За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Спутњик, РТРС, 10. 6. 2023, Патријарх Порфирије освештао Спомен-капелу на Војном гробљу у Маутхаузену, присуствовао и Додик

Патријарх српски Порфирије освештао је Спомен-капелу Светих српских новомученика на Војничком гробљу у Маутхаузену на коме је сахрањено хиљаде српских војника и цивила. Одржана је и Света архијерејска литургија коју је служио патријарх Порфирије. Патријарху су саслуживали митрополити дабробосански Хризостом и црногорско-приморски Јоаникије, епископи браничевски Игнатије, брегалнички Марко, славонски Јован,…
РТРС, 10. 6. 2023, Обиљежена 31 година од злочина над Србима у Чемерну [Мапа]

Код Спомен-обиљежја у мјесту Чемерно код Илијаша служен је парастос за 32 српска цивила из овог села које су прије 31 годину на звјерски начин убили припадници такозване Армије БиХ. Парастосу су присуствовали изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ Бошко Томић, предсједник Републичке организације заробљених, погинулих бораца и несталих…
Блиц, Танјуг, 9. 6. 2023, Министарство спољних послова Србије упутило протестну ноту: Изложба „Тесла и његов дивни хрватски народ“ дубоко увредљива и – мора да буде спречена

Институт „Диана Будисављевић“ и Министарство спољних послова Србије упутили су протестну ноту и чине све да спрече изложбу „Тесла и његов дивни хрватски народ“, планирану крајем године у Берлину, јер је сматрају дубоко увредљивом за све жртве геноцида у Независној Држави Хрватској (НДХ) и за све Србе, рекао је Срни…
Печат, 9. 6. 2023, Божидар Зечевић: Владика Николај по трећи пут међу Србима [II]

Први повратак нашег Светог владике догодио се у мају 1919. када је по тријумфу своје мисије у англосфери био хиротонисан за епископа жичког у Саборној цркви у Београду. Узлет пун славе за победничку Србију, чију је херојску епопеју Велимировић тако успешно промовисао у англосаксонском свету да га је начелник генералштаба…
Погледи, 21. 11. 2022, Милослав Самарџић: Операција Шварц (Битка на Сутјесци) према немачким документима [из Архиве]

После састанка са Хитлером, 3. марта 1943, Лер је и немачку Врховну команду упознао са планом за ”концентричан напад против Михаиловића под шифром `Шварц`” О припремама за операцију ”Шварц” (”Црно”, односно ”Црни план”), генерал Лер обавестио је Хитлера 3. марта 1943, за време посете његовом штабу. Као циљ операције Лер…
Епархија врањска, 8. 6. 2010, Др Славенко Терзић: Злочини бугарског окупатора у Сурдулици (1915-1918) из Архиве
