За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Светигора, 13. 2. 2023, Представљање књиге о Благоју Јововићу одржано у крипти подгоричког Саборног храма
Представљање књиге о Благоју Јововићу одржано у крипти подгоричког Саборног храма: “Благоје Јововић је велики херој, толико комплетан човјек се рађа једном у животу!” У суботу 11. фебруара 2023. године са почетком у 19 часова одржано је представљање књиге Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини ауторке Марије Јововић, ћерке…
Вечерње новости, 4. 2. 2023, Академик Славенко Терзић: СРБИ ОСУЂЕНИ НА ЗАТВОРЕНИЧКИ ЖИВОТ: Оснивање Призренске лиге као избегавање казне за уништење хришћана у Старој Србији
ИВАН Степанович Јастребов је стигао у Призрен из Петербурга, преко Цариграда, 3/15. септембра 1879. године у вечерњим часовима. У инструкцији цариградског амбасадора кнеза Лобанова-Ростовског од 28. августа/9. септембра 1879. наглашено је да амбасадор очекује да га „на време и тачно“ обавештава о положају хришћана, о односу муслимана и раје и…
Политика, 11. 2. 2023, Бранко Пејовић: Рат је објављен или Беч блефира
Аустроугарска је 15/28. јула 1914. објавила рат Србији. Први дан рата „Политика” је у то доба овако описала: „Настало је мирно светло јутро. Гласови који су се тешком муком пробијали кроз телефонску жицу из Ниша били су сасвим повољни. Русија је примила да интервенише, сер Едвард Греј изјавио је у…
СРНА, 11. 2. 2023, Богослужење за Србе убијене у Ивањској и Пискавици [Мапа]
БАЊАЛУКА, 11. ФЕБРУАРА /СРНА/ – У Храму Покрова Пресвете Богородице у бањалучкој мјесној заједници Поткозарје почела је литургија у оквиру обиљежавања 81 године од покоља више од 600 Срба, које су усташе убиле у селима Ивањска и Пискавице. Након литургије биће служен парастос за убијене Србе, а након тога је…
Нишке вести, 10. 2. 2023, Одржана промоција књиге „Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915-1918”
Промоција збирке докумената „Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915-1918” у издању Српског културног центра „Ћирилица” из Београда, одржана је у Малој сали Дома Војске Ниш. О књизи су говорили проф. др Дејан Антић, историчар са Филозофског факултета Универзитета у Нишу, проф. др Милоје Пршић из Београда и приређивач Милорад Ђошић,…
РТ Балкан, 10. 2. 2023, Никола Врзић: Најугроженији народ у Европи
Какве везе има Бобан Ђузић из Могиле код Клокота са саботажом гасовода Северни ток Мало је пажње, и нимало реакција међу овлашћеним заступницима европских вредности и дежурним бранитељима људских права, изазвала вест да је косовска полиција поднела кривичну пријаву против двадесетогодишњег Бобана Ђузића из села Могила у општини Клокот. Ђузић…
Не заборављамо – Памтимо
Православље, 23.12.2013, Ненад Антонијевић: Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату
Нацистички геноцид над Србима
После Априлског рата 1941, споразумом фашистичке Италије и нацистичке Немачке од 23. априла 1941, Косово и Метохија су подељени између италијанског, немачког и бугарског окупатора,. Највећи део Косова и Метохије остао је под италијанском окупацијом и анектиран је „Великој Албанији“ краљевским указом и указом краљевског намесника од 12. августа 1941. (територија површине 8.900 км2, са 560.000 становника, укључујући плавску, рожајску и тутинску префектуру).
Призренска котлина, Метохија, централни део Косова, део Неродимља и Горњег Поморавља, Дреница, а од апри[...]
Завичајни музеј Градишка, Српска инфо, 5. 3. 2021, Краљевски пилоти на платну: Историјски подухват у Лијевчу ускоро на филму
Завичајни музеј Градишка у сарадњи са градском управом почео је снимање документарно-играног филма о пилотима, херојима Краљевског ваздухопловства који су прије 80 година, са аеродрома у Ровинама и Александровцу бомбардовали положаје Трећег рајха.
Током Априлског рата, наглашава историчар из Градишке Бојан Вујчић, пилоти Краљевског ваздухопловства су 1941. године, након њемачког бомбардовања Београда, полетјели са аеродрома у Лијевче пољу и узвратили по циљевима Трећег рајха у Грацу и Марибору.
– То је важан догађај о којем се овђе мало зна, осим у свједочењима старијих мјештана. Постоји мно[...]
СРНА, 10. 9. 2018, Возућа - Симбол страдања српског народа
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом поручио је да је Возућа симбол страдања српског народа у отаџбинском рату и захвалио свима који чувају успомену на њих.
Митрополит дабробосански Хризостом почео је служење Свете литургије у Цркви Светог Ђорђа у насељу Стог код Возуће поводом обиљежавања 23 године од прогона 1.920 српских породица са подручја Возуће, долине ријеке Криваје и јужног Озрена.
"Они који су храбри да њих забораве, немају велику будућност", поручио је митрополит Хризостом након што је у порти Цркве Светог Ђорђа у мјесту Стог у федералној општини Зав[...]
Политика, 9.10.2020, Момчило Павловић: На данашњи дан 1934. године у Марсеју је убијен краљ Александар
На данашњи дан, 9. октобра 1934. у Марсеју убијен је, југословенски краљ Александар Први Карађорђевић. Вест о погибији краља ужаснула је све Југословене. Земља је у жалости била последњи пут уједињена за мучки убијеним краљем.
Краљ Александар је најмање два пута ујединио готово све житеље Краљевине СХС. Женидбом са румунском принцезом Маријом, која је постала омиљена краљица Срба, Хрвата и Словенаца и други пут када је убијен.
Као што је 8. јуна 1922, својим венчањем и свадбеним свечаностима приредио осећај задовољства и одушевљења стотинама хиљада грађана из свих крајева краљевине прис[...]
ИН4С, Митрополија, 23. 1. 2024, Плава гробница - 1916. године у Крфском каналу почело сахрањивање српских војника - На данашњи дан
Послије натчовјечанских напора у албанским гудурама и додатне голготе од 160 километара пјешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нијесу појавили обећани савезнички бродови, војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености. Како није било довољно мјеста на Крфу и острвцу Видо, на које су пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да се сахрањују у море.
Према званичним али непотпуним подацима, јер сви умрли нијесу евидентирани, у Крфском каналу је сахрањено 4.847 српских војника и официра. Сви наши бродови који туда пролазе зауст[...]
