За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 20.6.2023, Саво Штрбац: Каква је веза између Каховке и Перуће
Недавно рушење дела огромне украјинске бране Нова Каховка на реци Дњепар (шестог јуна) нашло се у центру пажње светске јавности. Руски званичници тврде да је Украјина извела саботажу на брани како би одвратила пажњу од неуспеле контраофанзиве и како би Криму ускратила водоснабдевање. Кијев је, са друге стране, оптужио Русију…
Вести онлајн, 20. 6. 2023, Србима не дају да дишу!
Несмањеном жестином наставља се серија хапшења и напада на Србе на Косову. После више инцидената током викенда, у понедељак је у близини Лепосавића ухапшен Урош Вукашиновић (28), радник Телекома Србије. У саопштењу компаније се наводи да је Вукашиновић радио у ћерки фирми МТС д.о.о. и да је “отет” око 7.30.… РТ Балкан, 19. 6. 2023, Теслa чува идентитет: Успомену на српског научника понели и име ратлука, вина и парфема
Део стратешке кампање српске дипломатије у чувању идентитета нашег народа прати упечатљива порука „Тесла – енергија мира“, настала поводом 80 година културе сећања на нашег најпознатијег научника Линија одеће високе моде, парфем, композиција, вино, шљивовица, енергетска бомбона, специјални дипломатски пасош – само су неки од брендова који носе име славног…
e-Veritas, 20.6.2023, Саопштење поводом годишњице ликвидације припадника ТО РСК на Миљевачком платоу 21. јуна 1992.
Хрватска војска (ХВ) је 21. јуна 1992. године напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша и преузела контролу над 7 села. Уочи напада хрватска страна је од српске затражила суздржавање од евентуалних провокација због одржавања Међународног фестивала дјетета, који је тај дан требао започети у Шибенику,…
РТ Балкан, Политика, 19. 6. 2023, Процес тражења несталих Срба заустављен у Сарајеву
После скоро три деценије нису пронађени ни ексхумирани посмртни остаци још 1.646 несталих војника и цивила српске националности Од формирања Института за нестала лица БиХ све је мање идентификованих лица српске националности, а ако се настави с доскорашњом праксом, ни у наредних сто година неће бити пронађени посмртни остаци свих…
Башта Балкана, Геополитика, 22. 11. 2017, Милутин Станчић: Српска војничка гробља у Македонији и њихово стање [Мапа] из Архиве
Војничка гробља Срба у Македонији – од Битоља преко скрајнутих меморијала попут оних у Охриду или Прилепу, па до у шибље и коров зараслог споменика и костурнице у Челопеку. Расута обележја, костурнице, гробља и хумке палих српских војника на овим просторима разоткривају (не)знање. Повремена наменски пригодна подсећања на сурову чињеницу… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Глас Српске, СРНА, 28. 4. 2024, Веритас: Ко прави разлику између цивилних жртава у Окучанима и Загребу?
Документационо-информативни центар "Веритас" упитао је, поводом 29 година од хрватске агресије на српско становништво у западној Славонији, која је била под заштитом УН и у којој је убијено скоро 300 Срба, међу којима 56 жена и осморо дјеце млађе од 14 година, ко то и зашто прави разлику између цивилних жртава у Загребу и Окучанима.
"Веритас" истиче да нико није одговарао за ова убиства, пљачку, уништење имовине, злостављање заробљеника и протјеривање становништва.
Против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и око 4.000 војника, 1. маја 1995. године у акцији "Бљесак" кренуло је в[...]
Kosovo Online, 22. 2. 2025, Задушнице у Јужној Митровици: До гробова најмилијих по сећању - споменици поломљени, хумке у корову
Неколико десетина Срба из Северне Митровице поранило је јутрос у јужни део града, како би на гробљу обележили Велике или Зимске задушнице, православни празник посвећен помену и молитвама за упокојене. Срби више од две деценије на православно гробље у Јужној Митровици организовано долазе како би упалили свеће и одали почаст својим најмилијима.
На гробљу у Јужној Митровици, слика која се четврт века није променила - поломљени споменици, коров и смеће сачекали су Србе и овог пута.
Хумке и гробови су обрасли у кров и маховину, споменици порушени или поломљени.
Родбина и пријатељи по сећањ[...]
Нови Стандард, Печат, 20. 8. 2023, Дејан Антић: Бугарско-албански планови за Македонију
Чини се да су се и данас, као и 1941. године, интереси бугарског и албанског фактора око Македоније подударили. Како другачије тумачити потез највеће странке Албанаца у тој земљи?
Пре непуних недељу дана, навршило се 110 година од окончања Другог балканског рата. Рата који је отпочет без објаве и на који је српски војник био приморан, јер су у току ноћи између 29. и 30. јуна 1913, јединице IV бугарске армије напале његове положаје од Осоговских планина до Брегалнице и ушћа Злетовске реке у Вардар.
Исти онај српски сељак који је на прагу 1913. године под командом ђенерала Степе Степановића по[...]
Блиц, 8.4.2017, Обележена 213. годишњица боја на Чокешини
У Чокешини код Лознице данас је обележена 213. годишњица од чувеног боја који је вођен између српских устаника и турске војске.
Центар за културу "Вук Караџић", локална самоуправа, месна заједнице и манастир Чокешина, организовали су свету архијерејску литургију, парастос и пригодан културно-уметнички програм у којем су учествовали група певача КУД "Караџић" и рецитатори лозничке гимназије.
Најпре је у 9 сати на месту битке одржан историјски час, где су венце положили ученици школе из Чокешине као и представници лозничке подружнице Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Срби[...]
Срна, 21.7.2015, Обиљежавање одбране Војковића, Грлице и Крупаца
ИСТОЧНА ИЛИЏА, 21. ЈУЛА /СРНА/ - У цркви Светог Петра Дабробосанског у Војковићима у Источној Илиџи данас је почело обиљежавање Светог великомученика Прокопија, крсне славе Капеле и спомен-собе у којима су уписана имена 217 погинулих бораца Војске Републике Српске.
Након литургије организована је колона под називом "Марш одбране Војковићи – Илињача" која је из Војковића преко Гаврића брда кренула до Илињаче, које је било стратешко мјесто за одбрану ове регије.
Предсједник Општинске борачке организације "Илиџански борац" Бобан Томашевић рекао је да је ово трећа година да се у оквиру маниф[...]
