За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Владимир ФРОЛОВ: Јадовно – српска VIA DOLOROSA
Априла месеца, навршило се 75 година када је са „радом“ почео најмонструознији од свих многобројних логора за Србе у НДХ, одмах по усвајању хрватских расних закона у Сабору. Акламацијим је најпре усвојен закон о забрани ћирилице, па потом о утамањивању Срба! Ретки, још живи потомци побијених Срба на тој велебитској…
Срна, 15.5.2016, Сребреница: Служен парастос за настрадале Србе из Карна
СРЕБРЕНИЦА, 15. МАЈА /СРНА/ – У манастирској цркви Покрова Пресвете Богородице у селу Карно код Сребренице данас је служен парастос за 21 погинулог мјештанина и 13 припадника МУП-а Републике Српске на подручју ове црквене парохије. Парастос је служио игуман овог манастира архимандрит Лука Бабић. Цвијеће на спомен-обиљежје у порти цркве…
Вечерње новости, 15.5.2016, Злочин без казне у Тузли: Муслимани су мучки побили 224 голобрада војника
Радован Кецојевић, бивши официр ЈНА, сведок злочина у Тузли, 15. маја 1992. Виновници трагедије никада нису осуђени. Тузлаци овај дан славе као „дан победе“. Радован Кецојевић је преживео. У ТУЗЛИ су 15. маја 1992. године у стравичном нападу паравојних муслиманских снага на колону Југословенске народне армије, која се повлачила из…
Стрељан у Марибору
From: Ivan Date: 2016-05-11 19:39 GMT+02:00 Subject: popis imena srpski zrtava To: srpski.memorijal@gmail.com U vazi sa popisom srpskih zrtava, slobodan sam da Vam se obratim, da je moj brat Vucinic Vula Milicko, rodjen 1924. godine u mestu Sekular opstina Andrijevica, a preseljeni u Peci 1927. godine, i ziveli sve do…
Народни музеј Краљева, 12.5.2016, Промоција књиге Арчибалда Рајса „Злочини над Србима у Великом рату“
Манифестација Музеји Србије, десет дана од 10 до 10 свечано је отворена у Галерији Народног музеја Краљево у четвртак, 12. маја 2016. у 19 сати, промоцијом књиге Арчибалда Рајса „Злочини над Србима у Великом рату“ коју је приредио др Милоје Пршић. Рудолф Арчибалд Рајс, познати стручњак за криминалистику и професор…
Родбина убијених: Ова пресуда је со на живу рану, ни пола века није адекватно за крваве Мерчепове руке
Ј. Матијевић | 13. мај 2016 | Вечерње новости Срби чији су најмилији страдали од Мерчепових јединица огорчени пресудом, породица Вучковић из Пакраца прошла кроз пакао – ЗАР само пет и по година, мајко моја мила?! Па, само из наше куће, Мерчеп је одговоран за свирепа убиства четворо најмилијих!…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 16. 8. 2024, На маргинама тензија са Хрватском око културног блага СПЦ: Загонетни пут најскупље цигле на свету
Прича о сирмијумској "најскупљој цигли на свету", на којој се Душан Дрмановић трудио целих 60 година, није никога потресла. А самом Дрмановићу се и осветила. Археролози који су докторате стекли на цивилизацијским слојевима тла нису никада уважили његов аматерски рад у археологији, па су напросто игнорисали и његову упорност на друкчијем осветљавању "најскупље цигле на свету"
Потпуно изван актуелне тензије са Хрватском око културног блага Српске православне цркве, које Хрватска силно жели да чува у "привременим" депоима јер је порушила православне храмове који су га чували, један антич[...]
Политика: Жртву је требало претворити у злочинца - Геноцид над Србима у Сарајеву (2)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић
Срби су у Трибуналу окривљени за три тешка злочина почињена над мусиманима главног града БиХ, блокаду града, етничко чишћење и гранатирање Сарајева
Многи гробови никад нису обележени и опојани, многи покојници нису ни сахрањени, неки су без трага нестали у сарајевској магли. Још све кости нису извађене из провалија и рака, ни откопане испод насипа и сметлишта, неке је заувек однела Миљацка. Још сви нису ни поменути.
Представници међународне заједнице су све то видели и знали, али су окретали главу. Били су неми и глуви. Својим ћутањем пост[...]
Глас Српске, 13.9.2021, Наш брат Флора: Официрка која се борила за Србију, а била је Енглескиња
Није мали број странаца који су, чувши за несрећу српског народа у Првом светском рату, похитали да помогну земљи на умору. Ипак, по животној причи, пожртвованости и храбрости коју је показала, нарочито се истиче једна Енглескиња - Флора Сендс.
Флора Сендс рођена је у малом мјесту Недер Попитон у Јоркширу 1876. године.
Била је школована, а поред тога у младости је учила да јаше, пуца из ватреног оружја и вози аутомобил. Имала је 38 година када је избио Први свјетски рат и одмах се пријавила за медицинску сестру у британској војсци.
Тамо ју је, међутим, сачекало разочарање. Одбијена је[...]
Глас Српске, 29. 2. 2024, Убице измакле правди: Годишњица "Крваве свадбе" у Сарајеву
У Сарајеву је 1. марта 1992. године убијен српски сват Никола Гардовић, а рањен православни свештеник Раденко Мировић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да правично казни, спалиле српску заставу.
Против Николиног убице, Расима Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву.
Осим Делалића, који је накнадно признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сар[...]
Глас Српске, СРНА, 9.9.2021, Обиљежено 29 година од страдања Срба у тунелу Бродар
ВИШЕГРАД, 9. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Код спомен-обиљежја код тунела Бродари на граници између Вишеграда и Рудог данас је обиљежено 29 година од страдања осам бораца Војске Републике Српске /ВРС/ и двије медицинске раднице у тунелу у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.
Татјана Маринковић, кћерка страдале медицинске сестре Љубице Кастратовић, рекла је да све ове године покушавају да сазнају истину шта се десило, али до данас она није откривена.
"Злочинци за које се претпоставља да су урадили то дјело и даље слободно ходају, нико никада није одговарао за овај злочин. Двије жене, видно обиљеже[...]
