За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 10. 8. 2023, Образован је онај ко има образа
Професор Радомир Јовановић из Жиче у писму за рубрику Међу нама, објављеном 22. јуна, пише: „Говори да бих те видео”. Човек мора да се послужи мислима Достојевског: Да ли ја то видим што други не виде, или други не виде оно што ја видим? Професор Јовановић из „Свете седмоврате Жиче”,…
Вести онлајн, Шаховски савез Србије, 10. 08. 2023, Преминуо Александар Матановић
Српски меморијал остао је без једног од својих иницијатора и оснивача, председника Оснивачке скупштине и једног од тек неколицине српских интелектуалаца који су од почетка признали и познали потребу да српске жртве у 20. веку буду (већ једном) трајно забележене подизањем достојног Меморијала српских жртава у 20. веку. – Да…
Глас Српске, РТРС, Срна, 10. 08. 2023, Ковић: Недостојно лицитирање бројем жртава Jасеновца; Београд да добије меморијални центар жртвама геноцида над Србима
БЕОГРАД – Историчар Милош Ковић оцијенио је за Срну да је на сцени државни ревизионистички пројекат смањивања броја јасеновачких жртава, односно директног порицања геноцида над српским народом који је итекако пустио корење у Хрватској и нагласио да би о Јасеновцу требало да говоре само достојни и позвани. „Може се само… Политика, 10. 08. 2023, Представљена прва студија о страдању Рома у НДХ
Резултати истраживања и паралела са Аушвицом у књизи Драгољуба Ацковића пружају недвосмислене доказе да је Јасеновац био најбруталнији логор смрти од осам колико их је постојало у Другом светском рату, нагласио је Гидеон Грајф У Кући ромске културе у Београду јуче је одржана конференција за новинаре поводом објављивања књиге „Самударипен…
Глас Српске, 10. 08. 2023, Све учесталије скрнављење православних гробаља у ФБиХ и Хрватској: Срби нису добродошли ни на Задушнице
БАЊАЛУКА – Све учесталије скрнављење православних гробаља у ФБиХ и Хрватској шаље јасну поруку Србима, а то је да нису добродошли па ни једном годишње да обиђу мјеста гдје почивају њихови најмилији. Рекао је то “Гласу Српске” предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић поводом најновијих вандалских…
Спутњик, 09. 08. 2023, Нанесите такве ударце да Срби практично нестану: Од „Олује“ прошао читав живот, рана не зацељује
На цести Петровачкој избјеглице и триста дјеце у колони. Над цестом круже грабљиве птице, туђински авиони, записао је давно Бранко Ћопић. Његови стихови који говоре о злочину почињеном за време Другог светског рата готово пророчки звуче као увод у документарни филм „Петровачка цеста“ редитеља Филипа Чоловића који је премијерно приказан… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 2. 11. 2018, У Шапцу памте зверства окупатора
Свечано обележен век од завршетка Првог светског рата. Сваки други Мачванин 1918. године није дочекао ослобођење
СВЕЧАНОМ седницом Скупштине града, Шабац је у петак обележио век од завршетка Првог светског рата после којег је добио и симболичан назив "српски Верден". На огромна разарања и цивилне жртве су подсетили др Сања Петровић Тодосијевић из Института за новију историју Србије, писац Александар Гаталица, који је за роман под насловом "Велики рат" добио награду часописа НИН, и др Ставрула Маврогени из Универзитета "Македонија" у Солуну.
Још једном се чуо податак да од 14.000 Шапчана,[...]
ИН4С, 19. 9. 2024, Битка на Мачковом камену: 110 година – На данашњи дан
Данас је 110. годишњица битке на Мачковом камену. Најстраховитији војни обрачун Срба и Аустроугара није пуно познат, нити му се придаје велика пажња. На Мачковом камену и околним положајима погинуло је 115 српских официра, а рањено 176 официра, међу којима и краљевоћ Ђорђе Карађорђевић. Преживело је једва 1000 српских војника…
Непун мјесец дана послије српске побједе у Церској бици дијелови Прве српске армије и Шеста аустроугарска армија су у Првом свјетском рату отпочели крвав бој на Мачковом камену, на планини Јагодњи у сјеверозападној Србији. Послије четвородневних борби без предаха, у к[...]
ИН4С, Митрополија, 19. 6. 2025, У Подгорици промовисана књига „Дјеца коју није волио свијет“ Бојана Вегаре
У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици у понедјељак, 16. јуна, одржано је представљање књиге „Дјеца коју није волио свијет“ аутора Бојана Вегаре.
Када је почео рат у Босни, Бојан Вегара је имао дванаест година и „Дјеца коју није волио свијет“ (Удружење инвалида, бораца и ветерана „Српски ратник“, Инђија, 2025) је књига његових сјећања, написана у првом лицу и из тадашње, дјечије перспективе.
Књига се може третирати као збирка хронолошки нанизаних приповједака, с обзиром на то да је сваки сегмент дјелимично независан, заокружен и приповједно структуриран. Ипак, само дјелимичн[...]
Вечерње новости, 26. 1. 2024, Берахина писма сведок живота и смрти: Поводом сећања на жртве Холокауста
Бити Бераха је био предратни београдски трговачки путник, који се изјашњавао као Србин Мојсијеве вере. У логор Топовске шупе заточен је у октобру 1941, одакле је послао пет писама супруги Рашели. Ова писма ретки су трагови о животу у једном од првих логора за Јевреје у Србији.
У већини писама Бераха куражи супругу да ће сигурно све бити добро. Бољем положају, како пише, допринело је и то што је управу над њима од тајне полиције Гестапо преузео Вермахт, па жена и кћерка треба да буду "сасвим, али сасвим без бриге". Недеља је била дан за посете, затвореници су могли да примају и шаљу ствари пре[...]
Политика, 12. 11. 2024, Живојин Ракочевић: У Приштини нема ни примирја, ни помирења
Амбасадор Француске и заменик немачког амбасадора су под окриљем мрака положили венце
„Молим те да одемо до Приштине, да видимо јесу ли нам склонили споменик”, каже Оливера Илић, радница Црвеног крста. Споменик о ком говори налази се на православном гробљу у Приштини. На њему пише: „Овде леже посмртни остаци српских војника палих у ратовима 1912–18.” Прошле године је тај споменик измештен, постављен са стране и замењен новом плочом на којој пише „Француским војницима палим на Косову”, а у центар меморијала доспео је споменик аустроугарског војника Антона Досера из батерије брдских топова ко[...]
