За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 7. 11. 2022, Годишњица примирја у Првом светском рату (3): Стидели се јунака
Пуковник проф. др Милоје Пршић каже да су из Првог светског рата многи догађаји неправедно заборављени или им се не даје довољно пажње. – Треба стално истицати оданост Србије према својим савезницима, али и чињеницу да се они према нама нису тако понашали. На захтев савезника како би се растеретио… Вести, 6. 11. 2022, Годишњица примирја у Првом светском рату (2): Бесмртни хероји
У нашој славној прошлости, старијој и новијој, има доста сведочанства да Србин, кад је сложан, може да победи и много већег противника. Посведочимо још једанпут да се Србин уме жртвовати за своју отаџбину и обилићким пожртвовањем одбранити је пред многобројним, охолим непријатељем. Срби, браните свом снагом своје огњиште и српско… Kosovo online, РТС, 7. 11. 2022, Српски споменици у Албанији на које смо заборавили
Манастир Светог Јована Владимира свеца пред чијим се моштима молитве услишују и једини очувани споменик српским борцима који су страдали у Албанији током Балканских и Великог рата, скоро да су заборављени, преноси РТС. Не би ово била другачија прича од осталих које су до сада објављене о црквеним и културно-историјским…
Вечерње новости, 6. 11. 2022, ХРВАТСКИ ШОВИНИЗАМ УГУШИО СРПСКИ МУЗЕЈ: Историчар уметности Андреј Вујновић написао својеврсну споменицу несталој институцији нашег народа
МУЗЕЈ Срба у Хрватској појавио се нагло на мапи музеја 1946. године. Нагло је и сагорео. Са звезданих висина његов је суноврат почео непуних пет година од оснивања. Овим речима почиње текст Музеј комета, увод у монографију Музеј Срба у Хрватској историчара уметности Андреја Вујновића, која је и својеврсна споменица…
Лозничке новости, 5. 11. 2022, Нова књига Милоша Дејановића – Мачков камен за крај трилогије
После књига о биткама на Гучеву и Церу, пуковник у пензији Милош Дејановић написао је нову у којој детаљно подсећа на септембар 1914. године и ратна дешавања на Мачковом камену. Затварањем трилогије о Великом рату, аутор истиче да се тако одужује завичају и славним прецима Трећа књига Милоша Дејановића “Мачков…
Политика, 3.11.2022, Саво Штрбац: Госпићка зона сумрака
За Госпић је била наредба „етнички очисти”. Убили смо директора поште, болнице, власнике ресторана и којекакве друге Србе. Убиства су извођена метком у чело, јер нисмо имали времена, изјавио је Миро Бајрамовић, један од припадника злогласне Мерчепове групе „Јесење кише” У Госпићу, Карлобагу и околним местима, у јесен 1991. године,…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 6. 3. 2017, Новица Пешић: Топлички устанак: Позив на тотално истребљење Срба [из Архиве, In memoriam]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26885-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 6. 3. 2017, Новица Пешић: Топлички устанак: Позив на тотално истребљење Срба [из Архиве, In memoriam]
Сви натписи на јавним местима, књиге и други писани материјали били су на бугарском језику. Све српске школе су затворене, а наставно особље отпуштено, убијено или депортовано
Препрека остваривању великобугарских циљева била је снажно национално осећање српског народа, дефинитивно довршено још у 19. веку. Да би га сломио бугарски окупатор свуда је интензивно ширио пропаганду да су заузети крајеви Србије, у ствари, ослобођене бугарске западне покрајине. „Србија је заувек нестала као држава и у тим крајевима уопште нема Срба, него ту живе србизовани стари Бугари“ - била је основна премиса у сви[...]
СРНА, 1. 8. 2023, Убијено и нестало 1.893, а има још неидентификованих
Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац изјавио је за Срну да најновији подаци показују да су у Погрому над Србима током "Олује" убијена и нестала 1.893 лица, да има још неидентификованих посмртних остатака, као и да се не може очекивати да Хрватска и Запад у правом, објективном смислу признају српске жртве јер не желе да виде истину о овој злочиначкој акцији хрватске војске и полиције.
"Треба рећи да је у Хрватској ексхумирано доста жртава из `Олује`, које још нису идентификоване. Тако да та бројка иде на више од 330 посмртних остатака који се односе на `Олују`, [...]
РТРС, 15.4.2018, Доња Градина - Дан сјећања на жртве усташког злочина геноцида
У Спомен-подручју Доња Градина обиљежен је Дан сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту, Доњој Градини. Обиљежавању Дана сјећања присуствовали су предсједник Српске Милорад Додик, премијерка Жељка Цвијановић и предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је концентрациони логор Јасеновац био државни пројекат Независне Државе Хрватске /НДХ/ за који никада нико није одговарао и који и данас нема своју званичну категоризацију као геноцид на Србима, Је[...]
![В. новости, Kosovo Online, 28-29. 6. 2024, Положени венци на спомен обележје страдалим мештанима Штрпца [Допуњено, Твитер]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21039-350x200-no.jpg)
В. новости, Kosovo Online, 28-29. 6. 2024, Положени венци на спомен обележје страдалим мештанима Штрпца [Допуњено, Твитер]
Председник општине Штрпце Далибор Јевтић, потомци убијених и представници Удружења бораца положили су данас венце на спомен обележје у месту Ракановац, у општини Штрпце, где је на данашњи дан 1944. године стрељано 46 мештана ове општине међу којима и дванаесторо деце.
Парастос страдалима служио је протојереј Бошко Клисарић.
Председник СУБНОР-а општине Штрпце Новица Крстић је подсетио на трагичан догађај који се десио на том месту и поручио да их потомци никада неће заборавити.
– Ово је споменик бола и туге, али и споменик пркоса и родољубља наших људи и деце, Штрпчана и Сиринићана. Стрељани[...]
Глас Српске, 21. 6. 2024, Злочин на Миљевачком платоу некажњен 32 године
Навршене су 32 године од још некажњеног злочина Хрватске војске на Миљевачком платоу код Дрниша која је у зони под заштитом УН напала и убила 40 српских територијалаца, од којих је већина масакрирана након што су се предали, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
Уочи напада хрватска страна је од српске затражила суздржавање од евентуалних провокација због одржавања "Међународног фестивала дјетета", који је тог дана требало да почне у Шибенику, да би то исто јутро, 21. јуна 1992. године безобзирно напала српске положаје и заузела седам села.
Био је то први већи на[...]
