За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 16. 1. 2023, Служен помен најмлађем погинулом борцу Александру Маслеши
ТРЕБИЊЕ – Најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде Војске Републике Српске Александру Маслеши данас је у Требињу служен помен чиме је обиљежено 28 година од његове смрти. Градоначелник Требиња Мирко Ћурић подсјетио је да је Маслеша био најмлађи борац Требињске бригаде, те да је учествовао у офанзивама са знатно старијим борцима.…
Глас Српске, 16.1.2023, Нека је на част онима који ћуте: 30 година од некажњеног злочина у Скеланима
СРЕБРЕНИЦА – Док је Републике Српске и њених институција, злочин у Скеланима неће бити заборављен, а српски народ никада неће престати тражити правду, поручено је данас у Скеланима код Сребренице гдје је је обиљежено 30 година од убиства 69 мјештана овог насеља које су побиле муслиманске јединице из Сребренице 16.…
РТРС, Вечерње новости, 15.1. 2023, Роман о судбини троје убијених сремских сликара
На крају алеје липа, поетични је наслов, а „Триптих о посљедњим данима“ – знаковити, али и информативни поднаслов још једне књиге настале „у копродукцији Београда и Мелбурна“, као плод заједничког рада Јелене Туцаковић, кустоса у Етнографском музеју у Београду и Бориса Трбића, драматурга, писца и предавача у аустралијским филмским школама.…
Глас Српске, 14. 1. 2023, Служен парастос за Србе убијене на „Крвавој литургији“ у Драксенићу [Мапа]
КОЗАРСКА ДУБИЦА- У Драксенићу код Козарске Дубице данас је обиљежена 81 година од страдања 208 Срба које су на Мали Божић 1942. године у цркви убиле усташе. Тим поводом у Цркви Светог апостола Марка у Драксенићу служена је литургија, а затим је на темељима старе конзервиране цркве служен парастос и…
РТС, 10. 1. 2023, Монографија Меморијалног комплекса „12. фебруар“ – прво бекство из нацистичког логора [Мапа]
Прво успешно бекство из неког нацистичког логора организовано је пре 80 година у нишком логору, некадашњем складишту Црвеног крста. Поводом годишњице, Народни музеј у Нишу објавио је монографију Меморијалног комплекса „12. фебруар“, аутора Небојше Озимића. Само пет месеци по оснивања, у нацистичком логору „Црвени крст“ у Нишу било је хиљаду…
Политика, e-Veritas, 8. 1. 2023, Саво Штрбац: Ћирилица у еврозони и шенгенском простору
Три дана пред улазак Хрватске у еврозону и шенгенски простор, Градско вијеће Вуковара донијело је одлуку о измјенама Статута Града чиме је брисана одредба о службеној употреби српског језика и ћириличног писма на подручју Вуковара, која је припадницима српске мањине давала право слободне употребе српског језика и ћириличног писма у…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, ДИЦ Веритас, 28.9.2020, Саво Штрбац: Постолујна времена: злочин у Вариводама
Неколико недеља пред годишњицу убиства деветоро мештана у Вариводама, телефоном ми се јавио Душко Илијашевић и сугерисао да се међу жртвама помене и његов стриц Илијашевић Угљеша (54), који је убијен око или истог дана када и његових деветоро комшија и чијег имена нема на споменику жртвама тога села.
Више детаља о убиству деветоро Срба у Вариводама: Јована Берића (75), Шпире Берића (55), Рајдивоја Берића (69), Марије Берић (69), Мирка Покрајца (84), Душана Дукића (59), Марка Берића (82), Милке Берић (67) и Јована Берића (56), побијених 28. септембра 1995. у њиховим двориштима, на праговима [...]
СРНА, 27.9.2016, Откривена спомен-плоча са именима 111 страдалих српских цивила
ТРНОВО, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У спомен-соби у порти цркве Светог Ђорђа у Трнову данас је откривена спомен-плоча са уклесаних 111 имена српских цивила страдалих током протеклог рата, међу којима је најмлађа жртва имала само 15 мјесеци.
Замјеник предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Горан Тимотија рекао је да је на спомен-плочи исписано 111 имена цивилних жртава, али да се прикупљају подаци за још страдалих који ће накнадно бити уписани.
Према његовим ријечима, најмлађа жртва на списку страдалих цивила је петнаестомјесечна беба, а најста[...]
ИН4С, РТС, 26.7.2018, Траговима предака у част сто година од пробоја Солунског фронта
Удружење „Отаџбина памти“ је, с намером да данашњим генерацијама младих предочи вредности које су наслеђе од предака, на аутентичан начин обележило сто година од пробоја Солунског фронта. Организовало је акцију „100 деце за 100 година“ и „100 километара гребеном за 100 година“.
Из целе Србије, стотину деце у пратњи родитеља упутило се стазама којима су прошли српски див-јунаци пре једног века. Пешачили су од подножја планине Ниџе до врха Кајмакчалан. Кретали су се линијама фронта и за три дана прешли више од тридесет километара.
Четрнаестогодишња Милица Митровић истиче да је било тешко р[...]
Политика, 3.7.2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (24) - Рад на аустријским фармама
Уз бригу за чланове породица у поробљеној отаџбини, праћење доступних вести с фронтова, активности у логору и рад на фармама, заточеницима Априлског рата су пролазили дуги заробљенички дани.
Тим речима, читалац „Политике” Растко Брајковић сумирао је и боравак свог прадеде Драгутина Селаковића (1900–1950) из села Сеништа на Златибору у два немачка сталага у Аустрији. Причом о свом претку, Брајковић је дао допринос нашем серијалу.
Према његовим речима, Драгутин Селаковић је Априлски рат дочекао као удовац (супруга Станка је преминула 1938. године) и отац четири сина и кћерке. Заробљен је к[...]
![Епархија зворничко-тузланска, 3.4.2021, Записи: Манстир Рожањ [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10358-350x200-no.jpg)
Епархија зворничко-тузланска, 3.4.2021, Записи: Манстир Рожањ [Видео]
Пројекат Записи Епархије зворничко-тузланске је замишљен као видео шематизам епархије у мисији ширења богоугодног и корисног садржаја на интернету. Мисија Цркве је свуда и увијек.
Видео записи су снимљени са благословом Епископа зворничко-тузланског г. Фотија и дио су дјелатности Информативне службе Епархије.
Тринаеста (13.) епизода МАНАСТИР СВЕТОГ ПРОРОКА ЈЕРЕМИЈЕ
Манастир је изграђен на мјесту гдје је некада постојао манастир из XIII вијека. Предање говори да је овај манастир грађен у исто вријеме када и манастир Ловница код Шековића.
Манастир је удаљен 13 километара од Прибој[...]
