За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 6. 8. 2023, Обиљежен празник Светих новомученика пребиловачких и свехерцеговачких [Мапа]
У Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима обиљежен је празник Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и владика новобрдски Иларион, викар патријарха српског. Дан сјећања на око 4.000 српских жртава које су устасше у љето 1941. убили…
РТРС, 7. 8. 2023, Злочин на Петровачкој цести без казне: 28 година од бомбардовања избјегличке колоне [Фото, FB]
У мјесту Јањила, на Петровачкој цести обиљежено је 28 година од бомбардовања српске избјегличке колоне у погрому “Олуја”. Хрватска авијација убила је тада најмање 12 лица, међу којима и четворо дјеце. Хрватски авиони, на путу између Петровца и Кључа, ракетирали су километарску колону српских избјеглица. Десет особа убијено је на…
Вести онлајн, 6. 8. 2023, Сећање на страдале у “Олуји” (2): Препороди ме камен Земуника
У годинама после “Олује” Крајишници су се расули по целом свету, а чини се да их је највише отишло пут Петог континента. Мада не постоје прецизни подаци, процена је да их је у Аустралији најмање 45.000. Један од њих Дамир Јавор (55), родом из Земуника Горњег, већ 22 године је…
ИСКРА, Спутњик, 6. 8. 2023, „Олуја“ траје до данас – 28 година тихог егзодуса Срба из Хрватске
Поруке хрватских политичара на обележавању годишњице „Олује“ показују да та акција траје непрекидно 28 година. Оно што хрватске снаге нису уништиле у првим данима акције, кроз тихи егзодус Срба уништава се до данас, сматра Саво Штрбац, председник Документационо-информационог центра „Веритас“. Хрватски премијер Андреј Пленковић поручио је у Книну да Хрватска… Политика, 6. 8. 2023, Владимир Којић: Повлачење официра ЈНА са парастоса солунцима на Крфу
Када се са брода изнад Плаве гробнице огласила сирена, стари солунски јунаци бацили су са палубе венац њиховим друговима који почивају на дну мора. Гојко Шантић је рецитовао песму „Стојте галије царске” и није било душе која није пустила сузу Затекао сам се у Хиландару у вријеме одржавања јубилеја 70…
РТРС, 6. 8. 2023, Обиљежено 28 година од страдања Срба у Новом Граду и Сводни
Мост спаса – овај назив мост који повезују Нови Град и Двор добио је, јер је преко њега у августу 1995. године прешло више од 100 хиљада Срба са Кордуна, Баније и Лике, бјежећи пред хрватском војском. За шест цивила, које су погинули у нападу хрватске авијације на избјегличку колону,…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, РТС, 6. 4. 2021, ПИЛОТИ КОЈИ СУ ЈУРИШАЛИ У СМРТ: Један југословенски на 10 немачких авиона
НАВРШАВА се осам деценија од Априлског рата и ваздушних напада на Београд у којима је град био разорен и у којима је погинуло више хиљада људи.
ивот за одбрану града дало је 11 пилота. Они су се, заједно са осталим југословенским ваздухопловцима, храбро супротставили ројевима немачких авиона који су надирали. Извори са немачке стране наводе да је тако бруталан напад био последица Хитлеровог беса и жеље за осветом.
Пре тачно 80 година, ујутру 6. априла 1941. године, Београдом су "јаукале" сирене за ваздушну опасност, а бука мотора стотина немачких авиона најавила је разарање града.
Чувени ау[...]
Политика, 2.6.2018, Успон до орловог гнезда и повратак српског ратника
О томе сведочи и проглас српске Врховне команде пошто су њене јединице обавиле овако тежак задатак: „Јунаци, заузели сте орлово гнездо, силну тврђаву и сву наду непријатељеву, заузели сте Кајмакчалан...”
Срби, ви сте први отворили пут, ви сте најзад видели наше непријатеље у бекству. Овим речима обратио се командант свих савезничких трупа на Солунском фронту, француски генерал Морис Сарај, победницима борбе на Кајмакчалану, једне од најсуровијих битака у Великом рату, али и најславнијих победа српске војске у њеној новијој историји. На овом неприступачном месту пало је око 4.600 Срба, углав[...]
Вести, 26.8.2021, Последњи сведок из јаме Динара
На православном гробљу у Великом Губеру код Ливна прошле среде је вечно починула Божана – Боја Лалић, удата Радета. Своје мученичко рвање са животом окончала је у 92. години живота, од којих је осамдесет проживела под бременом стравичне трауме коју је доживела и преживела када су је усташе, са још 218 Срба, жена и деце из Горњих и Доњих Рујана, поддинарских села са руба Ливањског поља, бацили у јаму Равни долац на Динари, дубоку готово 50 метара.
Божана – Боја Лалић, тада дванаестогодишња девојчица, са још њих тринаесторо је ипак, необјашњивим чудом преживела и после месец и по дана извађен[...]
РТРС, Глас Српске, СРНА, 15. 4. 2024, Иванишевић: Чињеницама напасти фалсификат у Генералној скупштини
Представник Србије пред Генералном скупштином УН, када се тамо буде расправљало о резолуцији о Сребреници, не треба да износи никакву одбрану већ само чињеничну истину, нити да пристане на формулацију да се тамо десио "мега злочин" над Бошњацима, јер је све брутална лаж, рекао је Срни директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић.
Иванишевић је истакао да су Срби, не чинећи довољно на презентацији српских страдања на том подручју, дозволили да догађај у Сребреници из јула 1995. године буде брутално фалсификован и пун неистина и лажи.
- Направљен је к[...]
Глас Српске, 27. 10. 2024. Драган Мијовић: Вишеград 1914 - Јунаци који не смију пасти у заборав
Био је један од оних врућих љетних дана кад у Вишеграду ваздух трепери од вреле јаре, а негдје се притаји увијек присутни вјетрић што хлади дринске обале. Тада би сваки живи створ тражио расхлађење или какав заклон од звијезде што пече са високог свијетлог неба. У ово вријеме би раније на Дрини и Рзаву било мноштво купача, но сада ту не бјеше никог, чак ни увијек присутних Циганчића. Почео је рат...
Он се августа те 1914. убрзано примицао из правца Добруна, са хуком борби и потмулом грмљавином топова. У граду је владала велика нервоза док је многа војска у плавим аустро-мађарским униформама ж[...]
