За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, Митрополија, 27. 6. 2023, Битка на Брегалници – In memoriam
На данашњи дан, 27. јуна 1913. године након што је Бугарска због претензија према Македонији без објаве рата напала Србију и Грчку, чиме је почео Други балкански рат, краљ Никола упутио је прокламацију Дечанском одреду, формираном да пружи помоћ Србији у борби против Бугара. Командант црногорске војске, која је бројала…
РТ Балкан, 26. 6. 2023, Пробој „Коридора живота“: Међународна заједница жртвовала бебе, Срби се изборили за живот
На данашњи дан 1992. године извршен је пробој „Коридора живота“ у Посавини у Републици Српској, док су борбена дејства трајала све до 7. октобра исте године Међународно ратно и хумантарно право, обичаји рата као ни Женевске конвенције за Србе у Посавини нису важили када су у мају 1992. године хрватско-муслиманске… Спутњик, 25. 6. 2023, Пронашао земне остатке цара Душана, а онда их телом штитио од уништења: Ко је био Радослав Грујић
Свештеник и академик, човек који је пронашао земне остатке цара Душана и спасио мошти цара Уроша и кнеза Лазара пред налетом усташа, проф. др Радослав Грујић, после рата заборављен, сада је отргнут од заборава изложбом у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“. Више од 100 предмета – Грујићеви чланци, његове поклон књиге… Спутњик, 25. 6. 2023, Обележен Дан сећања на жртве Јадовна [Мапа]
Српско народно вијеће (СНВ) у Хрватској данас је организовало обележавање Дана сећања на Јадовно 1941. године. Комеморативни програм је почео на локалитету Шаранова јама, код Госпића, а реч је о једној од 19 велебитских јама у којима су живот изгубили бројни заточеници и жртве усташког режима. Дан сећања је обележен…
Глас Српске, СРНА, 25. 6. 2023, Братић: Први ратни злочини у Европи након Другог свјетског рата извршени у Словенији над припадницима ЈНА
Први ратни злочини на простору Европе након Другог свјетског рата извршени су у Словенији над припадницима ЈНА јуна и јула 1991. године, а некажњени поступци словеначког руководства били су матрица за сецесионисте Хрватске и БиХ што је довело до смрти више од 130.000 људи, рекао је у изјави за Срну…
Глас Српске, СРНА, 25. 6. 2023, Штрбац: Самозвана Хрватска православна црква јуриша на аутокефалност и имовину СПЦ
Предсједник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац сматра да је самозвана Хрватска православна црква /ХПЦ/ опасна по Србе и Српску православну цркву /СПЦ/, јер је ријеч о дугорочном пројекту, чији су главни циљеви добијање аутокефалности и поход на имовину СПЦ у Хрватској. Иако такозвана ХПЦ још није успјела да се упише…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 1. 5. 2024, Годишњица НАТО напада на аутобус Ниш-експреса: На 20 метара лежала је откинута рука детета
Напад на јарко црвено обојени аутобус десио се по ведром дану, пилот авиона мора да је видео шта гађа, од можда и 60 путника преживело је само четворо
Ракета испаљена са НАТО авиона преполовила је аутобус "Ниш-експреса" који је у том моменту био на мосту код села Лужане, на путу Приштина-Подујево. Сви путници у аутобусу у трену били су спржени, први који су стигли на место трагедије затекли су стравичне призоре, угљенисана и измасакрирана тела. Део спаљене конструкције аутобуса остао је на мосту, други је пао.
Други напад на мост десио се 50 минута касније док су на мосту били људи који [...]
СРНА, 20. 6. 2025, Пуне 33 године од некажњеног злочина над Србима на Миљевачком платоу
Навршавају се 33 године од некажњеног злочина Хрватске војске на Миљевачком платоу код Дрниша, која је у зони под заштитом УН напала и убила 40 српских територијалаца, од којих је већина масакрирана након што су се предали, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
У "Веритасу" истичу да је уочи напада хрватска страна од српске затражила уздржавање од провокација због одржавања "Међународног фестивала дјетета", који је тог дана требало да почне у Шибенику.
Међутим, баш тог јутра, 21. јуна 1992. године, хрватске снаге су безобзирно напале српске положаје и заузеле сед[...]
![СРНА, 21. 3. 2024, Промовисана књига Саше Димитријевића: Крвопад - поларно ходочашће [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19556-350x200-no.jpg)
СРНА, 21. 3. 2024, Промовисана књига Саше Димитријевића: Крвопад - поларно ходочашће [Мапа]
У Козарској Дубици промовисана је књига Саше Димитријевића, нишког новинара који годинама живи у Ослу, под називом "Крвопад - поларно ходочашће", која говори о прогнаницима из Краљевине Југославије на присилни рад у Норвешку од 1942. до 1945. године.
Tу су описане и фотографијама поткријепљене чињенице о концентрационим логорима из тог злог времена, те исписани подаци о свим страдалницима.
Мотив аутора да се одважи на рад на овој теми, да створи путоказ страдања српског народа у норвешкој хладноћи, био је приватне природе.
Димитријевић је новинарима синоћ у Народној библиотеци рекао д[...]
Вечерње новости, 30. 1. 2024, Добротвор из царског Призрена: Сима Андрејевић Игуманов, родоначелник српског задужбинарства - На данашњи дан
РАВНО је 220 година од рођења Симе Андрејевића Игуманова (1804-1882), великог српског добротвора. Остао је упамћен као један од првих задужбинара у области школства и народне просвете. Подигао је Призренску Богословију, а Београду је оставио једну од најлепших грађевина, Игуманову палату, смештену на крају Теразијског платоа.
Рођен је 30. јануара 1804, у Призрену, баш кад је Карађорђе дигао Србе на устанак. Његов отац Андреј био је врло богат човек али и велики патриота. Оставио је четири сина без ичега, јер је новац потрошио на куповину оружја за устанике. Због тога је Сима своје младе год[...]
![Глас Српске, 26. 11. 2024, Како су побијени чланови угледне србачке породице Стегић [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23323-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 26. 11. 2024, Како су побијени чланови угледне србачке породице Стегић [Мапа]
СРБАЦ - Сјећање на масакр који је почињен прије осам деценија над породицом Стегић из Разбоја биће сачувано од заборава захваљујући монографији о овом селу србачког публицисте Драгана Ђурђевића, која би наредне године требало изаћи из штампе.
До тада незапамћен злочин у србачком крају десио се крајем марта 1944. године, када је око стотину усташа изненада дошло у Разбој и опколило заселак Стегића ада на обали Врбаса, а затим масакрирало двадесет чланова ове угледне породице.
Ђурђевић каже да сви детаљи овог монструозног чина до сада нису били познати широј јавности, а пренијеће их међу к[...]
