За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 3.11.2022, Саво Штрбац: Госпићка зона сумрака
За Госпић је била наредба „етнички очисти”. Убили смо директора поште, болнице, власнике ресторана и којекакве друге Србе. Убиства су извођена метком у чело, јер нисмо имали времена, изјавио је Миро Бајрамовић, један од припадника злогласне Мерчепове групе „Јесење кише” У Госпићу, Карлобагу и околним местима, у јесен 1991. године,…
СтараХерцеговина.rs, 2. 11. 2022, Др Саша Недељковић: Дубровачки Срби од 1945. до 1992.
У Дубровнику је за време Другог светског рата деловао „Покрајински национални комитет за Херцеговину, Боку и Дубровник”, а Срби католици уписивали су се у Дубровачку бригаду Југословенске војске у Отаџбини. На печату је писало Дубровачка војно-четничка бригада. Због тога су Срби католици у Дубровнику страдали у партизанским чишћењима непосредно после…
Глас Српске, 1. 11. 2022, Кордић открио бизарни разлог због којег су имена усташког режима још на плочама мостарских улица
МОСТАР- Градоначелник Мостара Марио Кордић је након више од три мјесеца од измјене контроверзних назива улица у Мостару коначно је открио бизарни разлог због којег плоче с именима званичник усташког режима још нису измијењене. „Што се тиче измјена самих плочица одлука је донесена и након те одлуке оног момента кад…
Глас Српске, 27.10.2022, Служен помен убијеним Србима у Гређанима код Окучана
ОКУЧАНИ- У Гређанима код Окучана данас је, поводом славе Цркве Свете Петке служена литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995. убиле хрватске снаге, као и Србима које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Литургију су служили свештеници Епархије пакрачко-славонске. Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски…
Вечерње новости, 23. 10. 2022, Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Сребреница, највећа обмана после 1945. године
ПОСЛЕ вишегодишњег неуспешног трагања и у недостатку доказа да су 10. јула 1995. године приликом освајања и уласка у Сребреницу Срби починили стравичне злочине геноцида над муслиманским цивилима, високи представници за БиХ Волфанг Петрич и Педи Ешдаун, без сумње разочарани тим сазнањем, одлучили су да то надокнаде изградњом меморијалног комплекса…
Политика, 22. 10. 2022, За НАТО су дечје болнице биле стратешки циљеви
ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА МИШЕЛА ЧОСУДОВСКОГ О АГРЕСИЈИ НА ЈУГОСЛАВИЈУ САД и НАТО имају одговорност зато што су после пола века вратиле рат на европско тло, указао је председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић Рат против Југославије био је генерална проба за многе ратове који су се касније дешавали, гласи…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 12.4.2017, Навршиле се 72. године од пробоја Сремског фронта
БЕОГРАД, 12. АПРИЛА /СРНА/ - На данашњи дан прије 72 године извршен је пробој Сремског фронта, што је означило и окончање Другог свјетског рата на територији Србије.
Државна церемонија полагања вијенаца и одавања државних и војних почасти биће одржана у 11.00 часова у Спомен-комплексу Сремски фронт у Адашевцима, код Шида, саопштено је из Владе Србије.
Церемонији ће, осим представника Владе и Војске Србије, присуствовати учесници ове велике битке, дипломатски представници земаља чије су трупе учествовале у борбама на Сремском фронту, представници општине Шид, као и удружења за његовање тр[...]
Глас Српске, 13. 9. 2024, Обиљежено 29 година од егзодуса српског становништва
У Дрвару је данас обиљежено 29 година од када је цјелокупно српско становништво са овог подручја напустило своја огњишта пред нападом Хрватске војске и такозване Армије БиХ.
Тим поводом служен је парастос и положени вијенци на Спомен-обиљежје погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Од пријератних 17.000 становника данас у Дрвару, према попису, живи нешто више од 7.000 већинског српског становништва.
Начелник општине Душица Рунић рекла Срни да је 13. септембар један од најтужнијих дана за Дрварчане, јер је на тај дан 1995. године цјелокупно становништво напустило Дрвар.
Пре[...]
Политика, 6. 8. 2024, Сведочанство и сећање на злочине и трагедију Пребиловаца
У августу пре 83 године почињен је масакр у Херцеговини у којем је убијено око 5.000 Срба, чији су посмртни остаци поново минирани почетком протеклог рата у акцији ХОС-а и ХВО-а
Бањалука – Херцеговачко место Пребиловци код Чапљине једно је од четири најстрадалнија села у свету у Другом светском рату, где су усташе показале сву своју монструозност и нечовечност како 1941, тако и 1992. године, рекао је председник Републике Српске Милорад Додик поводом тродневног обележавања 83. године од овог злодела.
Сећање на један у низу злочина почињених у време НДХ, која је имала политику истребљења с[...]
Политика, 22. 11. 2022, Језиве ноћи на Језави
До данас се не зна тачан број жртава у Смедереву, али се према незваничним проценама историчара наводи да је крајем рата ликвидирано између 600 и 1500 људи, без права на суђење
Смедерево – Октобар и новембар пре 78 година били су црни месеци у Смедереву. На обали реке Језаве, одмах по ослобађању града, већ у ноћи с 16. на 17. октобар 1944. почела су хапшења, а потом и убијања грађана – имућнијих домаћина, свештеника, интелектуалаца, младежи и свих антикомуниста које су партизанске власти „преко ноћи” прогласиле издајницима и сарадницима Немаца.
Масовна погубљења од Народноослободилачке војск[...]
Фејсбук страница "Историја Чачка", 3. 12. 2021, Судбина и страдање Јосифа Сафера
Чачак, 3. децембар 1944 – 3. април 1945. године
Одмах по ослобођењу Чачка 3. децембра 1944. године почела су хапшења и стрељања политичких и војних противника од стране партизанске власти. Таква судбина није мимоишла ни рударског чиновника Јосифа Сафнера, који је ухапшен истог дана и даље спроведен са јединицом ка Ваљеву и Шапцу.
Јосиф Сафнер, рударски чиновник у руднику Емилка (Г. Горевница) рођен је 6. априла 1893. у Сарајеву, од оца Јосипа и мајке Марије. Чех по националности, примио православну вероисповест. Ожењен, Деса (1901-1966) девојачко Дакић, рођена у Зворнику, венчали се у До[...]
