве и херојства – Битољ
СВАКИ Србин и онај који се тако осећа требало би за живота да издвоји време и посети, како српске гробове у Битољу, тако и свако свето место страдања наше војске подно Кајмакчалана. Ове речи министра Николе Селаковића, који је са представницима Заједнице Срба у Северној Македонији посетио српско војничко гробље… Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 26. 11. 2024, У БАЗИ 35.000 СТРАДАЛИХ СРБА: Центар за истраживање рата, ратних злочина и несталих у Републици Српској направио највећу архиву о жртвама [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23317-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 26. 11. 2024, У БАЗИ 35.000 СТРАДАЛИХ СРБА: Центар за истраживање рата, ратних злочина и несталих у Републици Српској направио највећу архиву о жртвама [Мапа]
ТОКОМ рата деведесетих на територији БиХ, према попису који је сачинио Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Републике Српске, страдало је 35.042 Срба, као и несрба који су били пројугословенски опредељени и остали уз Србе. Од тога њих 3.460 су биле жене и 504 деца.
Како је за Новости потврдио директор Центра Виктор Нуждић, који је промовисао издавачку делатност ове институције у Народној библиотеци у Београду, као гост Музеја жртава геноцида, око 1.600 особа и даље се води као нестало, а за злочине почињене на Србима једва да је неко одговарао.
- Не умањујемо нич[...]
Глас Српске, 21. 6. 2024, Злочин на Миљевачком платоу некажњен 32 године
Навршене су 32 године од још некажњеног злочина Хрватске војске на Миљевачком платоу код Дрниша која је у зони под заштитом УН напала и убила 40 српских територијалаца, од којих је већина масакрирана након што су се предали, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
Уочи напада хрватска страна је од српске затражила суздржавање од евентуалних провокација због одржавања "Међународног фестивала дјетета", који је тог дана требало да почне у Шибенику, да би то исто јутро, 21. јуна 1992. године безобзирно напала српске положаје и заузела седам села.
Био је то први већи на[...]
ИН4С, 13.6.2021, Комеморација у Камничкој Бистрици Црногорцима, Бокељима и Херцеговцима умореним маја и јуна 1945.
У суботу 12. јуна 2021. одржани су у долини Камничке Бистрице, близу Љубљане, литургија и помен за душе између 3.500 и 6.000 жртава који ту леже, у шест масовних гробница, већ 76 година. Ријеч је о монархистичким борцима и људима придошлим са њима у збјегу из Црне Горе, Боке и Херцеговине, који су убијени након краја Другог свјетског рата
Долина Камничке Бистрице је једна од бројних локација на подручју Словеније, на којима се налазе посмртни остаци бројних припадника српског народа, бораца некомунистичких формација и чланова њихових породица, који су одлуком Јосипа Броза усмрћени без суда [...]
Вечерње новости, 15. 8. 2023, Предраг Р. Драгић Кијук: Ритуална убиства нису сметала Ватикану
САЛВАТОР ЛОИ, ПОТПОРУЧНИК италијанске војске у Лици (аутор књиге "Југославија 1941."), описујући стравично оргијање хрватских усташа у Грачацу, и убијање родитеља па деце, записао је: "Брујање и урликање задовољства пратили су тај срамни подвиг, јер у Хрватима људско није било ништа сем физичке фигуре" (Che nei croati di umano non vi era che la figura fisica, p. 71)
Марија Чизмак, затвореница у злогласној староградишкој Кули, испричала је, 1945. Јани Кох шта се дешавало са децом коју су усташе одвукле на таван: „Карамарко је их клао тако да је сваком заринуо оштрицу дубоко у грло, а набоден[...]
Глас Српске, 30. 7. 2025, Злочин на Петровачкој цести: ’Залијежем и када из авиона прскају комарце‘
Био сам проглашен и мртвим па "оживио" и ево ме још сам жив. Покушавам да избришем из главе те слике, али не иде. Не могу. Ја, и када из авиона прскају комарце, залијежем у свом дворишту. Остале су трауме и посљедице. Нестаће оног дана када заиста умрем.
Иза тих ријечи крије се лице Јована Пиплице, избјеглице из Доњег Лапца, који је пуком срећом преживио бомбардовање избјегличке колоне почетком августа 1995. на такозваној Петровачкој цести, трећег дана трајања "Олује".
Тих дана је дошло до масовног напуштања подручја некадашње Републике Српске Крајине. У налету хрватских снага војске и полиц[...]
