Вечерње новости, 22.6.2018, Александар плански брисан из памћења народа

Постављање граничног камена између Грчке и Краљевине Србије 1918. Краљ Александар, Војвода Петар Бојовић и генерал Луј Франше д' Епере Фото: @chooboorac

Постављање граничног камена између Грчке и Краљевине Србије 1918. Краљ Александар, Војвода Петар Бојовић и генерал Луј Франше д’ Епере Фото: @chooboorac

Књига Александар Први витешки краљ Душана Бапца. Некада најславнији српски владар, данас је најоклеветанији Србин

ПОСТОЈИ ли личност коју је српски народ за живота више волео и након његовог трагичног краја за њим више жалио од краља Александра Првог Карађорђевића? Од некадашњег најславнијег српског монарха уз цара Душана и међународно најуважаванијег српског државника свих времена, данас је он најоклеветанији Србин коме се уз поплаву накнадне памети, наслаге пропаганде и веома слабо познавање чињеница из његовог доба, приписује готово сва кривица за недаће југословенског експеримента.

Зашто се то догађа, покушао је да одговори Душан Бабац, члан Крунског већа Краљевског дома Карађорђевић у књизи Александар Први витешки краљ. Луксузно двојезично издање „Евро бука“ изашло је поводом 130 година од рођења Александра Ујединитеља, што се поклопило са стогодишњицом стварања прве заједничке државе јужнословенских народа, којом је он владао најпре као престолонаследник а онда као краљ до убиства у Марсељу 9. октобра 1934.

– Парадоксално је да нетрпељивост према витешком краљу уједињује хрватске екстремисте – усташе, југословенске револуционаре комунисте, као и поједине српске националисте. Они у свом правдашком заносу наново убијају мртвог краља, прву жртву међународног фашизма у Европи – запажа Бабац. – Књига не може да исправи све неправде њему нанете, али кроз речи и обиље слика приказује витешког краља као човека и великог борца који је цео свој живот провео уз народ и за народ.

Другорођеног сина краља Петра Првог и црногорске кнегиње Зорке Петровић, рођеног у изгнанству на Цетињу 1888, историчари сматрају „најконтроверзнијим Србином 20. века“, чије се војне и државне заслуге у Србији прећуткују и током обележавања стогодишњице Првог светског рата, у коме је био врховни командант победничке српске војске.

– Заједно са својим народом, ослободио је Косово и Метохију и целу Стару Србију, укључујући и немањићку Вардарску Македонију, повративши их после вишевековне турске владавине – наводи Бабац.

– Са својим дедом краљем Николом ослободио је и Скадар, из кога су под снажним притиском великих сила морали да се повуку.

Ослободивши српске земље, краљ Александар ујединио је све Србе у једну државу.

– Та територија била је већа од Душановог царства – истиче Бабац. – У време док је Европа била дубоко подељена, на своју иницијативу формирао је војне и економске савезе, Малу антанту и Балкански савез, који је окупљао Југославију, Румунију, Чехословачку, Грчку и Турску. Одржавао је добре веза са Француском, али и са Немачком.

Књигом су обухваћени најважнији догађаји из краљевог живота – детињство, младост, школовање у руским војним школама, веза са руском царском породицом, улога команданта и војсковође у Балканским ратовима и Првом светском рату, брак са румунском принцезом Маријом Хоенцолерн… Из ње сазнајемо да је краљ Александар био први Србин који је летео авионом, да је био неимар, привредник, да је на приватним путовањима користио титулу и документа грофа од Авале…

Краљу Александру се, по Бапчевим речима, као највећи грех приписује „његова одлука“ о стварању Југославије.

– Притом се занемарују чињенице да су поред регента Александра, све политичке, интелектуалне и војне елите у Србији тога времена безрезервно заступале идеју уједињења. Пошто су их силе Антанте третирале као непријатељске територије и због могућности да их запоседне Италија на основу Лондонског уговора, Хрватска и Словенија су преко својих представника саме тражиле спас у уједињењу са Србијом.

ВЕЛИКИ И НЕУСТРАШИВ

– О томе ко је био краљ Александар можда најбоље говоре његови савременици, који за разлику од овог трагичног јунака, с правом настављају да уживају углед у српском народу – истиче Бабац.

– Арчибалд Рајс је говорио да је имао срећу да познаје „овог великог патриоту, који је био у исто време велики мудрац“, док га је виђао као војника „који се ни у једном тренутку није хтео одвојити од своје војске и делио је са њом све патње, све беде или сву славу“.

Никола Тесла га је видео као „великог и неустрашивог човека, који је свој народ водио кроз крваве битке“ и као „једну херојску личност огромног угледа која је као Вашингтон способни и неустрашиви генерал који је ослободио своју земљу од угњетавања, као Линколн мудри и родољубиви вођа који је мученички пострадао“.

 

Драгана Матовић

 

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed