За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
СРНА, 17.7.2017, Одржан парастос Дражи Михаиловићу
БЕОГРАД, 17. ЈУЛА /СРНА/ – У Цркви Светог Саве на Врачару у Београду данас је служен парастос начелнику штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини и министру војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије Драгољубу Дражи Михаиловићу поводом 71 године од његовог стријељања. Парастос, којем је присуствовало неколико десетина људи, служило…
Вечерње новости, 20.2.2015, Ђакомо Скоти: За Србе нема повратка
Куће које су Срби напустили спаљују се пошто су опљачкане и нико не спречава ове злочине. Све ово део је једног плана 27. септембар НАЛАЗИМО се на паради хипокрита и фарисеја. Жарко Домљан, један од јастребова хрватског режима, потпредседник парламента и високи поглавар Туђманове партије, учествује у Стразбуру на јесењем…
Глас Српске, СРНА, 15.7.2017, Сахрањени посмртни остаци српског борца убијеног 1995. године
Станари – Посмртни остаци припадника Војске Републике Српске Миланка Лазаревића, кога су 1995. године убили припадници одреда „Ел муџахедин“ у кампу муџахедина у Гостовићима код Завидовића, сахрањени су данас у Церовици код Станара. Лазаревић је као припадник Трећег батаљона Четврте озренске бригаде нестао у Возући у септембру 1995. године, а…
Вечерње новости, 19.2.2015, Ђакомо Скоти: Врховник је био сејач зла
Мико Трипало: Ради се о монструозном плану, чије корене треба тражити у ставовима ХДЗ о етничком чишћењу Срба у Хрватској 11. септембар РИЈЕЧКИ “Нови лист”, једине у то време независне дневне новине, уступио је велики простор лидеру Српске народне партије у Хрватској, Милану Ђукићу, који је испричао оно што је…
Слободна Херцеговина, 10. 7. 2016, Војвода Радојица Перишић – бесмртни вођа првог антифашистичког устанка у Европи
Брљево 06.06.1941 Више од седамдесет година вјешто је сакривана истина о првом устанку у поробљеној Европи, али исто тако и о његовом вођи попу Радојици Перишићу. Рођен је на ,,граници“ у Паповини, малом засеоку села Казанаца 1909. године, на тврдом кланцу између Херцеговине и Црне Горе, куда су многе турске… Вечерње новости, 18.2.2015, Ђакомо Скоти: Програмирани геноцид
Хрватски национални програм био усмерен на коначно протеривање Срба из Хрватске. То је био циљ војних операција “Муња” и “Олуја” 11. септембар УОБИЧАЈЕНА дневна конференција за новинаре представника плавих шлемова у Загребу, Криса Ганеса: војници ОУН напуштају Хрватску (до сада их је отишло 1.400); у бившој Крајини и даље се…






