За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 13. 5. 2023, Владимир Умељић: Агресивна нетрпељивост немачких елита према Србима на крају 20. века
Немачке водеће елите су крајем 20. века врло консеквентно сатанизовале Србе и бавиле се интензивно „декултивисањем“ њихове културе, као и ревизијом њихове историје. То је припадало концертираној пратећој кампањи при слеђењу циља разбијања друге Југославије на српску штету и уситњавању српског националног корпуса на бројне националне мањине у новонасталим балканским… РТ Балкан, 14. 5. 2023, Зоран Шапоњић: Невероватна прича са КиМ: Отето читаво село код Вучитрна, узурпирана имовина свих Срба
Албанска породица из суседног села Kараче присвојила сву имовину свих власника имања села Мироче, које више не постоји на терену, јер су сви објекти разрушени, а њиве преоране, док међународне институције ћуте Село Мироче код Вучитрна више не постоји. Имовина свих власника је узурпирана од стране албанске породице из суседног… Политика, 13. 5. 2023, Помен Србима убијеним у логору у Земуну
На Земунском гробљу у Београду одржан је помен код споменика над масовном гробницом за Србе убијеним у логору Земун, односно Сајмиште од 1942. до 1944. године на територији тадашње НДХ-а. У гробници у логору Земун, односно Сајмиште, сахрањено је око 6.500 убијених. Према данашњим истраживањима у Прихватном логору Земун убијено…
СРНА, 14. 5. 2023, Ђошић: Освијетлити истину о страшном злочину Бугара над Србима
Милорад Ђошић, приређивач и издавач књиге „Бугари у извјештајима Арчиблада Рајса 1915-1918″, рекао је Срни да је рад на овом дјелу, које ће 17. маја бити представљено у Бијељини, започео у намјери да освијетли тај дио страдања српског народа који у јавности ван Србије, нажалост, углавном непознат. Ђошић је навео…
Спутњик, 13. 5. 2023, Живојин Ракочевић открива: Чуо сам од колеге фрапантну реченицу пошто су нас малтретирали Албанци…
„Колега Миленковић је млад човек који је готово одрастао у овом систему, али ми је после свега упутио једну реченицу, која је фрапантна: ‘Ово је највећи стид који сам доживео. Али, проблем је у томе што се стидим што сам малтретиран’“, наводи Ракочевић. Овим речима Живојин Ракочевић, председник Удружења новинара… Глас Српске, 13. 5. 2023, Служен парастос српским жртвама усташког покоља 1941. године у Глини
ГЛИНА – На православном гробљу у Глини данас је служен помен за више од 2.000 српских цивила које су звјерски побиле усташе у мају и августу 1941. године. Помену, које је организовало Вијеће српске националне мањине града Глине, присуствовало је више од 100 Срба, међу којима и предсједник бањалучког Одбора…
Не заборављамо – Памтимо
Стање ствари, Печат, 20.9.2021, Јован Б. Душанић: Три сведочења о страдању митрополита Јоаникија (Липовца)
едавно је устоличен нови митрополит црногорско-приморски Јоаникије (световно Јован Мићовић), па је то прилика да се подсетимо да се пре седам деценија, у периоду од 1940. до 1945. године, на истом трону Светог Петра Цетињског налазио митрополит-црногорско приморски Јоаникије (световно Јован Липовац) кога су нове комунистичке власти мучиле и (без суда) убиле у другој половини јуна 1945. године. Тачан датум убиства и место где је сахрањен остали су непознати.
Повлачење и одмазда
Митрополит Јоаникије (Липовац) уврштен је у Именослов светих Српске православне цркве као Свети свештеномуче[...]
![Вечерње новости, 20. 10. 2024, Бивши заточеници логора Челебић о суђењу у САД крвнику Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22742-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 20. 10. 2024, Бивши заточеници логора Челебић о суђењу у САД крвнику Срба [Мапа]
БИВШИ логораши "Челебића" који се налазио на подручју данашње Федерације БиХ, у којем су убијани и мучени припадници српског народа, сведочили су пред судом у Бостону у америчкој држави Масачусетс у предмету против Кемала Мрнџића, једног од команданата овог озлоглашеног гета. Мрнџић је ухапшен у априлу прошле године у САД, након што је откривено да је лагао о свом учешћу у рату приликом попуњавања папира за добијање америчког држављанства.
Мрнџић је дошао у САД 1999. године, како не би био ухапшен у БиХ, због кривичног дела злостављања заробљеника. Американцима је подвалио фалсификоване док[...]
Искра, 20. 5. 2023, Злочин у Крнићима
Крнићи некада општина у Срезу Сребреница која је укинута 1956. године дала је многа позната имена попут учитеља Драгутина Тошића који је ту радио од 1931. до 1941. а онда на почетку устаника у Другом свјетском рату именован за четничког команданта у овом крају. Из Крнића је и свештеник Блажић и први предсједник Среза Сребреница Сретен Јовановић. Из Крнића је и Милан Јовановић, учитељ и Ацо Тошић, учитељ и његов брат Ратко професор на Математичком факултету у Новом Саду. Из Крнића су и Милоје Симић и Драги Јовановић директори школа у Сребреници. И многа друга позната имена долазе из Крнића.
[...]
Политика, 5. 8. 2023, Озрен Милановић: Како је амерички „Сторм” постао хрватска „Олуја”
Кодно име „Сторм” смишљено је у Пентагону а Хрвати су потом користили превод те речи-ознаке, тако да да нису чак ни аутори имена те ратне операције у којој је учествовало око 1.200 плаћеника, махом Американаца
Навршило се 28 година од највећег етничког чишћења у Европи после Другог светског рата, а Олуја", злогласни поход америчких ваздухопловних снага, хрватске војске и полиције и Хрватског вијећа одбране (војска Хрвата у БиХ), страшни је злочин који није кажњен.
Мада то желе да сакрију од светске јавности, у операцији „Олуја” директно на терену, учествовало је око 1.200 плаћеника, махо[...]
Вести, 3.7.2017, Немачка: Косовски завет је наш знак
Представници цркве, државе и Војске Србије, заједно с народом поклонили су се у оснабричком Меморијалном центру, задужбини Срба који су на овим просторима преживели страхоте Другог светског рата и оних који су се непосредно по завршетку рата овде настанили, поклонили сенима свих српских страдалника од Косовског боја до данашњих дана.
После литургије у храму Светог Георгија, коју је служио владика франкфуртски и све Немачке Сергије са бројним свештенством, међу којима су били и садашњи парох оснабричке парохије, протојереј-ставрофор Маринко Рајак и два бивша, протојереј-ставрофор Јован Марић[...]
