За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 24. 1. 2023, Марија Јововић, ћерка човека који је убио Анту Павелића: Мој отац није био терориста [Видео]
Навршило се тачно 100 година од рођења Благоја Јововића, човека који је извршио атентат на једног од највећих ратних злочинаца у Другом светском рату, усташу Анту Павелића. О Благоју Јововићу у Јутарњем програму говоре његова ћерка, Марија Јововић и Стеван Костић, аутор документарног филма „Благоје Јововић и Анте Павелић –…
РТ Балкан, 23. 1. 2023, Уместо наше свеће воштанице: ’Масленица‘ 1993. године – синоним српског страдања и слоге [FB, Twitter] Видео
Директор информационо – документационог центра „Веритас“ за РТ Балкан објашњава шта је долазак УНПРОФОР-а донео и колико је „заштитио“ Србе у Републици Српској Крајини Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. године, под кодним именом „Масленица“, извршиле агресију на јужне делове Републике Српске Крајине, настала у оквиру „Венсовог плана“, којим…
Политика, 23. 1. 2023, Обележена 81. годишњица Новосадске рације
НОВИ САД – Представници Града Новог Сада, Покрајинске владе и Скупштине, Војске Србије, Јеврејске општине Нови Сад, Матице ромске, амбасаде Мађарске и амбасаде Израела, као и представници потомака жртава, обележили су данас 81. годишњицу Новосадске рације. Како је саопштено из кабинета градоначелника Новог Сада Милана Ђурића, том приликом венци су…
РТС, Танјуг, 22.1.2023, Тридесет година од акције хрватске војске “Масленица”
Навршава се тридесет година од злочина које су починили припадници Хрватских оружаних снага на подручју Равних Котара и Малог Алана. За смрт и нестанак 348 Срба нико није процесуиран, подсећа Документационо-информативни центар Веритас. Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. извршиле агресију, под кодним називом “Масленица”, на јужне делове Републике…
Вечерње новости, 19. 1. 2023, Божидар Зечевић: ШТА НЕДОСТАЈЕ ФИЛМУ „ОЛУЈА“: Изостао је историјски контекст – нама треба још 10 таквих са све Туђманом, Готовином, хашким разбојиштем…
ФИЛМСКА КРИТИКА БИО је то велики масовни догађај прожет струјом поједначних утисака и сећања поводом страшног догађаја – колективног изгона целог српског народа са вековног огњишта, наочиглед целе „цивилизоване“ Европе. РЕТКО када сам видео дупке пуну МТС дворану прожету једним јединим осећањем колективне трагедије, једном једином емоцијом ојађене и дубоко…
Вечерње новости, 15. 1. 2023, САДИЗАМ НА ГОЛИ ОТОК УВЕО УСТАША: Историчар Мартин Превишић је први завирио у досијее Удбе са Голог отока
ИСТОРИЧАР Мартин Превишић, професор Филозофског факултета у Загребу, први је успео да завири у персоналне досијее Удбе са Голог отока. Паклено острво безбедњаци су називали Радилиште мермер, док је Радилиште 101 била чувена Петрова рупа, у коју је заточено 130 „најокорелијих ибеоваца“, који нису хтели да ревидирају ставове, цинкаре и…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 2.6.2018, Први светски рат: На Капији слободе
Знатан број српских војних меморијала и места страдања на тлу Грчке и Македоније, који су настајали до 1941. године, оштећен је или је срушен током Другог светског рата. У Грчкој има 17, а у Македонији укупно 34 српска војна меморијала, од чега је убедљиво највише оних из Првог светског рата и балканских ратова. Већину нагризају небрига и зуб времена
Кајмакчалан – У туристичком водичу за северну Грчку, уз одредницу Ворас, стоји објашњење да је реч о зимском (ски) центру на самој граници с Македонијом. За путнике намернике из Србије Ворас је последња станица пред успон на Кајмакчалан – Капи[...]
Вечерње новости, 1. 4. 2025, Докази у 133 документа довољни за истрагу злочина над Србима - Може ли наша земља да покрене поступке о злочинима у источној БиХ
ДОКАЗИ о злоделима над Србима скупљени у 250.000 докумената, од којих 133 доказују недела Хрвата и муслимана у источној Босни, довољни су да се покрене истрага о злочинима над српским народом.
У тим документима садржане су изјаве сведока, који су преживели масакре, и разни други докази прикупљени на терену, што је сасвим довољно за истражни поступак, поготово ако се зна да су бројни поступци против Срба вођени без истраге, само на основу лажних и изнуђених изјава сведока.
Ово за наш лист поручују адвокати који су бранили оптужене Србе и они који истражују судбину документације коју је скупио[...]
Последње речи јунака са Кошара: За ову земљу вреди умрети
Са родитељима Тибора Церне (20), чије ће херојско дело у борби бити заувек запамћено. Свесно се жртвовао, устао из рова као мета, да би саборци лоцирали непријатељског снајперисту
ОВЕ брезе засадио сам после 3. маја 1999. године. Тога дана смо, моја Ката и ја, сахранили сина. Заправо, засадили смо четири брезе. Све четири, уз темељ куће. Само је једна преживела... И, све мислим да је у њој живот нашег сина. Танан, треперав, чудесно леп, као што је и он био - говоре родитељи хероја са Кошара Тибора Церне, Ката и Јожеф.
Варош Дебељача, општина Ковачица. Кућа породице Церна је на крају места. К[...]
Политика, 5. 4. 2024, Четврт века од погрома Алексинца
Само 48 сати после мучког напада НАТО-а на СР Југославију и Србију у пролеће 1999. страдао је Алексинац.
Први разорни пројектили из авиона северне алијансе погодили су миран градић 26. марта увече, око 20.15 часова. Ракете су испаљене из авиона који је пре тога дуго злокобно надлетао Алексинац и који је погодио део градића разоривши и уништивши до темеља, претворивши у прах и пепео све у индустријској зони између ауто-пута Ниш – Београд и Јужне Мораве и центра варошице – Пољопривредни комбинат, главну аутобуску станицу, погоне конфекције, две ауто-школе, надалеко познати Мотел „Морава”... С[...]
РТ Балкан, 19. 3. 2024, 25 година од НАТО бомбардовања: Конференција „Од агресије до новог праведног поретка“ у Дому војске
Обележавање НАТО агресије 1999. године на нашу земљу је управо прилика да се поново сетимо свих њихових злочина и злодела и подсетимо јавност, посебно омладину, на страхоте и штету коју је агресија изазвала, као и последице од којих многе још нису саниране, оцењује некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић
Београдски форум за свет равноправних и ове, као и претходних година, обележава 24. март, дан када је 1999. године отпочела нелегална и злочиначка агресија НАТО пакта на Савезну Републику Југославију (СРЈ) и одаје пошту погинулим браниоцима отаџбине и цивилима.
Годишњица бом[...]
