За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Крвави Васкрс 1944: Енглези су Србе бомбардовали на Титов захтев
Убиjено више од две хиљаде српских цивила. Београд брутално рушили три дана узастопно тако да ни жртве нису могле да буду сахрањене. Партизанско вођство подстицало овакве акциjе. Крвави Ускрс, како jе названо савезничко бомбардовање Београда 16. и 17. априла 1944. у коме jе погинуло више од 2.000 људи, дуго jе…
Вечерње новости, 14.4.2017, Удово: Сећање на ратнике код крајпуташа – Валандовски покољ
Испред спомен-капеле са костурницом погинулим српским војницима из Првог светског рата у Удову, тик уз ауто-пут Скопље – Солун, у валандовској котлини, на крајњем југу Македоније, и ове године на Велики петак одржана је комеморација без верског помена регрутима, масакрираним уочи Васкрса, 20. марта према тада важећем Јулијанском календару 1915.…
СРНА, 12.4.2017, Навршиле се 72. године од пробоја Сремског фронта
БЕОГРАД, 12. АПРИЛА /СРНА/ – На данашњи дан прије 72 године извршен је пробој Сремског фронта, што је означило и окончање Другог свјетског рата на територији Србије. Државна церемонија полагања вијенаца и одавања државних и војних почасти биће одржана у 11.00 часова у Спомен-комплексу Сремски фронт у Адашевцима, код Шида,…
Танјуг, 12.4.2017, Вишеград: Откривен крст, спомен обележје подигнуто у знак сећања на Русе погинуле у редовима Војске РС
ВИШЕГРАД – У организацији Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Владе РС, Борачке организације РС и Општине Вишеград на узвишењу Стари град у Вишеграду данас је откривен руски крст, спомен обележје подигнуто у знак сећања на Русе погинуле у редовима Војске РС. Председник Председништва Борачке организације Вишеград Милисав Васић је…
Вечерње новости, 11.4.2017, „НОВОСТИ“ САЗНАЈУ МУЗЕЈ ХОЛОКАУСТА: Три меморијала у три павиљона
Сваки меморијал у оквиру комплекса на београдском Старом сајмишту биће самосталан. Спомен јеврејским жртвама у Спасићевом, српским у немачком, ромским у Турском павиљону МУЗЕЈ Холокауста биће смештен у Изложбеном павиљону Николе Спасића, на Старом сајмишту, и имаће аутономију у оквиру меморијалног комплекса, потврђено је, за „Новости“, у Јеврејској општини Београд.…
Блиц, 10.4.2017, Нишлија преживео три логора и има само једну поруку
Слобода је поред здравља највеће богатство. Много је тешко када те туку и малтретирају без разлога, када си гладан и жедан, када знаш да не смеш да се предаш и будеш кукавица. Човек може да издржи и више него што мисли: Владимир Јовановић (93) Тако за „Блиц“ прича Владимир Јовановић…
Не заборављамо – Памтимо
НСПМ, РТС, Агенције, 5.10.2021, Преминуо генерал Др sci. Зоран Станковић
Генерал Др sci. Зоран Станковић (66), патолог, председник Координационог тела за Бујановац, Прешево и Медвеђу и бивши министар, преминуо је јутрос.
Како је објавила Нова.рс, Станковић је преминуо од последица коронавируса. Станковић је преминуо у Војно-медицинском центру на Карабурми, где је био хоспитализован пре две недеље.
Рођен је 1954. године у Трговишту, код Владичиног Хана.
Завршио је Медицински факултет у Нишу 1980. године, а докторирао је 1997. године. Специјализацију за судску медицину и патологију затвршио је на ВМА. У чин генерал-мајора је унапређен 2001. године.
Карије[...]
Василије Ђ. Крестић: Растанак од великог Екмечића
Вечерње новости | 2. септембар 2015.
Широког образовања, пространих знања, изузетно начитан, као историчар он је био веома добро обавештен. Имао је велику научничку имагинацију и дар за уопштавање и повезивање чињеница и догађаја
Историчар Милорад Екмечић, редовни члан САНУ, спада у ред најбољих српских историчара. За собом је оставио бројна дела трајне вредности. Најзначајнији посебно објављени радови академика Екмечића су: "Устанак у Босни 1875-1878", "Основе грађанске диктатуре у Европи између два свјетска рата", "Историја Југославије" (заједно са И. Божићем, С. Ћирковићем и В. Дедије[...]
Вечерње новости, 10. 7. 2024, У Ораховцу масакр над Србима, а сведок у Хагу тврди: Отмице су општепознате, али Главни штаб (тзв) ОВК није био обавештен
У Ораховцу на Косову и Метохији, половином јула пре 26 година почео је напад тзв. Ослободилачке војске Косова на српска домаћинства, а међу убијенима било је чак 15 чланова породице Костић, која је симбол српског страдања на Косову и Метохији.
Данас је бивши начелник Главног штаба тзв. ОВК Бисљим Зирапи као сведок у Хагу у случају "Тачи и остали" рекао да је у јулу "1998. било општепознато да је ОВК отела на десетине српских цивила у Ораховцу, али ни он, ни ГШ ОВК о томе нису били обавештени".
У процесу против Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија, који су[...]
Глас Српске, 14. 2. 2024, Злочин без казне, 31 година од стравичног злочина над Србима у Чајничу
На данашњи дан прије 31 године, припадници тзв. АРБиХ из Горажда, напали су незастићена села у општини Чајниче.
Тада су убијена 24 српска цивила, најмлађа жртва био је 13 годишњи Жељко Машић.
Напад је изведен с леђа, територије Црне Горе. Према ријечима преживјелих мјештана у злочину над Србима учествовали су и муслиманима из пљеваљских села у Црној Гори.
Ивана Тупеша имала је седам година, рањена је у обје ноге, пред очима су јој убијени двије баке и деда, с мајком је одведена у логора у Горажду што је чини најмлађим логорашем у Републици Српској.
Као и сви мјештани Чајнича разоча[...]
Глас Српске, СРНА, ДИЦ Веритас, 27.09.2020, Навршава се 25 година од убиства српских цивила у Вариводама
БЕОГРАД - Сутра се навршава 25 година од убиства 10 цивила српске националности у селу Вариводе код Книна, чија је просјечна старост била 67 година, саопштио је Документационо-информациони центар “Веритас”.
Готово два мјесеца по окончању “Олује” и мјесту Вариводе убијени су Јован Берић /75/, Шпиро Берић /55/, Радивој Берић /69/, Марија Берић /69/, Мирко Покрајац /84/, Душан Дукић /59/, Марко Берић /56/, Милка Берић /67/ и Јован Берић /56/.
Око или истог дана убијен је и десети мјештанин Варивода Угљеша Илијашевић /54/, чије је тијело касније пронађено и чијег имена нема на споменику жртв[...]
