За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 18. 9. 2023, Диклић: Папа Пије XII и римокатоличка црва су све знали
Историчар Момчило Диклић је рекао за Срну да није изненађен открићем да је папа Пије Дванаести знао детаље о покушају нациста да побију Јевреје у Холокаусту још 1942. године, те навео да је Католичка црква све то знала, као и о злочинима Независне Државе Хрватске /НДХ/ над припадницима јеврејској, као…
Вечерње новости, 18. 9. 2023, ВАТИКАН БИО УПОЗНАТ И СА ЗЛОДЕЛИМА УСТАША У НДХ: Свештеници, блиски Папи Фрањи, о новооткривеним документима
ПАПА Пије XII морао је да зна за монструозне злочине над Србима у усташкој творевини – Независној Држави Хрватској. Поглавар Римокатоличке цркве за време Другог светског рата, баш као што је, како је управо обелодањено, био упознат са нацистичким злочинима и Холокаустом над Јеврејима, сигурно је био информисан и о…
Вечерње новости, 15. 9. 2023, Ја сам ти, дијете, живи споменик страдања и пркоса: Драгиња Балаћ, рођена у селу Јасеновац, преживела је логор
ИДИТЕ до краја пута који води до логора и споменика. Последња кућа је бака Драгина. Потражите је. Саслушајте је. Има много да каже. Овако нас је мати Марија, игуманија манастира Јасеновац, упутила према кући баке Драгиње Балаћ (92) рођене Кукић, једног од последњих живих сведока усташке фабрике смрти, пре 80…
Вечерње новости, 17. 9. 2023, Мог оца је спасло храбро српско срце: Тед Бифилд, син америчког ваздухопловца Флојда обореног 1944.
ДРУГИ пут сам у Србији решен да до краја забележим ратни пут, тачније спасавање мог оца Флојда. Када сам 2019. долазио на обележавање 75. годишњице мисије „Халијард“, у околини Ћуприје био сам у фамилијама три породице које су учествовале у спасавању оца те 1944. Обишао сам и винограде где се…
Спутњик, 17. 9. 2023, Чудо код Книна: Срби расути „Олујом“ подигли најскромнију ал најважнију кућу – свог великог учитеља
Доситејева камена кућица у Плавну сада је музеј, захваљујући мештанима овог села радутим по свету Мештани Плавна код Книна, расути после „Олује“, обновили су најскромнију, али најважнију кућу у свом селу, кућицу у којој је живео и прву школу држао велики српски просветитељ, реформатор и књижевник Доситеј Обрадовић. Срби које… Политика, 16. 9. 2023, Како је пробијен Солунски фронт: Јуриш у отаџбину и слободу [Мапа]
Навршило се 105 година од пробоја Солунског фронта, операције српске и савезничких војски која је пресудно утицала на завршетак Првог светског рата. Она је за последицу имала ослобођење Србије, Црне Горе и делова Аустроугарске у којима је живео наш народ. „Људи, Бугари беже… Беже Немци. Фронт је пробијен. Наша пешадија…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, РТРС, 15. 6. 2023, Тужилаштво БиХ слијепо за страдања Срба у долини Неретве; Помен убијеним Србима у Буни код Мостара
Tужилаштво БиХ заборавило је ратне злочине над Србима у Мостару и у долини Неретве, поручено је данас са обиљежавања 31 године од егзодуса српског народа са овог подручја када је убијено 431 лице, а више од 30.000 људи напустило домове.
Тим поводом служен је помен у Старој цркви у Мостару и бачено цвијеће у ријеку Буну. Цвијеће је положено и на Споменик слободе у Невесињу и спомен-костурницу, а званичне делегације су посјетиле спомен-собу.
Замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић рекао је да још много породица није пронашло своје најмилије и да се након више од три д[...]
![СРНА, 20. 8. 2023, Обиљежене 82 године од хрватског усташког терора у Заједницама [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15983-350x200-no.jpg)
СРНА, 20. 8. 2023, Обиљежене 82 године од хрватског усташког терора у Заједницама [Мапа]
У спомен-подручју Заједнице у Трнопољу код Приједора данас су обиљежене 82 године од усташког терора над више од 400 цивила, међу којима је била већина Срба.
Ријеч је о једном од првих стратишта поткозарског народа у Другом свјетском рату.
У Цркви Свете мученице Марине служена је литургија, а потом и парастос испред споменика усташким жртвама међу којима је, осим два Украјинца, већином српско становништво.
Међу живим свједоцима тих трагичних догађаја на овом подручју је Раде Радивојац /93/ који живи у Бањалуци и који сваке године у пратњи унуке долази на овај дан у Заједнице.
"Тешк[...]
СРНА, 4. 2. 2023, Правосуђе да покрене предмет о страдању Срба Мркоњић Града
МРКОЊИЋ ГРАД, 4. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У Мркоњић Граду се обиљежава Дан општине установљен као дан сјећања на 4. фебруар 1996. године када су се, послије петомјесечног избјеглиштва, Мркоњићани вратили на своја огњишта, а начелник општине Драган Вођевић апеловао је на правосуђе у БиХ да покрене предмет о страдању у овој општини и да се одговорни казне.
Поводом Дана општине данас је у Капели Светог апостола Марка служен парастос за страдале у одбрамбено-отаџбинском рату, након чега су делегације положиле вијенце код спомен-обиљежја масовне гробнице на православном гробљу, као и на централно споме[...]
Српско наслеђе, број 13, јануар 1999, Др Животије Ђорђевић: Подсећање на страдања у јасеновачком губилишту 1941 - 1945.
Један од преживелих логораша Јосип Ерлих сведочио је о Јасеновцу у Центру за истраживање холокауста при америчком колеџу Кингсбороу. Грозоте о каквима свет није никада чуо
ротекло је више од годину дана од када је, на званичном месту, по први пут у иностранству расправљано о логору Јасеновац као концентрационом логору. Од 29. до 31. октобра 1997. одржана је Прва међународна конференција о Јасеновцу у Центру за истраживање холокауста при Кингсбороу колеyу. Главни координатор ове Конференције о Јасеновцу био је проф. др Бари Литачи, професор европске историје на том колеџу, а домаћин конфер[...]
![РТРС, Срна, 4. 12. 2022, На Радловцу служен помен за жртве усташког терора [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11056-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 4. 12. 2022, На Радловцу служен помен за жртве усташког терора [Мапа]
Код спомен-обиљежја на гробљу Радловац у Прњавору служен је помен за 22 српска цивила из села Млинци, Парамије, Чорле, Гаљиповци и Срповци које су на данашњи дан 1941. године заклале усташе.
Према подацима Општинске организације СУБНОР-а Прњавор, најмлађа жртва је имала 17, а најстарија 49 година.
Радинка Живковић из Насеобине Лишње, чији је дјед Новак Симић из Млинаца такође звјерски убијен, изјавила је Срни да основне чињенице о овом монструозном злочину зна из прича свог оца.
- Усташе су током ноћи из села одвели мушкарце, Србе. Везали су их ланцима по двојицу, а они нису знали гдј[...]
