За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 5. 5. 2023, СВЕТИЊЕ ИЗ ПЕПЕЛА: Чували стоку крај иконостаса
Манастир Велика Ремета на Фрушкој гори, задужбина краља Драгутина, у својој бурној прошлости доживео је голготу, велика страдања и разарања, а данас је храм за пример Можете ли да замислите како је, у олтару, крај иконостаса, неко направио обор за стоку! Несхватљиво, а тачно. Догодило се то Великој Ремети, једном… Политика, 9.5.2023, Саво Штрбац: Логори и коначишта
Хрватска је у програм овогодишње прославе годишњице операције “Бљесак” уврстила и отварање новоуређеног спомен-подручја “на месту бившег српског концентрационог логора ‘Бучје’” под покровитељством Министарства хрватских бранитеља, објављено је на интернет страници поменутог министарства, а пренели и сви хрватски медији. У својству изасланика председника хрватске Владе Андреја Пленковића, на отварању је…
Вечерње новости, 21. 5. 2022, ФЕЉТОН – Херојски подвизи пилота: Лет на Блиски Исток [из Архиве]
ВЕЋИНА југословенских избеглица која се повлачила из Грчке пред нацистичком офанзивом, није се домогла сигурног уточишта. Одговорност за њихову судбину представљала је предмет спора међу савременицима. Министар војни ђенерал Илић, у својим сећањима наводи број од око хиљаду људи у логорима јужне Грчке, као и то да је за трошкове… Политика, 8. 5. 2023, Живојин Ракочевић: Ђурђевдан у Призрену
Рано је јутро на Шадрвану, на продавници се диже гвоздена решетка. Остаци претходне ноћи просути по калдрми и главном градском тргу. Оријенталне кућице, међуратне средњоевропске фасаде, соцреалистичка зградица и споменик неког ОВК борца у ратничком покрету. Три ђака у оделима пролазе поред чесме, иду из Богословије у Саборни храм Светог…
Политика, 6. 5. 2023, Никола Милованчев: Земунски логор није се налазио у окупираној Србији, већ на територији НДХ
Као Земунцу, добро ми је позната земунска историја, посебно она 20. века, између осталог и непобитна чињеница да се од априла 1941. Земун налазио изван састава окупиране Србије, па самим тим ни земунски логор није био на територији Србије. То потврђује и енциклопедијска јединица ’концентрацијски логори’ Хрватске енциклопедије, коју издаје…
DIC Veritas, Portal Novosti, 6. 5. 2023, Spomen u Kolariću
Povjesničari Zatezalo i Dakić su došli do zaključka da je svaki treći stanovnik Korduna stradao u ratu i da je samo u proljeće 1942. pobijeno preko 3.600 stanovnika općina Vojnić i Vrginmost Vijeće srpske nacionalne manjine općine Vojnić organiziralo je komemorativni skup povodom stradanja 106 stanovnika Vojnića, Kolarića i tog…
Не заборављамо – Памтимо
![Српски Kозаци Благовести, Новости, 6. 11. 2019, Тито je прећутао злочине над Србима у Јасеновцу [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22408-350x200-no.jpg)
Српски Kозаци Благовести, Новости, 6. 11. 2019, Тито je прећутао злочине над Србима у Јасеновцу [из Архиве]
Шта је историја и где она почиње? Да ли је то сазнање да „стојимо на раменима“ оних који су живели пре нас, да ли је то свет који смо позајмили од предака, а дугујемо га потомцима?
Ко смо, одакле долазимо, куда идемо, ми овдашњи на овом узврелом Балкану, у вртлогу интереса и Запада и Севера и Истока и Југа, ми са нејасном будућношћу, проблематичном садашњошћу и (чак!) неизвесном прошлошћу. Канда смо заборавили да историја није нешто што пролази и да ће нам погледи ка светионицима прошлости, помоћи да боље видимо будућност. Јер, већ сутра, данас ће бити јуче.
Деценијама су нам историчари, нов[...]
Глас Српске, 10. 10. 2024, Сјећање казна за злочин у Пребиловцима
Да би памћење и култура сјећања били истинска казна од које се никакав злочин не може сакрити, свјетлост дана угледао је зборник радова о Пребиловцима “И испод сиве друге боје живе”, који на 502 странице доноси значајне податке о страдалничком селу у Херцеговини, историји, култури и Пребиловчанима који, ма гдје се налазили, ријечју, фотографијама и срцем подижу завичај из пепела.
Говорећи о овом, надасве јединственом дјелу, рецензент Сена Михаиловић Милошевић из Института за српску културу Приштина/Лепосавић рекла је за “Глас” да је сваки појединачни прилог у зборнику покушај намиривања дуга [...]
![Радио Костајница, 23. 2. 2023, Промовисан зборник „Кад прошлост проговори: Козара 1942-1922.“ [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12618-350x200-no.jpg)
Радио Костајница, 23. 2. 2023, Промовисан зборник „Кад прошлост проговори: Козара 1942-1922.“ [Мапа]
У Костајници је вечерас промовисан зборник радова "Кад прошлост проговори: Козара 1942-2022.“ у организацији Књижевне заједнице "Васо Пелагић" из Бања Луке и Народне библиотеке „Невенка Станисављевић“ Костајница.
На промоцији су говорили аутори Раденко Вујасин и Радоја Рацановић, а одломке из зборника читала је Свјетлана Ђуричић.
Вујасинов рад, објављен у зборнику, односи се на црквену општину Котор Варош и устанике из околних села.
„Дуже вријеме смо истраживали по архивима Србије, Републике Српске, БиХ и Хрватске и плод тог рада је зборник радова чији је основни циљ истина и отклањањ[...]
Srbi.net, 12.10.2020, Помен за 243 српска цивила убијена 1942. године у селу Кукуњевац
Веће српске националне мањине Липика, Месни одбор Кукуњевац и УАБА Липик-Пакрац одржали комеморативни скуп за жртве усташког терора из октобра 1942. године.
Комеморација и помен за 243 српска цивила, које су 11. октобра 1942. године у селу Кукуњевац побиле усташке власти одржана је у недељу, 11. октобра. Учесници комеморације и помена окупили су се испред срушене цркве и у колони се упутили на место тог страшног злочина.
Делегације су положиле венце на обновљено постоље са именима и презименима свих страдалника, њих укупно 667.
Венце су положиле делегације Пожешко-славонске жупаније, [...]
Искра, 20. 9. 2023, Злочин у Подравању
Подравање је симбол страдања Срба у Подрињу. Ни једно српско село у сребреничкој општини није доживело такве злочине и таква страдања, као Подравање. Ни једно српско село није имало такву судбину као Подравање.
Учесници злочина и 1942. и 1992. године су из истих фамилија и истих околних села који су извршили стравичне злочине над Србима из Подравања како 1942. тако и 1992. И жртве су исте, из истих фамилија. Ових дана се навршава 31 година од масовног злочина над српским народом Подравања, када су 24. септембра јаке муслиманске снаге под вођством кољача Насера Орића напале ово српско село, [...]
