За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 17. 3. 2023, Котор Варош: Представљена књига о страдању народа Козаре
КОТОР ВАРОШ, 17. МАРТА /СРНА/ – У порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Котор Варошу вечерас је промовисан зборник „Кад прошлост проговори: Козара 1942-2022″ који садржи стручне радове историчара и публициста из Републике Српске, Србије и Хрватске, те бројне фотографије и документе о страдању народа Козаре у Другом свјетском рату.…
ТДпортал.инфо, 17. 3. 2023, 79 година од злочина геноцида у Забрђу, списак убијене деце
Ускоро се навршава 79 година од огромног злочина – са елементом геноцида над мештанима села Забрђе од стране муслиманске СС Ханџар дивизије. Муслимани су у два дана 17. и 18. марта 1944, хладним оружјем, клањем, спаљивањем… убили око 240 мјештана овог села. Колике су размјере овог злочина говори чињеница да… Политика, 17. 3. 2023, Ми смо добре комшије, али не и браћа
У листу „Политика” 12. марта је објављен текст „Ми смо добре комшије”, који се бави историјатом добрих односа између Србије и Турске. Примери наведени у тексту су тачни и добро је подсетити их се. Међутим, није згорег да се присетимо објективније слике односа између Србије и Турске. Вазалство, које се…
РТ Балкан, 17. 3. 2023, Зоран Шапоњић: Годишњица погрома Срба на Косову: Кад су горели људи, иконе и цркве
У погрому над Србима, 17. и 18. марта 2004. године из својих кућа прогнано је најмање 4.000 Срба, 28 људи је убијено, 35 православних манастира и цркава је спаљено, уништено, оскрнављено, запаљено је и уништено близу 1.000 српских кућа Кад се 18. марта увече, с оне стране Ибра извио црни…
РТРС, Срна, 17. 3. 2023, Штрбац: Конференција о Степинцу почетак предизборне кампање ХДЗ-а
Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац изјавио је Срни, поводом конференције о контроверзном римокатоличком надбискупу Алојзију Степинцу, “Блажени Алојзије Степинац – свједочанство вјере, истрајности и наде”, у Европском парламенту 21. марта, да је идућа година у Хрватској изборна, а ова конференција практично почетак кампање ХДЗ-а. Штрбац је као посебно интересантно…
РТ Војводина, 17. 3. 2023, Деветнаеста годишњица великог погрома над Србима на Косову и Метохији
Пре деветнаест година, 17, 18. и 19. марта 2004. године, над Србима Косова и Метохије догодио се погром. Био је то други велики погром који су косовски Албанци починили над Србима Косова и Метохије, по агресији НАТО-а на Србију, односно СРЈ 1999. Током јуна 1999. године изгнано је приближно четврт…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 9.9.2021, Марш „Стазом егзодуса“ Срба са Возуће и Озрена
У Стогу код Возуће одржава се марш "Стазом егзодуса" у оквиру обиљежавања 26 година од прогона Срба из Возуће, насеља у долини ријеке Криваје и са јужног дијела Озрена.
Организатор је Завичајно удружење Завидовићана из Добоја. Предсједник Удружења Зоран Благојевић рекао је Срни да ће 14. годину заредом указати на страдања и звјерске злочине над Србима, послати поруку да се и даље трага за тијелима 129 несталих бораца и цивила, као и да злочинци морају бити кажњени.
Марш ће почети у 7.30 часова у Tумарама на Озрену, а учесници ће се кретати стазом дугом 22 километра.
Благојевић је иста[...]
Vesti online, 31. 1. 2016, Из пакла ме извукао преводилац Гестапоа
Прослављени београдски писац Филип Давид једном је написао да је "сећање страшније од сваког заборава". Али, Јосеф Жамбоки (83) не мисли тако. Сећање на једну од највећих страхота човечанства доживео је као личну мисију.
Овај угледни београдски Јеврејин, рођен као Јосеф Бен Аврам, инжењер индустријског дизајна, сарадник Меморијалног центра "Јад Вашем" и сведок пакла прогона Јевреја у Југославији посветио се сећању и опомени, захвалности и доброчинству.
На Међународни дан сећања на жртве Холокауста Жамбоки је родном Београду и својој земљи подарио гала концерт у Коларчевој задужбини под назив[...]
Политика, 23. 6. 2023, Србин у оку освајача
Стотину година после Великог рата наше Министарство културе омогућило је штампање збирке фотографија непријатељског официра Хинека Долежала из Моравске
Чачак – Мада ратну историју пишу победници, увек је мудро завирити и међу записе настале на другој страни фронта. Тако је ових дана светлост угледала велика збирка фотографија Хинека Долежала „Слике са балканског ратишта”, начињених на овим просторима у годинама Првог светског рата.
Дакле, ни стотину лета није непролазно време за овакву књигу: издавач је Међуопштински историјски архив Чачак (МИА), штампање је омогућило Mинис[...]
НСПМ, РТС, 24. 3. 2023, На данашњи дан 1999. пре 24 године, деветнаест земаља НАТО Алијансе, предвођених САД, отпочело је агресију на СРЈ која је трајала 78 дана
На данашњи дан пре 24 године почео је ваздушни напади НАТО снага на Савезну Републику Југославију. За 78 дана бомбардовања погинуло између 1.200 и 2.500 људи.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности Уједињених нација, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.
Након што је одлуку о неприхватању страних трупа[...]
РТ Балкан, 27. 12. 2022, Добојски логор - прво организовано масовно стратиште у Европи
Председник Републике Српске, поводом обележавања 107 година од интернације Срба у логор у Добоју, рекао да се никада не смеју заборавити геноцидне политике које су биле усмераване против српског народа
Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је концентрациони логор за Србе у Добоју, који су оформиле аустроугарске власти, први логор у модерној Европи 20. века у којем је од 1915. до 1917. године било заточено више од 45.000 невиних српских логораша, од којих 12.000 није преживело зверска мучења и злостављања.
"Тужна је чињеница да су жртве овог првог организованог масовног [...]
